Frojdova ljubavnica

Biti ljubavnica je stvar izbora. Sve je u životu izbor, svestan ili nesvestan - nije svejedno.

Pojedinim saveznicima ova uloga savršeno odgovara dok zanos traje i dok ne dođe momenat kada jedno od dvoje partnera poželi nešto više. Tu prestaje saučesnički savršen odnos i počinje drama.

Dramu koju je proživljavala Frojdova ljubavnica opisale su dve Amerikanke, jedna bivša advokatica i druga, nekadašnja članica redakcije - Los Anđeles Tajmsa. Odvažile su se da istraže ljubavni trougao o kome se samo nagađalo, šaputalo, prepričavalo s pogledom ispod oka, po bečkim salonima i sedeljkama. Beč je tada bio glas grada s najvećim seksualnim slobodama u Evropi. Znalo se za „lepe mlade dame“ iz specijalnih kuća. Frojdovi bogati i radoznali drugovi, nakon što su upisali fakultet, ubrzo su pronalazili ove devojke i izdržavali ih kao ljubavnice do kraja studija.

Biti Frojdova ljubavnica, danas ne bi bila tako intrigantna tema čak i da je u pitanju bilo koja viđena dama, tadašnjeg Beča, s kraja 19. veka. Međutim, ova žena je bila izbor koji se najmanje očekivao.

Ali krenimo redom…

Sigmund Frojd oženio se Martom Bernajs 1886. godine i posvetio se privatnoj praksi neurologa. Iz tog braka rodilo se šestoro dece, tri sina i tri ćerke. Ana Frojd jedna od njegovih ćerki će kasnije nastaviti očevim stopama i postati značajan teoretičar psihoanalize na području dečje psihologije. Pet godina ranije Sigmund Frojd je završio medicinu, nakon čega je počeo da se bavi anatomijom i fiziologijom centralnog nervnog sistema.

Nema dana da se na nekom portalu, tekstu ili objavi, ne pomene Sigmund Frojd, njegova teorija psihoanalize, vrh ledenog brega, tumačenje snova i sl. On i danas provocira svojim teorijama i idejama, a njegovo nasleđe nastavlja da utiče ne samo na psihologiju već i na filozofiju, književnost i umetnost uopšte. Neosporno je da se radi o velikom naučniku koji je otkrio bazične istine o ljudskoj psihologiji koje će i u godinama koje dolaze izmeniti način na koji posmatramo, razmišljamo i sagledavamo sebe.

Frojdovi psihoanalitički termini, kao što su id, ego, libido, neuroze i Edipov kompleks deo su rečnika koji svakodnevno koristimo. Kada bi postajla neka vremenska mašina bilo bi zanimljivo provući se kroz vreme i posmatrati kako je on sa svojom radikalnom teorijom šokirao svoje savremenike. Sigurno da su mnogi pokušavali, ali nisu uspeli da prezupče njegovo viđenje unutrašnjeg inženjeringa, ne shvatajući da je u pitanju tumačenje fine elektronike ljudskog uma. Nije tajna da su i danas ove teze prilično intrigantne i provokativne da se pojedini naučnici ne slažu sa njegovim idejama i teorijama.

“Tajni začin u ovoj priči je dobro čuvana tajna ali i nedostatak dokaza skoro čitav jedan vek.”

Frojd nije bio samo nadmen, upečatljiv i provokativan u načinu rada, shvatanjima i otkrićima do kojih je došao već i u celokupnom životu koji je vodio. Tajni začin u ovoj priči je dobro čuvana tajna ali i nedostatak dokaza skoro čitav jedan vek. Priče su  kružile po kuloarima, međutim, sve je to ličilo samo na opipavanje u mraku.

Kad je Mina Bernajs jednom prilikom došla u posetu svojoj sestri, Sigmund i Marta su je zamolili da ostane s njima u Beču. Njen dolazak za Martu je bila velika sreća i potreba da ima sestru pored sebe, takođe i olakšanje u podeli obaveza, pa samim tim i pravi blagoslov. Mina je pristala. Ljubavna veza Sigmunda Frojda i Mine Bernajs o kojoj se spekulisalo, počela je nakon njenog useljanja. Ostala je da živi s njima duže od četrdeset dve godine i nikada se nije udala ni rodila decu.

“2006. godine, nemački sociolog Franc Macijevski pronašao je dokaze da su u avgustu 1898. Sigmund Frojd i Mina Bernajs, doputovali u Švajcarsku u alpsko odmaralište Maloja.”

