10 knjiških zanimljivosti uz koje ćete biti primećeni u društvu

Proleće je stiglo a ljudi se na ulicama i dalje mogu videti u kaputima i čizmama. To nam govori samo jedno – još uvek nije vreme za duge šetnje uz reku i većina bi se radije okupljala sa društvom u zatvorenim prostorima uz kafu (ili čaj!), grickalice i laganu pozadinsku muziku.

Stoga, ukoliko i vama uskoro predstoji druženje sa omiljenom ekipom, u nastavku teksta, predstavljam vam 10 knjiških zanimljivosti uz koje ćete zasigurno biti primećeni u društvu!

Kao i uvek, valja krenuti od samog početka. I, zato, prva zanimljivost koju morate podeliti sa svojim prijateljima (bili oni knjiški moljci ili ne), jeste odgovor na pitanje: Koja je to najstarija knjiga na svetu?

U pitanju je sumersko - vavilonski ep nepoznatog autora koji govori o petom vladaru antičkog grada Uruka (savremeni Irak). Ovaj drevni grad smatra se kolevkom pisanja, a ostao je upamćen i po specifičnoj arhitekturi, čije fragmente je 1853. godine iskopao arheolog Vilijam Lotfus. Međutim, ono što se najviše vezuje za Uruk i period oko 2000 godina pre nove ere, jeste upravo najstarije poznato književno delo – „Ep o Gilgamešu“, „napisano“ na dvanaest glinenih ploča, a čiji se delovi mogu pronaći u Britanskom muzeju.

Sledeće što apsolutno morate podeliti sa svojim prijateljima, jeste odgovor na pitanje – Koja knjiga se smatra najskupljom na svetu?

Da biste došli do rešenja, potrebni su vam: jedan Bil Gejts, jedan Leonardo da Vinči i tričavih 30.8 miliona dolara! Naime, u pitanju je rukopis čuvenog italijanskog slikara koji sadrži njegove zapise o različitim teorijama (kao što je kretanje vode). Rukopis ima 72 stranice i nosi naziv „Lesterov kodeks“. Ovu zbirku prvi je kupio 1717. godine Tomas Kuk, zatim 1980. godine Armand Hamer, da bi je 1994. godine na aukciji otkupio Bil Gejts za čak 30.8 miliona dolara, što je načinilo ovaj rukopis najskupljim na svetu!

Imajući u vidu da svako voli da čuje statističke podatke, svojim prijateljima otkrijte i tajnu najduže rečenice zapisane u književnosti!

Iako u ovoj kategoriji ima više kandidata (poput dela „Avesalome, Avesalome“, Vilijama Foknera koji sadrži rečenicu od 1.287 reči, „Jadnika“, Viktora Igoa sa rečenicom od 823 reči, ili pak Marsela Prusta i Saramaga), titulu pobednika definitivno odnosi Džejms Džojs, koji je u „Uliks“ uneo rečenicu od čak 4.491 reči!

Poznato je da u svetu postoje razni kolekcionari čija strast za sakupljanjem predmeta nema granica. Stoga, neretko se i među knjiškim moljcima sreću sakupljači knjiga, bukmarkera, svezaka, figurica iz omiljenih knjiga, ali retko ko može pomisliti šta se sve zapravo može naći na policama! Naime, u biblioteci Univerziteta Harvard smeštena je knjiga čije korice su uvezane ljudskom kožom! U pitanju je roman „Destinies of the Soul“ objavljen 1880. godine, a na policama Harvarda može se pronaći počev od 1930. godine!

Za sve koji i dan-danas koriste yahoo domen, prvi put osnovan 1994. godine, valja znati da je i poreklo te reči knjiškog karaktera! Naime, Džonatan Svift je 1726. godine, u svojoj parodiji putopisnih priča pod nazivom „Guliverova putovanja“ prvi put upotrebio izraz „yahoo“ , i to za označavanje posebne vrste stvorenja (koji, doduše, veoma nalikuju nama ljudima).

Još jedna vrlo korisna informacija pomoću koje možete briljirati u društvu (naročito knjiških moljaca) jeste odgovor na pitanje – Koja knjižara se smatra najvećom na svetu?

Ukoliko bismo kao kriterijum merila uzeli površinu koju ta knjižara zauzima, odgovor bi bio Barnes And Noble, smešten na Petoj aveniji u Njujorku, knjižara koja je svoje mesto pronašla čak i u Ginisovoj knjizi rekorda! Sa druge strane, ako bi kriterijum bio veličina polica za skladištenje knjiga, onda bi odgovor na postavljeno pitanje bila „Powell’s Books“ knjižara u Portlandu (Oregon), koja ima mesta za čak milion knjiga! A da stvar bude još interesantnija, u ovoj knjižari ima preko 500 zaposlenih.

Ljudi su odvajkada bili domišljati kada je reč o pronalaženju materijala na kom bi zapisali sve ono što im padne na pamet. Tako, prešli smo dugačak put od utiskivanja simbola u kamenu, glini, pločama sačinjenim od različitih materijala, pa sve do papira, starih tkanina, slame, bambusa, kompjutera i telefona.

Međutim, ukoliko ste pravi knjiški moljac i želite da briljirate u društvu, evo jedne dojave za vas – prema različitim istraživanjima, smatra se da se od jednog drveta hrasta u proseku napravi oko 10 000 listova papira, a što može poslužiti za nastanak oko 50 knjiga. Naravno, danas je sveprisutno čitanje pomoću različitih elektronskih uređaja, a što će svakako u nekoj daljoj budućnosti doprineti smanjenju zagađenja i porastu svesti o značaju ekologije.

U svetu knjigoljubaca postoje i brojne kovanice za označavanje različitih knjiških pojava i osoba (tu se ubrajaju tsundoku – oni koji poseduju gomilu nepročitanih knjiga, ili pak bibliosmia – reč kojom se označava ljubav prema čitanju), međutim postoje dve reči kod kojih dodavanje, odnosno oduzimanje samo jednog slova doprinosi promeni značenja. Naime, rečju „bibliofobija“ opisuje se, najkraće rečeno, strah od knjiga i čitanja, dok se reč „abibliofobija“ koristi da opiše strah od nestanka materijala za čitanje.

I naravno, ukoliko svoje prijatelje niste uspeli da preobratite u knjiške moljce prethodno navedenim zanimljivostima, kažite im sledeće: prema sprovedenim istraživanjima, čitanje doprinosi smanjenju stresa i anksioznosti za čak 68%, a prema studiji objavljenoj u sklopu projekta „Social Science and Medicine“, veruje se da čitanje knjiga na dnevnom nivou u trajanju od 30 minuta do sat vremena, može produžiti život, jer – oni koji čitaju žive skoro dve godine duže od onih koji se ne bave ovim „sportom“. Dakle, znate šta vam je činiti - knjige u ruke!

Ovde ćete dobiti dokazani sistem koji vas može odvesti na nove visine.

Čitajte

• Deana Malek
• Ep o Gilgamešu
• Harvard
• elektronske_knjige