Najveće remek delo gotske književnosti svih vremena

Britanska spisateljica Meri Šeli, najpoznatija po svom gotičkom romanu “Frankenštajn” rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. Majka joj umire samo mesec dana nakon rođenja od porođajne groznice, tako da brigu o njoj preuzima otac. Godvin se oženio komšinicom kada je Meri imala svega četiri godine, i taj odnos nikada nije bio dobar. Godvin je Meri omogućio bogoato neformalno obrazovanje, podstičući njegove liberalne političke teorije.

Tokom 1814. godine započela je vezu sa političkim sledbenikom svog oca, Persijem Šelijem, za kojeg se dve godine kasnije udala. Leto 1816. u Švajcarskoj, Meri i njen suprug proveli su sa Lordom Bajronom, Kler Klermont i Džonom Polidorijem. I baš tog leta, u svojoj devetnaestoj godini, Meri je dobila ideju i napisala jedan od najpoznatijih romana ikada. Otelotvorenje jednog od centralnih mitova zapadne kulture, Frankenštajna.

“Frankenštajn je i danas, dvesta godina kasnije, snažni primer kreativne mašte, a priča o njegovom stvaranju i dalje inspiriše pozorišne, filmske i televizijske stvaraoce.”

Meri su na privatnom planu pratile tragedije. Troje dece joj je umrlo nakon rođenja, a sa Persijem je imala i dve godine konstantnih dugova. Persi Florens Šeli, jedino je preživelo dete, koje je Meri samostalno odgajala nakon što joj se muž 1822. utopio. Godinu dana kasnije sa sinom se vratila u Englesku, gde se posvetila karijeri profesionalnog pisca.

Frankenštajn je i danas, dvesta godina kasnije, snažni primer kreativne mašte, a priča o njegovom stvaranju i dalje inspiriše pozorišne, filmske i televizijske stvaraoce. Meri Šeli napisala je još šest romana, jednu novelu, mitološke drame, priče i članke, pisala je i putopisne knjige, ali i biografske studije. Do svoje smrti 1851. godine, izgradila je i stekla reputaciju istaknutog pisca.

Priča o Frankenštajnu

Tokom maja 1816. godine, u Ženevi su boravili Meri, Persi, njihov sin, Kler Klermont koja je bila trudna sa Lordom Bajronom, koji im se ubrzo pridružio u društvu mladog fizičara Džona Vilijama Polidorija. Vreme su provodili vozeći se čamcem po Ženevskom jezeru, pričajući do kasno u noć i pišući.

U svojim sećanjima Meri je pamtila da je “bilo vlažno, nimalo blago leto, i neprestana kiša nas je često i danima zatvarala u kuće.” Bajron je došao na ideju da “svako napiše strašnu priču”.

Dugo nije mogla da smisli ništa, dok jedne junske večeri razgovor nije skrenuo na temu prirodnih principa života. Te noći nije mogla da zaspi, opsedala je njena strašna priča “da leš možda može da se reanimira.”

S namerom da napiše kratku priču, počela je da piše. Uz podršku koju joj je pružio suprug, priču je proširila i napisala je roman koji je objavljen 1818. godine pod nazivom “Frankenštajn ili Moderni Prometej”.

Godine 1818. verovatno bi bilo šokantnije imati roman o Viktoriji Frankenštajn koja se bavi savršeno normalnom, dosadnom naukom od romana o Viktoru koji oživljava mešavinu delova tela. Na više načina, Viktor Frankenštajn otelotvoruje dvostruku kontradikciju u srži ludog naučnika, jer su u prvom planu romana njegove mentalne i moralne borbe. Prvi paradoks: iako lišen razuma (lud), ovaj lik je i krajnje oličenje razuma (naučnik). Drugi paradoks: iako su ludi naučnici uvek izopćenici koji se bune protiv establišmenta, oni imaju tendenciju da predstavljaju upravo taj establišment – oni su, uglavnom, dobrostojeći belci.

Radnja romana

Radnja je smeštena u 18. vek, kada kapetan Volton, propali pisac, spasava promrzlog naučnika Viktora Frankenštajna. Viktor u Voltonu prepoznaje opsesiju koja je njega dovela do kraha. Govori mu kako je napustio dom u Švajcarskoj da bi studirao medicinu u Nemačkoj. Inspirisan da neživoj materiji vrati život, počinje od delova leševa da sklapa humanoidnu kreaturu. Iako je imao za cilj predivno biće, dobija unakaženo i odvratno stvorenje što ga je razočaralo. Užasnut, odlazi iz prostorije, a u momentu kada želi da se vrati i uništi ga, shvata da je stvorenje već pobeglo.

Nakon što sazna da mu je ubijen brat, vraća se u Ženevu, gde vidi stvorenje i umišlja da je ono krivo za smrt njegovog brata.

Sa osećajem tuge odlazi u planine gde pronalazi čudovište koje mu priča kako je naučilo da govori posmatrajući jednu porodicu kroz rupu na zidu. Priznaje da je odgovoran za smrt Viktorovog brata i želi samo jedno, da stvori još jedno čudovište, žensko, kako ne bi bio sam i da će prestati da se sveti ljudima koji ga odbacili zbog ružnog izgleda.

Nastavak pročitajte na Bookmate aplikaciji.

Viktor Frankenštajn je naučnik briljantnog uma, koga ambicija goni da ode korak dalje od svega što je bilo koji smrtnik dotad uradio i preuzme ulogu Tvorca, te da sam načini život.

Čitajte

Roman “Frankenštajn” nije samo knjiga o čudovištu, to je i čudovište od knjige. Kao i stvorenje, sastoji se od nekongruentnih delova i delova spojenih zajedno. Ako su „soba za seciranje i klanica snabdeli mnoge Viktorove materijale“, nešto slično se može reći o procesu Meri Šeli. Tekst je divna grdosija sastavljena od nekoliko žanrova, tekstova i glasova spojenih u jedno čudno stvorenje.

“Teme ovog romana su: oholost tvorca, neprijateljstvo stvorenja, inverzija hijerarhija između njih.”

Knjiga počinje kao epistolarni narativ, zatim postaje dnevnik sa datiranim unosima, a zatim priča, koju je Volton prepisao, organizovana u poglavljima , kao roman, koji je priredio sam Viktor. „Frankenštajn je otkrio da sam pravio beleške u vezi sa njegovom istorijom: tražio je da ih vidim, a zatim ih je sam ispravio i uvećao na mnogim mestima“, otkriva Volton u poslednjem poglavlju.

Teme ovog romana su: oholost tvorca, neprijateljstvo stvorenja, inverzija hijerarhija između njih.

„Ti si moj tvorac, ali ja sam tvoj gospodar; poslušaj!“ čudovište govori Viktoru.

Ipak, postoji dobar razlog zašto su ovaj ludi naučnik i njegovi brojni klonovi ostali produktivna figura vekovima. U svakom istorijskom trenutku, ovaj lik nudi uvid u strepnje i nade koje izazivaju znanje i tehnologija. Bez obzira da li su optimistični ili apokaliptični, koji se prate do njihovog izvora, većina ovih narativa vodi do jednog fundamentalnog pitanja: Šta znači biti čovek?

• Meri Šeli
• Frankenštajn
• Bookmate Originals
• klasici