U poseti Darelovima na ostrvu Krf

Nakon velikog i, za mnoge, pomalo neočekivanog uspeha, serije iz 2016. godine “Darelovi” (ili “Darelovi na Krfu”) koja je doživela tri sezone i još par dokumentarističkih dodataka, ovo popularno grčko ostrvo dobilo je, ili bi preciznije bilo reći - vasrksnulo je još jednu atrakciju za turiste. Dva brata i istovremeno popularna britanska pisca - Lorens i Džerald Darel, koji su sa porodicom živeli na Krfu od 1935. do 1939. godine tako su postali međunarodni istorijski simboli Krfa.

Darelovi su usred starog dela grada Krfa dobili svoj kutak, tačnije The Durell Spot, radnjicu i istovremeno turistički biro u kojem se svi zainteresovani mogu počastiti suvenirima vezanim za pisce i ostatak njihove porodice, ali i prijaviti za neki od izleta brodom koji će ih provesti kroz mesta koja su bitna za boravak Darelovih na ostrvu. Ukoliko se ne odlučite da krenete njihovim stopama, svakako se možete počasiti raznim brošurama, majicama sa logom serije ili sa likom Lorensa Darela, upaljačima, privescima, šoljicama, razglednicama… Takođe, možete i kupiti neke od najznačajnijih knjiga Lorensa Darela napisanih upravo na Krfu poput “Prosperove pećine” ili “Crne knjige”, kao i autobiografiju Džeralda Darela “Moja porodica i druge životinje”, prema kojoj je i snimljena pomenuta serija. Tu je i knjiga njihove setre Margo Darel “Whatever Happend To Margo?”, ali i putopis po Grčkoj Darelovog velikog prijatelja, američkog pisca Henrija Milera - “Kolos iz Marusija”. Ove knjige nisu nimalo jeftine i cena im se kreće između 25 i 30 evra!

Lorensa Darela čitaoci uglavnom poznaju po delima “Alekandrijski kvartet” i ”Avinjonski kvintet”, književnim bravurama koje su inspirisale mnoge pisce širom sveta svojim egzotičnim lirskim stilom i pripovestima o neobičnim likovima skupljenih sa svih strana sveta na mesta koja oduzimaju dah svojom prirodnom lepotom i bogatom istorijom. Sam Vladimir Arsenijević, najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade, kazao je da ga je upravo Darel inspirisao da u svet književnosti stupi s ”pomalo megalomanskom” idejom da napiše tetralogiju, koju je počeo sa romanom “U potpalublju” devedesetih, a okončao je nedavno završnim delom “Duhovi”. Darelov boravak na Krfu bio je literarno veoma plodan, pa čak i sudbononosan. On je, boraveći na ostrvu sa porodicom, ali i suprugom Nensi, slikarkom s kojom je, kako kažu zvanične verzije, vodio boemski stil života, napisao čak četiri knjige: debitatnski roman “Pied Piper of Lovers”, potom “Panic Spring” (pod pseudonimom Čarls Norden), “Crnu knjigu” (pod velikim uticajem Milerove “Rakove obratnice”) i pomenutu memoarsku “Prosperovu pećinu: vodič kroz krajolik i običaje ostrva Krfa” - koja je doduše objavljena 1945. godine, ali je sam rukopis većim delom zapravo njegov dnevnik pisan na Krfu.

Veoma ličan, dirljiv roman. Arsenijević je emotivno angažovani, ironični i elokventni svedok spektakla zemlje koja proždire sopstveno srce. / New York Times Book Review

Čitajte

On je u početku živeo u iznajmljenoj staroj vili u mestu Kontokali zajedno sa suprugom Nensi, majkom Luisom, starijim bratom Leslijem, mlađom setrom Margo i najmlađim bratom Džeraldom. No, već 1936. godine se zajedno sa Nensi preselio u tzv. Belu kuću (White House) u malom ribarskom seocetu Kalami, koja je danas pretvorena u fensi restoran na samoj obali mora u predivnom zalivu. I sam Kalami danas je fensi odredište turista, u kojem se sem prelepih vila s izlazom na more nalazi i impresivan rizort na brdu iznad zaliva na čijem ulazu jasno piše da je u njega zabranjen ulazak mlađima od 15 godina, što znači da porodice sa malom decom ne mogu tu da borave (?!).

