Džek Ričer: Pravi junak za vrele dane

Vreli letnji dani i sezona odmora idealni su da pristupimo užicima čitanja tzv. “lakog štiva”. Možemo da ostavimo teške misli po strani, za tamo neke jesenje i zimske periode začinjene teškom hranom i brojnim praznicima, te da se otisnemo na čitalačke avanture koje u sebi sadrže neutaživu glad za knjigama čije stranice se preleću munjevitom brzinom kako bi se što pre stiglo do razrešenja misterioznog ubistva ili složene intrige. Znam da svi ljubitelji knjiga i čitanja imaju svoje favorite iz ove niše koja bi se mogla nazvati i guilty pleasures, a ovom prilikom bih se pozabavio literarnim junakom koji je uspeo da osvoji simpatije miliona čitalaca širom sveta i postane čak i filmski lik kojeg tumači Tom Kruz.

Reč je o Džeku Ričeru, bivšem oficiru američke vojne policije, koji luta Sjedinjenim državama radeći raznorazne poslove i razrešavajući sumnjive i po običaju, po njega, opasne situacije. Serijal o Džeku Ričeru do sada broji 26 knjiga, a kreirao ga je britanski autor Džim Grant, daleko poznatiji po pseudonimu Li Čajld.

Čajld, tj. Grant, radio je na britanskoj televiziji ITV gde je pisao scenarije za reklame i raznorazne emisije. Negde je iznet vrlo precizan podatak da je tokom karijere od 1977. do 1995. godine proizveo scenarija za preko 40 hiljada sati programa. Uprkos velikoj produktivnosti ostao je bez posla na pomenutoj televiziji zbog otpuštanja viška radnika. Tada je odlučio da se posveti pisanju romana koji će, kako je sam rekao, biti “čista zabava”. Tako je 1997. godine nastao prvi roman o Džeku Ričeru “Klanica”, a odmah nakon njegovog objavljivanja, Čajld se preselio sa porodicom u Sjedinjene države, gde je nastavio da radi na započetom serijalu. Svaka nova Ričerova avantura objavljivana je na dan kada je Čajld/Grant ostao bez posla na televiziji, a autor je uspevao da svake godine objavi po jednu knjigu, izuzev 2010. kada su publikovane čak dve. Sam Čajld, kako je i rekao, nije imao dubljih literarnih aspiracija; njegove knjige pisane su da se dopadnu publici i bez greške su pogodile metu. Nije prošlo mnogo vremena, a Čajld je postao jedan od najprodavanijih pisaca trilera i krimi romana na svetu, dok su njegove knjige prevođene na brojne svetske jezike, uključujući i srpski.

Čajld piše sigurno i snažno poput čelika. — Publishers Weekly

Čitajte

Čajld je čovek koji se na zanosi, vrlo je praktičan čak i kao autor bestselera, a uspeh serijala o Džeku Ričeru objašnjava vrlo jednostavno - on kaže da su to zapravo priče o osveti: “Neko učini nešto loše, a Ričer mu se osveti”. Ne isključuje da ga je isnpirisala želja da se osveti svojim bivšim poslodavcima koji su mu svojevremeno dali šut-kartu, ali, očigledno, učinili i veliku uslugu. Čak ni kad je naracija u pitanju, Čajld se ne zamlaćuje mnogo: neke knjige o Ričeru su napisane u prvom, a neke u trećem licu, što bi se reklo - kako mu dođe. A očigledno mu dođe nekad ovako, nekad onako. Sličnost između autora i junaka sigurno postoji i ne ogleda se samo u želji za osvetom, ali najbitnija različitost je ta što je Čajld Britanac, a Ričer Amerikanac.

“U osnovnoj školi sam bio plaćeni telohranitelj. Deca su mi davala kolačiće i novac za ručak da im čuvam leđa.”

Neki kritičari su Čajldove knjige smestili u tradiciju “tvrdo kuvanih krimića” u stilu Čendlera i Hemeta, dok su drugi smatrali da nemaju ni približno taj domet, već se radi o čisto komercijalnim delima sazdanim isključivo da se podiđe publici. Čajld se nikad nije potrudio da razuveri ove druge, već im je davao i dodatnu potvrdu za njihove teze. U jednom intervjuu iz 2012. godine, Čajld je objasnio da su neki elementi u knjigama o Džeku Ričeru uključeni isključivo iz komercijalnih razloga. Naime, kad se pokazalo da su ovi romani jako popularni u Francuskoj, Čajld je sugerisao da je Ričerova majka zapravo Francuskinja, smatrajući da će ovaj detalj naići na dobar prijem kod francuskih čitalaca. U istom intervju, autor je rekao da mu ne pada na pamet da se bilo kome izvinjava zbog “komercijalne prirode svoje fikcije”.

Svakih 10 sekundi u svetu se proda po jedan roman o Džeku Ričeru. Saznajte zašto!

Čitajte

On je jednom prilikom i objasnio šta za njega znači stvarati fikcionalne romane i koliko njega ima u Džeku Ričeru:

“Stvaranje izmišljenog lika je pravi luksuz, jer možete da birate sve. I možete da reagujete na ono što je ranije urađeno. S tim u vezi, nisam želeo još jednog pijanog, alkoholisanog, jadnog, traumatizovanog heroja. Nisam želeo da bude lik kojem je neko ubio dete ili partnera, ili bilo šta slično. Samo sam želeo pristojnog, normalnog, nekomplikovanog momka. Ili, kao što sam retrospektivno shvatio da on zapravo jeste, želeo sam da ima mane i probleme, ali da ih lično nije svestan. On misli da je potpuno normalan. Samo mi čitaoci znamo drugačije. Jesam li kroz njega ispunio neke svoje želje? Možda malo, ali više se radi o vraćanju u detinjstvo. Bio sam čvrst momak u opasnom kraju, i veoma sam rano porastao, tako da sam vladao dvorištem - nikad uplašen, nikad zastrašen. U osnovnoj školi sam bio plaćeni telohranitelj. Deca su mi davala kolačiće i novac za ručak da im čuvam leđa. Nikada nisam započeo tuču, ali sam se često tukao. Lomio sam ruke, povređivao klince… Ali osećao sam da sam na strani anđela. Želeo sam da ponovo povratim taj osećaj i da ga ažuriram u odraslom dobu”, ispričao je Čajld.

Zanimljivo je i to da je Čajld vatreni navijač fudbalskog kluba Aston Vila iz Birmingema, pa je mnogim likovima iz knjiga o Džeku Ričeru davao imena bivših igrača ovog tima.

Prema motivima iz serijala o Džerku Ričeru snimljena su dva filma u kojima Ričera igra Tom Kruz - 2012. i 2016. godine, a prošle godine se pojavila i serija na Amazon Prajmu.

• kolumna
• dejan katalina
• li čajld
• džek ričer