Ovo nikako nisam ja: Instagram drama Dorijana Greja

Dok je influenserka i preduzetnica Dunja Jovanić pokušavala da poruči „Ovo sam ja“ na Instagramu, te da skrene pažnju na mentalne poremećaje izazvane preteranom upotrebom filtera i aplikacija za ulepšavanje fotografija, desio se kao neki kratak spoj na internetu. U skladu sa mentalitetom rulje, bila je što satanizovana, što obožavana, ali verovatno najmanje shvaćena.

Od desetina hiljada reakcija na dva miliona puta pregledan video, najmanje je bilo konstatacija o problemu kojim se ona zapravo bavila: ako preterujemo sa digitalnim doterivanjem fotografija i video snimaka, postoji opasnost gubitka percepcije o sopstvenom izgledu. Kad dođemo do toga da u ogledalu vidimo izmaštanu sliku sebe, onda i kontrolu nad našim životom, emocijama i raspoloženjima, na neki način, preuzima ta lažno lepa slika nas samih, pokušavala je da ljudima objasni Dunja dok su oni pričali o njenim usnama i pegicama.

Zamišljala sam Oskara Vajlda kako umire od smeha.

Vreme koje je kroz tehnološki napredak i društvene mreže svima omogućilo da budu Dorijan Grej svog života, samo je urođenu opsesiju prema lepoti isteralo na površinu. Današnji Dorijan Grej ne bi imao sliku na tavanu koja stari umesto njega. Imao bi slike i snimke na Instagramu koje ostaju mlade umesto njega, dok on gleda serije, goji se, banči i gubi kosu. Njegovi osmesi bi na svakoj fotografiji bili blistavi kao da nema niti jedne brige na svetu, oči bi manično uvećavao i „čistio“ kako bi izgledale vedro, a kožu bi peglao digitalnim četkicama. Ne bi zaista živeo, kao što nije živeo ni onaj stari, koji je život trošio na iživljavanje. Laž današnjeg Dorijana Greja svodila bi se na to da mu se na fotografijama ne bi videlo da svakodnevno ostavlja komentare pune mržnje raznim ljudima, da se iživljava tako što povređuje nepoznate osobe, da laže i pokreće hajke na ljude koji zbog njega posle imaju probleme sa želucem ili štitnom žlezdom.

“Ljudima je teško da se pomire s tim da je lepota, kao i mladost, jedini vid moći koji ne dobijamo otimanjem.”

Roman „Slika Dorijana Greja“ izazvao je džumbus u Londonu, krajem 19. veka, mada je danas aktuelniji nego ikad. Genijalnost Oskara Vajlda nije samo u domišljatosti njegovih aforizama i životnih opaski koje toliko svi volimo da citiramo. „Slika Dorijana Greja“ tematski ulazi u suštinu iskonske potrebe čoveka za lepotom po svaku cenu, koju nikako sebi da priznamo. Potreba da naši postupci, greške, čak i godine koje smo proveli uludo na nama ne ostavljaju traga iskonska je, pa samim tim prirodno pripada umetnosti i nauci, iako je iz nekog razloga lako etiketirana kao bulevarska i magazinska.

“Tragedija starosti nije u tome što je neko star, već što je bio mlad”, pisao je Vajld o iskušenjima na koja ni posle toliko decenija nismo oguglali, samo smo u njima postali bučniji. Ljudima je teško da se pomire s tim da je lepota, kao i mladost, jedini vid moći koji ne dobijamo otimanjem. U vremenu koje narcisoidne sklonosti hrani do tačke pucanja, potrebnije nam je nego ikad izazivanje malograđanskih stega, ali i raskrinkivanje života u laži snagom raskošnog književnog talenta i neupitnog autoriteta Oskara Vajlda.

Jedan od najsubverzivnijih romana XIX veka.

Čitajte

Kolega Miljan Tanić se precizno u svojoj prethodnoj kolumni zapitao o primerenosti školske lektire, te sposobnosti mladih da se povežu s temama koje obrađuju klasici koji im se nameću u školi.

„Slika Dorijana Greja“ možda i dalje vuče zatucanu etiketu previše kontroverzne knjige, neprimerene mladima, ali je sigurno da se bavi njihovim realnim problemima efikasnije nego bilo koje drugo delo. Možda je vreme da to uzmemo u obzir. Ko zna, možda bi i Dunju danas bolje razumeli njeni pratioci da su na vreme razumeli Vajlda.

• knjiga