Zašto je dobro i korisno čitati na stranim jezicima?

U vremenu sveopšte globalizacije, kada veoma često mnogo brže saznajemo šta se dešava na drugom kraju planete, nego u našem susedstvu, naprosto je nezamislivo da ne govorimo (ili se bar „služimo“) nekim stranim jezikom. Lingua franca našeg doba je svakako engleski jezik, te sam istovremeno zapanjen kada upoznam nekoga ko skoro uopšte ne zna engleski, a i divim se tim osobama kako prolaze kroz život, okruženi engleskim na sve strane, od elektronskih uređaja do sadržaja u medijima.

Kao što možda znate (ili ne znate) – ja sam imao sreću u nesreći da sam dobar deo detinjstva, za vreme rata u Bosni, proveo kao izbeglica u Nemačkoj. To je značilo da sam s deset godina života već morao na prečac da savladam strani jezik. Kada ste tako „bačeni u vatru“, a to sigurno znate i iz sopstvenog iskustva, pogotovo u tako ranim godinama života, vrlo lako se snađete. Nemački sam progovorio nakon devet meseci i govorim ga evo već trideset godina – i još dan danas učim. Međutim – pošto sam dovoljno brzo jezik savladao dovoljno dobro, stavljen sam u školi u odeljenje s nemačkom decom, na regularni nemački školski program (deca izbeglica su uglavnom išla u specijalna odeljenja gde se pre svega učio jezik), te sam sa još uvek nesavladanim nemačkim jezikom kao osnovicom morao u školi da učim i engleski. U narednim godinama, oba jezika sam savladavao paralelno.

“Postoji nešto magično u tome da razumete jezik sa kojim niste odrasli. To je kao razbijanje koda i ulazak u očaravajući novi univerzum gde je sve živahnije.”

Zahvaljujući tome, pored na neki način prirodnog i obaveznog razmišljanja na nemačkom, razvio sam i sposobnost da, kada govorim engleski, takođe i razmišljam na engleskom.

Veliku ulogu kod oba jezika igrala je činjenica da sam mnogo čitao, prvo na nemačkom, a posle i na engleskom. Pisao sam već o detinjstvu i tinejdžerskim godinama provedenim u biblioteci. Osim što sam dakle bio svakodnevno okružen nemačkim jezikom, intenzivno sam i čitao na istom.

Prvu knjigu na engleskom čitao sam po povratku iz izbeglištva, u Bosni. Jedinice američke vojske, koje su bile u sastavu tamošnjih mirovnih snaga, poklanjale su školama cele biblioteke rashodovanih knjiga iz svojih baza po Evropi, te je tako i gimnazija koju sam pohađao dobila pozamašan deo istih. Vrlo brzo sam se latio Nancy Drew i ostalih preteča YA-literature i od tada redovno čitam na engleskom. Iako sam u tom trenutku već četiri pune godine učio jezik, tek od početka prilježnog čitanja na istom, otvorio mi se neki „ventil“ koji mi je omogućio da savladam i taj jezik dovoljno da danas i sâm prevodim knjige s njega.

Posle ovog malo podužeg uvoda u temu, hajde da se pozabavimo pitanjem – koje su to konkretne prednosti čitanja na stranim jezicima, mada verujem da i sami već nazirete šta bi to moglo biti.

Postoji nešto magično u tome da razumete jezik sa kojim niste odrasli. To je kao razbijanje koda i ulazak u očaravajući novi univerzum gde je sve živahnije. Za mene lično i prevođenje ima isti efekat – pronaći rešenje za prevod koje će kod ciljne publike izazvati ista osećanja kao original kod svoje ciljne publike je jednostavno magija.

“Čitanje pomaže da se srodite s jezikom i osigurava da se reči ukorene u umu.”

Ponavljanje je ključno za razvoj vaših veština, tako da što više čitate, više ćete primetiti da se određene fraze i gramatičke strukture često pojavljuju. Čitanje pomaže da se srodite s jezikom i osigurava da se reči ukorene u umu.

Pored poboljšanja rečnika i gramatike, čitanje na drugom jeziku može vas naučiti o kulturi i istoriji druge zemlje, što je takođe nešto od izuzetnog značaja i doba globalne komunikacije. Jezik je centar kulture i identiteta, te čitanje na datom jeziku pomaže da bolje razumete nijanse razumevanja sveta u kulturi u kojoj je taj jezik dominantan.

