Povratak klasicima - hrana za srce i dušu

Koliko god volela da čitam novu literaturu i budem u toku sa trendovima i novim autorima, povratak klasicima mi je uvek kao ušuškavanje u toplo ćebe, sa šoljom čaja (ili lepog viskija) dok napolju pada (majska) kiša a ja ne moram da izađem. Drugim rečima, trudim se da bar jednom godišnje protrčim kroz neku od dragih “starih” knjiga i bukvalno obnovim moždane ćelije, vokabular i, najvažnije od svega, dušu.

“To su priče o snazi ljudskog duha, o čojstvu i junaštvu, o hrabrosti da ostanete iskreni prema sebi i drugima.”

Klasike i dan danas čitaju milioni - zato i jesu klasici, a njihove priče i dan danas služe kao inspiracija za nove knjige, filmove, serije. Razlog? Svako ljudsko iskustvo, emocija i lekcija sadržani su u njima. Svako.

Akademici i drugi, mnogo potkovaniji od mene, objašnjavali su razloge zašto je čitanje klasika dobro za dušu. Ukratko bi se to moglo svesti na nekoliko - to su priče o snazi ljudskog duha, o čojstvu i junaštvu, o hrabrosti da ostanete iskreni prema sebi i drugima.

Tu je i jezik - bogat, ritmičan, muzikalan, mnogo širi od cirka 500 reči koje koristimo u svakodnevnom govoru. Jezik koji je slikao druge svetove i objašnjavao neobjašnjiva osećanja. I da, jeste da Tolstoj ili Dikens umeju da budu malo naporni opisima prostorija ili haljine Ane Karenjine, ali…

Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan.

Čitajte

Tu su i prozori u druge svetove, druga vremena, druge kulture i običaje.

Bookmate nudi lep izbor klasika, od Lava Tolstoja i Artura Konana Dojla, preko Skota Ficdžeralda i Oskara Vajlda do Džejn Ostin i sestara Bronte, Aleksandra Dime, Meri Šeli… odnosno od ljubavnih romana i drama, preko društvene kritike i analize do misterija i avantura. Za svakog ponešto.

“Zadržaću se na knjigama kojima se često vraćam, uglavnom kada sam uznemirena ili pod stresom ili jednostavno umorna od površnih pričica.”

Sve njih sam u jednom trenutku pročitala i o svakoj bih mogla da napišem po nešto, ali ću se zadržati na knjigama kojima se često vraćam, uglavnom kada sam uznemirena ili pod stresom ili jednostavno umorna od površnih pričica. I nisu sve knjige vesele i pune sunca, leptirića i radosti. Naprotiv, mnoge su tragične i kidaju dušu i teraju vas da dugo zurite kroz prozor nesposobni da se pokrenete, istovremeno zaplašeni i oduševljeni silinom emocija.

Aleksandar Dima

Kao tatin “sin”, sve je počelo sa ”Tri musketara” Aleksandra Dime. Bila sam potpuno opčinjena mačevalačkim i drugim avanturama D’Artanjana i trojice musketara i uvek mi je Portos bio najdraži - nežni džin, veseljak. Priča se da kada je Dima “ubio” Portosa u  “Vikontu de Braželonu” išao ulicama Pariza i plakao.

Bila sam klinka kada sam prvi put pročitala “Tri musketara” i volela sam taj roman. Na neki način, bio je to moj prvi ulazak u svet odraslih, sa ljubavnom pričom, osvetom, mržnjom, političkim spletkarenjem. Ma, uživancija. Svaki put kada poželim da ”otputujem” negde, vratim se Dimi i Portosu i tužnom Atosu i opasnoj Miledi i naivnom, mladom D’Artanjanu i njihovim avanturama na dvoru Luja XIII.

Uvek u potrazi za dobrom avanturom, siromašni plemić D’Artanjan, bez mane i straha, iz provincije stiže u Pariz da oštricom mača stekne slavu i bogatstvo.

Čitajte

Uticaj Diminih istorijsko-avanturističkih romana osetio se gotovo u celoj evropskoj popularnoj literaturi, a napisao je oko 300 romana i drama. Kompozicija dela, živahan dijalog i živopisan opis privlače i danas pažnju široke publike, a Dima se pamti kao jedan od najpopularnijih romansijera i dramskih pisaca svog vremena.

...u Pariz se vraća kao bogati i misteriozni grof Monte Kristo. Kako bih isterao pravdu i sprao ljagu sa svog imena — uz pomoć tri nova i urnebesna prijatelja!