Ono o čemo se samo šuškalo u to vreme obelodanjeno je tek šezdesetih godina prošlog veka, tvrdnjama Karla Junga, da mu se Mina Bernajs poverila, da je bila u intimnoj vezi sa Frojdom a najburnije je bilo od 1895. do 1898. godine.

A onda je 25 godina kasnije Piter Svejls u svom članku za New American Review napisao da je ta veza zaista i postojala ali da su je pratile u mnoge druge nepredviđene i mučne situacije. Ova tvrdnja je izazvala, u naučnim i istorijskim krugovima, žestoke reakcije i rasprave. Međutim, 2006. godine, nemački sociolog Franc Macijevski pronašao je dokaze da su u avgustu 1898. Sigmund Frojd i Mina Bernajs, doputovali u Švajcarsku u alpsko odmaralište Maloja.

„Njena konačna misao, kada se sastala sa njim na železničkoj stanici, bile su Senekine reči: Neka zlo slobodno pobegne jer je svaki krivac sopstveni dželat. Otići će s njim“ – ovako njenu konačnu odluku opisuju Dženifer Kaufman i Karen Mak.

U Maloji ih je dočekao uštogljeni recepcioner kome je Frojd naglasio da je rezervisao deluks sobu s pogledom na planinu, a on ih je u pohabani kožni hotelski registar, upisao kao „doktor Frojd sa suprugom“. Sigmund je tada imao četrdeset dve godine a njoj su bile trideset tri.

„Mina je blago oslonila glavu na njegovo rame i spustila ruku u rukavici preko njegove. Nije pamtila da je ikad bila srećnija…. I mada je, negde u dnu duše, znala da je ovaj božanstveni trenutak prolazan, utvara sudbine nije joj pokvarila raspoloženje. Zaklanjajući oči od bleska popodnevnog sunca, trudila se da ne razmišlja o tome kako radi nešto krajnje pogrešno“ ovim rečima opisan je njen beg od stvarnosti, koji će je uskoro progutati, i linija između emocija i razuma koje je itekako bila svesna.

U delu Irvinga Stona „Stradanje duše“ o njihovom odnosu i ovoj temi nema ni reči, a Mina koja je bila mlađa sestra Frojdove supruge Marte, opisana je kao „krupna devojka, širokih ramena i kukova, ali ravnih grudi, kao da je priroda odlučila da negde mora da bude štedljiva“. Bila je tajno verena sa Sigmundovim prijateljem s univerziteta Ignacom Šenbergom. Ignac je bio izuzetno mršav i bolovao je od tuberkuloze. U to vreme to je bila teška bolest koja je mučila veliki broj mladih u Beču. Njen verenik je na univerzitetu bio poznat kao najbolji student sanskrita kakav se javlja samo jednom u generaciji. Svakako da je mogla da se uda posle njegove smrti, ali je tada verovala da žena može da voli samo jednom u životu, ne više.

Kad su se Mina i Frojd vratili iz Švajcarske, oboje su znali da se njihova veza ne sme nastaviti u broju devetnaest, u ulici Bergase, gde je živela sa Frojdovom porodicom. Međutim, to ih nije sprečilo da se povremeno sastaju u apartmanu u blizini železničke stanice, niti da vode noćne razgovore do kasno u njegovoj ordinaciji.

U ovoj zanosnoj priči o ljubavi, odanosti i izdaji, mašta i stvarnost se neosetno prepliću.

Čitajte

Iako ova tema intrigira i danas, jedno je verovatno, da nikada niko nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da li je Sigijeva žena, kako su ga od milošte zvali, ikada znala ili bar posumnjala da je njena mlađa sestra bila u strastvenoj vezi sa njenim mužem.

Pored raspoložive literature spisateljice su dobar deo materijala pronašle i u Frojdovom muzeju u Londonu, smeštenom u domu u kome je proveo svoje poslednje izbegličke dane. Njegova porodica preselila se u Englesku 1938. godine nakon što su nacisti okupirali Beč. Rođaci i bliski prijatelji su uspeli da prokrijumčare veliki deo njegove imovine, biblioteku, slike, fotografije, pa čak i čuveni kauč koji je bio poklon jednog pacijenta.

Danas u ovom muzeju stoji originalna postavka Frojdove radne sobe i ordinacije, a na stolu su njegove prepoznatljive naočare kao da ih je doktor tu nedavno otavio zajedno sa strastima svog života i otišao.

• Sigmund Frojd
• drama
• elektronske_knjige