Gledam ovih dana ponovo neke Star Trek serije, kao zagrevanje za nove sezone koje dolaze, i razmišljam tako i pitam se – zašto su priče o dalekoj budućnosti toliko popularne? Zašto ih ja toliko volim?
Pisao sam već o pričama o putovanju kroz vreme, ali me je zanimalo da – između ostalog i samom sebi – razjasnim, zašto baš toliko volim priče koje se odigravaju u dalekoj budućnosti, obično u prostranstvima svemira.
Iako sam Star Trek gledao još kao dečak, prvi svesni susret s pričama o čovečanstvu u dalekoj budućnosti bio mi je roman Grad Kliforda Simaka. Bilo je to na početku srednje škole, a imao sam petnaest godina. Priča kreće iz daleke budućnosti i razvija se u sve dalju i dalju budućnost, i na Zemlji ljudi odavno više nema.
Skoro svaka od tih priča, bilo da je to Star Trek univerzum ili je nešto što je naizgled epska fantastika, a zapravo je maskirani SF u dalekoj budućnosti (kao Mračna Kula Stivena Kinga), bazira na tome da je čovečanstvo doživelo neku kataklizmu u nama čitaocima / gledaocima bliskoj budućnosti (nekada davno bilo je to 2000-2007 godina, sada se naravno pomera na neku aktuelnu blisku budućnost), i odatle se razvijaju dva scenarija: došlo je do sveopšteg ujedinjenja ljudi na Zemlji, te eventualno i sa stanovnicima drugih planeta u svemiru, illi je Zemlja distopijsko prostranstvo u kojem se samo preživljava.
Obe varijante – i „svetla“ i „tamna“ imaju ogromnu publiku i bukvalno decenijama već autori i produkcijske kuće žive od takvih priča. Ako nekog zanima – ja lično spadam u obe publike.
I sada se pitam – a zašto? Zašto su mi „uzemljene“ drame iz aktuelnog vremena, „stvarni“ problemi na ekranu i u knjizi dosadni, a ovo nije? Odnosno ne da mi nije dosadno, nego uživam u tome?
Mislim da u osnovi ljubavi i prema jednoj i prema drugoj vrsti priča stoji nada. U prvoj, „lepoj“ varijanti nada da će čovečanstvo prevazići sve trenutne boljke i probleme, te da će se jednog dana na celoj planeti (i svemiru) živeti u miru i blagostanju, da neće postojati gramzivost, zavist, ratovi, glad i smrt. Da ćemo biti okruženi tehnologijom koja nam se danas čini kao magija, te da ćemo putovati za tren oka kroz ceo Sunčev sistem i dalje. U drugoj, „ružnoj“ varijanti, nada postoji da ćemo izbeći takav scenario. Da, svesni smo da postoji mogućnost sveopšteg uništenja, znamo da onda u ljudima može da ispliva ono najgore, znamo da se društvo u tren oka može podeliti na takve kaste da samo onih 1 % ili čak 0,1 % živi u izobilju dok svi ostali preživljavaju u atomskoj pustari, ali se ipak nadamo da neće biti tako. Na stranu što uživamo u usamljenim junacima koji svrgnu sistem i doprinesu boljitku svih. Ili se bar tako nadamo.
Na kraju razmišljanja shvatimo da se zapravo i bavimo aktuelnim problemima i strahovima, ali uz neku bezbednu distancu i „uvijeno“ u priče o dalekoj budućnosti. Tako nam je lakše. I to je potpuno u redu tako.
Pročitajte i
-
kolumne
Čovek po imenu Bakman, za sve uznemirene ljude
Pitko, vedro i iskreno Bakman me je u svakoj svojoj knjizi vodio putem upoznavanja suštine i skrivene dobrote kod ljudi
-
Knjige
Najčitanije i najslušanije knjige na Bookmate servisu u 2023. godini
Deca zla Miodraga Majića, Priča završava s nama Colleen Hoover i Uhvati zeca Lane Bastašić su knjige koje ste najviše voleli i čitali u godini koja odlazi
-
Priče
Jesenje popodne, čaj, ćebence i ove knjige
Naravno da volim jesen! Omiljeni trenutak ovog godišnjeg doba mi je jesenje popodne dok kiša dobuje po prozorima, a ja ne moram biti napolju.
-
Trendovi
Posljednji poziv za knjiško bjekstvo: ne propusti najbolju ponudu 2023. godine
Od 24. do 27. studenog pripremili smo vam popust kojem nećete moći odoljeti. Knjižnica Bookmate s najnovijim naslovima za samo 55,99 eura za godinu dana