Čitajte

Sestre Bronte

Potom su, tokom letnjih raspusta koje sam provodila kod tetke, baškareći se u senci loze, usledile sestre Bronte. Iskrena da budem, Bronte nisu “moj tip”, što je prilično čudno budući da sam prilično temperamentna osoba. Nekako mi je Džejn Ejr uvek izazivala želju da je protresem, a Keti i Hitklif da im zavalim politički nekorektnu i sada zabranjenu, ali preko potrebnu ćušku.

No, uprkos svemu tome, nisam mogla da se oduprem vresištima “Orkanskih visova”, divljem Hitklifovom pogledu i lomovima u Ketinoj duši. Samo je moćan i snažan duh mlade Emili mogao da oseti tu mračnu, divlju, opasnu prirodu koja se savršeno uklopila sa emocijama njenih junaka.

“Sve tri sestre Bronte, umrle su vrlo mlade, ostavivši iza sebe malo pesama, priča i nekoliko romana koji su apsolutno fascinantni u svojoj snazi, misteriji, gotičkoj privlačnosti.”

Emili i njene sestre - Šarlot i En, bile su revolucionarne za svoje vreme i okruženje. Odrasle sa ocem koji je, iako ih je voleo i brinuo o njihovom obrazovanju, bio ekscentričan čovek, neobičnih teorija o obrazovanju dece, prepustivši ih posle smrti njihove majke, na staranju tetki i dadilji koja im je neumorno pričala lokalne jorkširske legende.

Sve tri sestre Bronte, umrle su vrlo mlade, ostavivši iza sebe malo pesama, priča i nekoliko romana koji su apsolutno fascinantni u svojoj snazi, misteriji, gotičkoj privlačnosti.

Ne postoji bolji roman o želji i strasti koja raste i buja u jednoj mladoj, pametnoj, neuglednoj devojci od ”Džejn Ejr”, niti, ali stvarno, strastvenija, erotičnija, ljubavnija priča od ”Orkanskih visova”.

Roman Džejn Ejr prvi put je objavljen 1847. godine i izazvao je veliku pažnju, jer je bio prvi roman o ženskim mislima i osećanjima koji je napisala žena.

Čitajte

Kao protivteža divljim, uzburkanim junacima sestara Bronte su junakinje romana Džejn Ostin. Iako je previše fina i stegnuta i pitoma, Džejn Ostin je jedan od meni dražih pisaca. I to ne u kontekstu ljubavnih romana, jer su njeni previše suzdržani za moj ukus, već kao studije ljudskih karaktera. Ostin je sjajan posmatrač ljudi i karaktera. I duhovita je. I sve njene junakinje imaju kičmu, čak i one najcmoljavije.

“Kao mlada, uvek sam želela da budem „osećajnost“ otelotvorena u vidu Marijane Dešvud, da se ponašam u skladu sa svojim osećanjima, ne hajući da li ću povrediti sebe i druge.”

Iako sam pročitala sve, dva njena romana zaista volim - “Razum i osećajnost” i ”Pod tuđim uticajem”. Tema standardna za Džejn Ostin - brak i kako do njega doći. Ali za razliku od Elizabet Benet, koja je verovatno jedan od najlepših likova engleske književnosti (iako sam je ja - oh svetogrđa - uvek doživljavala kao sponzorušu kojoj se Darsi dopao tek kada mu je videla kuću), sestre Dešvud i En Eliot sa svojim dilemama i manama mi više leže.

Kao mlada, uvek sam želela da budem „osećajnost“ otelotvorena u vidu Marijane Dešvud, da se ponašam u skladu sa svojim osećanjima, ne hajući da li ću povrediti sebe i druge. To mi je, i pored gorepomenutog temperamenta, teško polazilo za rukom. Uvek sam bila suzdržanija i praktična i možda ne razumnija ali svakako opreznija i racionalnija u odlukama i ponašanju (uz povremene varnice koje bih brzo ugasila). I tako je Marijana ostala moja želja a Elinor moja realnost.

U filmu Anga Lija Razum i osećajnost ima sjajna scena gde Marijana besno odlazi u sobu i treska vratima uvređena zbog nečega, gospođa Dešvud isto tako ljutito odlazi u sobu i treska vratima uvređena zbog neke druge stvari, a razumna Elinor (koja duboko u sebi takođe ključa) uz uzdah - pošto je ona ta koja ih je obe najedila rekavši im kako stoje stvari - seda na stepenice i pijucka čaj. Ne mogu da vam opišem koliko puta sam ja morala da sednem na stepenice i pijuckam čaj, iako bih u tom trenutku najradije i ja lupala vratima i to tako da ih izvalim iz štoka. No, neko mora da bude i odrasla osoba. A uz to, “Razum i osećajnost” imaju meni beskrajno dragog pukovnika Brendona.