S obzirom da je Darel, baš kao i Arsenijeviću, jedan od mojih omiljenih pisaca, a porodično smo postali i ljubitelji serije “Darelovi na Krfu”, posetili smo famoznu Belu kuću u Kalamiju i u pomenutom fensi restoranu, prepunom lepo skockanih turista, uglavnom iz Velike Britanije, popili piće i malo razgledali enterijer s ponešto uramljenih fotografija i članaka vezanih za Darelove. U uglu restorana, levo od šanka, nalazi se pult na kojem se može pazariti isto ono što i u birou u gradu Krfu, po jednako paprenim cenama. Primera radi, najobičnija bela majica s forografijom Lorensa Darela košta 25 evra! Razglednice su četiri evra, a ono što čovek kao uspomenu s ovog mesta sebi može priuštiti, a da ga ne zasvrbi novčanik, jeste obični plastični upaljač od dva evra na kojem piše “I love The Durells”.

Ulazak u gornji deo kuće, gde su živeli Lorens i Nensi nije moguć, jer su te sobe iznajmljene turistima u vidu apartmana. Jedino je moguće slikati se kraj ulaza gde se nalaze spomen ploče Lorensa i Džeralda Darela. Dakle, intimni prostor pisca i njegove tadašnje supruge pretvoren je u turističke odaje za rentanje.

Međutim, poseta sama po sebi ništa ne košta i pruža nam uvid u dve vrlo jasne stvari.

Prvo, kako danas izgleda mesto u kojem je u osvit Drugog svetskog rata živeo pisac i umetnik koji je želeo da svojim stvaralaštvom ukaže na mogućnost “drugačijeg života”, težeći invidualnoj slobodi u totalitarnom svetu, koju je u svojim knjigama proklamovao i njegov veliki prijatelj i ”guru” Henri Miler; Darel je pobegao od engleskog sivila da bi čitav život proveo skitajući po svetu, privremeno se nastanjujući u Grčkoj, Egiptu, Kipru, pa i bivšoj Jugoslaviji, da bi pozne godine i smiraj života dočekao u Provansi u Francuskoj.

Drugo, jasno je da u današnje vreme sve postaje predmet komercijalizacije i monetizacije, pa i životi likova kakvi su bili Lorens i Džerald Darel. Serija, koja je imala veliku gledanost, bila je inicijalna kapisla da se ovi neobični stvaraoci i njihova porodica, pretvore u još jedan brend koji je moguće eksploatisati određeno vreme i na njemu zaraditi. Ova komercijalna (zlo)upotreba od Darelovih, naročito Lorensa, ocrtava svojevrsnu karikaturu, ali čini mi se da Lorens, za prijatelje Leri, uvek sklon dobrim šalama i svim mogućim diverzijama u okviru preovlađujućeg društvenog mejnstrima, ne bi imao ništa protiv, mada je dovoljno baciti letimičan pogled na njegove zapise sa Krfa i odmah shvatiti koliko je ovovremeno oživljavanje Darelovih u totalnom neskladu sa onim što je pisac na ostrvu tražio i pronašao - izolovanost koja podseća na rajski vrt.

„_Bilo je to zvonkog prolećnog dana kada smo otkrili kuću“, napisao je Darel u svojoj knjizi o ostrvu, “Prosperova pećina”. „Nebo je ležalo u herojskom plavom luku dok smo silazili niz merdevine. Sećam se da je N[ensi] jasno rekla… ‘Ali sama tišina čini je drugom zemljom’._“

“Celo jutro ležimo pod svetilištem od crvene cigle Svetom Arseniju, spuštamo trešnje u jezerce - čisto, dva metra do peščanog poda gde se naziru kao kapi krvi. N. je ulazila u njega kao vidra i podizala ih  usnama. Svetilište je naš privatni bazen; četiri oblačića čempresa, duboke, čiste ronilačke platforme iznad dva hvata plave vode, i dno od čistog šljunka. Jednom, posle oluje, ovde je jedan ribar Manoli pronašao ikonu dobrog Svetog Arsenija i sagradio joj svetinju od crvenog maltera. Kandilo je sada uvek puno slatkog ulja, jer sveti Arsenije nadgleda naše kupanje. (Iz ”Prosperove pećine”, dnevnički zapis od 5. maja 1937.).

Kalami, nekad tiho ribarsko seoce, danas zaliv za opuštanje parajlija sa Zapada, napustili smo u kasni noćni sat, vozeći se vijugavim ostrvskim putem koji se u pojednim delovima uspinje u brda, da bi ubrzo počeo da se naglo spušta ka moru. Planirali smo da posetimo i kuću u Kontokaliju, gde je navodno snimljen veći deo serije, ali smo na kraju odustali od ove ideje, svesni da ni tamo nećemo zateći mnogo toga originalnog što je vezano za Darelove i njihov živopisni četvorogodišnji boravak na Krfu, koji je toliko obeležio njihove buduće živote da su svi članovi porodice imali vrlo izraženu potrebu da ga na ovaj ili onaj način nanovo proživljavaju i oživljavaju.

• lorens darel
• krf
• vladimir arsenijević
• u potpalublju
• dejan katalina