Prednosti (i mane) online biblioteka

Kao što sam vam pisao prošle nedelje, otkako znam za sebe, bio sam član neke biblioteke – od rodnog grada u Bosni, preko svih sledećih gradova u kojima sam živeo za vreme detinjstva, izbeglištva, nakon izbeglištva, pa sve do Beograda. Poslednji put sam bio član neke biblioteke 2003. godine. Nakon toga – sve što sam želeo da čitam, kupovao sam.

Paralelno s odvikavanjem od „privremenog posedovanja“ knjiga, odvijao se proces elektronizacije čitanja, kojem nisam odmah podlegao (spojler: danas volim da čitem e-knjige). Jesam počeo već neke 2005. da čitam stripove na laptopu (jer ipak su to velike slike sa malo teksta), i jesam počeo da skupljam kolekciju elektronskih knjiga (koje su tada imale neki svoj sada već izumrli format, a za koji je bio potreban poseban program za čitanje na kompjuteru), ali bukvalno nijednu nisam pročitao tada na taj način.

Početkom prošle decenije, pročitao sam prvu elektronsku knjigu, i to na telefonu, na malom ekranu – knjiga od 800 strana u fizičkom izdanju, u takvom elektronskom, u tom formatu, imala je naravno 5000 i više stranica. Ubrzo posle toga, nabavio sam prvi čitač za elektronske knjige.

“Na dohvat ruke imamo cele biblioteke knjiga koje možemo da čitamo na svakom uređaju, u svako vreme, i to još uz mogućnost da malo čitam na jednom, pa na drugom, ali da taj drugi uređaj zna gde sam stao na onom prethodnom i direktno me vodi na tu stranicu.”

Za to vreme, razvija se striming kao nova pojava i trend konzumiranja ne samo filmova i serija, nego i muzike – zašto bi kupovao hard diskove, memorijske kartice, filmove i muziku u digitalnom formatu i skladištio ih i stalno morao da razmišljaš o tome šta si od sadržaja stavio na dati uređaj, kada možeš da strimuješ bilo šta, bilo gde, bilo kad? Kod nas se tada ubrzano razvijao i pristup brzom internetu, a starinski modemi su otišli u zaborav.

Sve to zajedno stvorilo je dakle potrebu da na dohvat ruke imamo cele biblioteke knjiga koje možemo da čitamo na svakom uređaju, u svako vreme, i to još uz mogućnost da malo čitam na jednom, pa na drugom, ali da taj drugi uređaj zna gde sam stao na onom prethodnom i direktno me vodi na tu stranicu. U svetu postoje razni servisi za „striming“ knjiga, odnosno online biblioteke, a kod nas je svakako najznačajniji Bookmate.

Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme — kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala.

Čitajte

Prednost ovakvog servisa je baš ono što sam naveo malopre – veliki izbor knjiga, dostupnih u svakom trenutku, sinhronizacija širom svih uređaja. Uz to, vrlo jednostavno može da se podesi font, veličina slova, pozadina, prored… jednostavno sve što u tehničkom smislu na bilo koji način može da utiče na iskustvo čitanja.

Pošto je, međutim, kao i u svakoj „pravoj“ biblioteci uostalom, izbor knjiga ipak ograničen, ukoliko posedujete elektronsko izdanje neke knjige, možete lako da ga učitate u Bookmate app i čitate ne samo na uređaju sa kojeg je knjiga učitana, nego na svim ostalim uređajima na kojima koristite Bookmate. U prevodu – ta knjiga postaje sastavni deo vaše lične Bookmate biblioteke. Zgodno, zar ne?

Izvanredno! Smejaćete se, plakati i otkriti saosećanje za džangrizala u svom životu.

Čitajte

Neodoljivo duhovito, nemilosrdno cinično, hrabro i muževno. Marko Vidojković najveći je frajer naše književnosti. / Ante Tomić

Čitajte

Ako se plašite da knjige u ovakvom okruženju možete čitati samo online – ne bojte se, svaka knjiga može i da se skine na uređaj, te da se čita i offline.

Šta je onda mana ovakvih online biblioteka?

Nema ih mnogo – jedina suštinska jeste činjenica da nema baš svake knjige koju želite da čitate. No, tako je i u „pravim“ bibliotekama. Sve zavisi od pitanja koji izdavači imaju ugovor s datim servisom, zatim za koje knjige izdavač poseduje i prava na distribuciju elektronskog izdanja, te do kad im važi licenca na ta prava (ili do kada izdavač uopšte želi datu knjigu da daje na takvu distribuciju)… Ukratko – uvek može da se desi da neka knjiga nestane iz ponude. No, to se zaista takoreći ne dešava nikad.

Sve u svemu, ako se vratimo na početak priče i ljubav prema samoj ideji biblioteke, shvatićemo da se u tom pogledu nije mnogo promenilo, samo je izgled, format i način korišćenja malo drugačiji.

Uostalom, svet, i knjige s njim, uvek ide dalje. Verujem da niko od nas ne bi voleo da se vrati u doba pre štampe i čita rolne papirusa, pergamenta i papira, zar ne?

Kultna knjiga XX veka.

Čitajte

• knjiga