Čitanje na jeziku koji (još uvek) učite vas tera i da budete mentalno aktivniji. Tokom ranih faza učenja stranog jezika, čitate mnoge odlomke koji sadrže reči koje ne znate. Iako je rečnik veoma bitan dok učimo jezik, ponekad je zapravo korisnije ne tražiti svaku reč u rečniku. Razlog za to je što često možete shvatiti značaj jedne nepoznate reči dedukcijom na osnovu ostalih reči u rečenici, koje poznajete. Uostalom, nije uvek moguće ili praktično imati pristup rečniku, a previše oslanjanje na isti može biti znak lenjosti, jer vas sprečava da istinski procenite rečenicu kao celinu kako biste dobili smisao. Kako se vaš rečnik širi, razumevanje i dedukcija svakako postaju lakši. Ovaj aspekat je posebno bitan ukoliko želite jednog dana da se bavite prevođenjem. Ukoliko prevodite knjigu, izdavač naravno ne očekuje da mu isporučite prevod „za juče“, te imate i određenog vremena da ponešto proverite u rečniku. No, ako prevodite neke kraće tekstove, dokumenta, rokovi su obično kratki i nemate mnogo vremena da svaku reč proverite. Ako ste pak angažovani za usmeni prevod, tek tu nema korišćenja rečnika (zamislite samo situaciju kako sedite na nekom važnom sastanku i prevodite i pokušavate da nađete nešto u rečniku). Dakle – morate da radite na izgradnji rečnika i njegovoj cirkulaciji u mozgu, a to se postiže konstantnim čitanjem i dedukcijom, jer tako naučene reči ostanu trajnije u pamćenju.

“Da biste čitali na stranom jeziku, morate dobro da poznajete svoj jezik na koji možete da se vratite da biste lakše razumeli stvari, posebno u ranoj fazi učenja stranog jezika.”

Verovali ili ne, ali čitanje pospešuje i poznavanje sopstvenog jezika. Možda vam deluje čudno, ali ako razmislite o tome, to zapravo ima mnogo smisla. Da biste čitali na stranom jeziku, morate dobro da poznajete svoj jezik na koji možete da se vratite da biste lakše razumeli stvari, posebno u ranoj fazi učenja stranog jezika. Tako učenjem novih reči u stranom jeziku, često bivamo primorani da naučimo i nove reči u maternjem. Što vam je vokabular u jednom jeziku veći, potencijal za širenje vokabulara u drugim jezicima vam je veći.

Širenje vokabulara omogućuje da upoznamo mnoge nove autore širom sveta. Iako mnoge knjige imaju odlične prevode, uvek ih je bolje čitati u originalnom obliku. Doživeti knjigu na njenom izvornom jeziku zaista nam pokazuje kako je pisac nameravao da se ona doživi. Kada postanete vešti u stranom jeziku, vaš svet se mnogo više otvara i imate pristup većem izboru talentovanih pisaca.

“Čitanje na stranom jeziku obogaćuje maštu.”

I za kraj – zabavno je. Neizmerno je zadovoljstvo biti u stanju da razumemo nešto što nekada nismo mogli. To je kao da otvorimo magični portal u ranije nedostižan svet. Čitanje na stranom jeziku obogaćuje maštu. Omogućava da gledamo na život otvorenijeg uma i da bolje razumemo ljude i mesta iz drugih zemalja, a to je, kao što već rekoh, ključno u doba globalne komunikacije.

Ono što je prednost servisa poput Bookmate je što prostom promenom jezika u aplikaciji dobijamo pristup čitavoj biblioteci na datom jeziku, te ne moramo mnogo da se mučimo da nađemo ono što nam se čita.

Zato se opustite, zaronite u nove književne svetove i uživajte u svom napretku dok rušite jezičke barijere i upoznajete se sa drugim svetovima čistom moći pisane reči.

Gospodin Mercedes triler je o borbi između dobra i zla, a Kingov pogled u bolesni um ubojice potvrđuje sav raskoš njegova briljantnog talenta.

Čitajte

• knjiga