“Ljubitelji i poznavaoci filmske umetnosti, setiće se da je Šeron Tejt bila oduševljena ovim romanom i da je ona bila ta koja je nagovorila Romana Polanskog da snimi nikada prevaziđeni film sa Nastasjom Kinski.”

Poslednji roman Džejn Ostin - “Pod tuđim uticajem” je definitivno moj omiljeni. Šta ću kad sam slaba na druge prilike. A ima nečeg iskupljujućeg i dirljivog u priči o dvoje ljudi koji su se nekada voleli ali razišli i sada se ponovo sreću. Da li će moći da pređu preko prošlih grešaka, koliko su se promenili, da li ona varnica i dalje postoji?

Tomas Hardi - da ga nema, trebalo bi ga izmisliti

I na kraju, Tomas Hardi. Da ga nema, trebalo bi ga izmisliti. Viktorijanski realista na koga su uticali romantičari. Borac protiv vetrenjača. Kritičar društva koje je pustilo stanovnike ruralnih oblasti da crknu radeći napušteni od svih. Autsajder.

Roman koji mu je doneo slavu i novac je ”Tesa od roda D’Erbervila”. Ljubitelji i poznavaoci filmske umetnosti, setiće se da je Šeron Tejt bila oduševljena ovim romanom i da je ona bila ta koja je nagovorila Romana Polanskog da snimi nikada prevaziđeni film sa Nastasjom Kinski.

Čitanje Hardijeve “Tese” je bolno i tužno i teško i istovremeno predivno i dirljivo. Lik devojke-žene koju su izdale religija, društvene konvencije i muškarci koji su je iskorišćavali opisan je sa toliko ljubavi, topline, empatije i saosećanja da jedino neko ko ima cepanicu umesto srca može da ga pročita nedirnut.

Predstavljena kao neka vrsta Eve, žene u harmoniji sa prirodom, Tesa je istovremeno i paganska boginja i žrtveno jagnje. Žena koja želi dobar život, koji uključuje ljubav i seks, ali koja ne može da pobegne sudbini žene sa sela, koju su iskoristili i brutalno odbacili svi. Uprkos svemu tome, Hardijeva Tesa je moćna, ali nesrećna junakinja a roman priča o gubitku, tragediji i ljubavi posle koje nećete moći dugo da se oporavite.

Za razliku od tragične “Tese”i nihilističkog horora “Neslavnog Džuda/Jude”, roman “Daleko od razuzdane gomile” je  jedna od najlepših ljubavnih priča viktorijanske Engleske, protkana kritikom društva zbog tretmana farmera. Hardijev bez sumnje najtopliji i ”najsunčaniji” roman sa srećnim krajem je priča o Batšibi Everdin, vlasnici farme i njenim proscima - stabilnom pastiru, opasnom Don Žuanu u uniformi i džentlmenu-farmeru.

Naslikana na pozadini ruralnog društva koje polako umire, Tes od roda D’Erbervila bila je bestseler Tomasa Hardija, a sama Tes Derbifild ostaje njegova najupečatljivija i najtragičnija junakinja.

Čitajte

Kroz ljubavne avanture Batšibe, vreba mrak i erotika i strast i smrt i mračni, morbidni i magični elementi i oluje - prave i metafizičke. Hardi vrlo svesno i namerno na sebi svojstven način remeti pastoralnu idilu engleskog sela. Čitalac do samog kraja ne zna koga će Batšiba izabrati, što je samo pokazatelj Hardijevog pripovedačkog genija.

Erotike i seksualnosti u ovom romanu ima na kamare i Hardi ju je namerno trljao na nos uštirkanom i uštogljenom društvu. Njegove junakinje, i Tesa i Batšiba, prkose društvenim normama. Dok je Tesa nevinost, Batšiba je kontradiktoran, paradoksalan lik - spremna da trpi svoju sudbinu a istovremeno stvorena da provocira, zadirkuje i zbunjuje kako čitaoca tako i svoje prosce.

Klasici su sjajni

Vreme godišnjih odmora, ali i ovi kišoviti dani, idealni su da na nekoliko sati odete negde daleko, u neko drugo vreme, među neke druge priče. Da patite zbog Frankenštajnovog čudovišta, da navijate za Džo i njene sestare u ”Malim ženama” Luize Mej Olkot, da ludujete na zabavama Velikog Getsbija, da pogledate zastrašujući portret Dorijana Greja, da jurite divljim močvarama i vresištima sestara Bronte, provodadžišete sa Džejn Ostin i sa Hardijem “pokažete prst” nadmenim bogatašima. Bilo šta da odlučite nećete pogrešiti. Klasici su sjajni. Pružite im šansu.

• knjiga
• klasici
• grof monte kristo
• Frankenštajn
• Fantom iz opere
• Džejn Ostin