Top 5 knjiga iz školske lektire koje treba čitati (ponovo) kao odrasla osoba

Možda se sećate, pre nekoliko nedelja smo debatovali na temu u kojoj meri školska lektira podstiče ljubav prema čitanju, a koliko zapravo odbija od istog. Ovih dana sam razmišljao o tome koliko knjiga smo morali da čitamo, a koje zapravo ni na koji način ne priliče uzrastu u kojem se od nas tražilo da ih čitamo – i još i tumačimo, te koje od njih možda zapravo i treba pročitati ponovo u dobi kada možemo i da ih razumemo i cenimo.

Stoga sledi moja lista top 5 knjiga iz školske lektire koje treba ponovo (ili prvi put, ako ste izbegli u školi) čitati kao odrasla osoba.

Migel de Servantes – Don Kihot

Verujte mi, meni lično je ovo najveće iznenađenje da uopšte uvrštavam u listu, jer sam poslednjih 25 godina proveo pljujući knjigu u svakoj mogućoj prilici. Školu sam završavao na prelazu iz starog u novi vek, i tada su bile aktuelne liste najboljih književnih dela prethodnog veka i milenijuma, i Don Kihot je bio na vrhu mnogih lista, što nikada nisam hteo da razumem.

Međutim, nevezano za to šta ja mislim o fabuli i sadržaju, ono što čovek u prvom srednje nije sposoban da razluči je činjenica da je ovo pisano pre mnogo stotina godina i da je stoga kao takvo impresivno, zajedno s idejama koje su za to vreme ultranapredne.

Ono što smo mi tada činili kao grešku jeste posmatranje knjige iz ugla današnjice, jer jednostavno nismo umeli drugačije – nismo bili ni dovoljno zreli, niti nas je iko naučio kako da gledamo.

Stoga evo, 25 godina kasnije, izvolite, preporučujem Dona Kihota.

Jedna od najviše objavljivanih i najprevođenijih knjiga na svetu.

Slušajte

Mihail Bulgakov – Majstor i Margarita

Iako je ovo bila jedna od knjiga koje sam u školi mnogo voleo, mislim da je njena čar upravo u tome što je kao srednjoškolac možeš razumeti na jedan površan način, kao da čitaš roman fantastike, ali kao odrasla osoba možeš jednostavno da uvidiš koliko ova priča dublje grabi i daje jednu dobru kritiku ne samo društva s početka dvadesetog veka, nego se može primeniti i na mnoge aspekte naših života danas.

Herman Hese – Demijan

Kod mene u školi smo mogli da biramo da li ćemo čitati Demijana ili Stepskog Vuka, ali ovo može da se odnosi na sva dela Hermana Hesea. Kada se čita u srednjoj školi, naročito ako ste malo buntovnički nastrojeni (a ko u tim godinama nije?), kunete se da je to nešto najsvetije što ste ikada pročitali i odbijate da „prostituišete svoj um“ i profesorki pričate o knjizi „ono što ona želi da čuje“ samo da biste popravili prethodnu lošu ocenu (stvarna priča, kunem se).

Kao odrasla osoba mnogo bolje možemo da razumemo šta je Hese hteo još da kaže, osim da tinejdžerima otvori umove za ono što se njima u tom trenutku čini kao velika istina života.

Meša Selimović – Derviš i Smrt

Iako je ovo jedna od knjiga koje, dok ih čitamo, mislimo da razumemo, sa distance, posebno kada se bolje poznaje istorija naših krajeva poslednjih 100-200 godina, i kada poznajemo malo bolje biografiju Meše Selimovića, slika je skroz drugačija.

Ovde možemo komotno da stavimo kompletnu književnost naših krajeva s kraja 19. i prve polovine 20. veka.

Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi? Da li nam se ta duboka čežnja djetinje nerazumnosti posigurno javlja samo kao tužni znak izvezen na mahramama i na safijanskim koricama nepotrebnih knjiga?

Čitajte

Franc Kafka – Proces

Mislim da je, zajedno s Alberom Kamijem i njegovim „Strancem“, Kafkin „Proces“ jedna od onih knjiga koje dok čitamo u školi ni u jednom trenutku ne razumemo šta se tu dešava i zašto (s tim što je to delimično i poenta takvog romana) i samo smo smoreni i želimo da se što pre završi.

Ponovo, nakon mnogo godina, plus i pohađanja raznih časova filozofije u školi (nakon ove lektire), neke stvari su mnogo jasnije i zapravo i malo strašnije kada kao odrasla osoba shvatiš koliko se lako može preslikati sve na ono što nam se dešava danas.

Jedan od najznačajnijih romana XX veka.

Čitajte

A koji bi bio vaš izbor za lektiru koji obavezno treba čitati kao odrasla osoba?

• elektronske_knjige
• miljan_tanić