Intervju: Tijana Telečki Krnjetin

Diplomu master psihologa stekla je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na istom fakultetu se i dalje usavršava na doktorskim studijama. Dodatnu edukaciju iz oblasti psihoterapije završila je iz usmerenja Racionalno emotivno i kognitivno bihejvioralne terapije, kao i Transakcione analize, Terapije prihvatanjem i posvećenošću (ACT), Shema i Telesne terapije. Pored rada sa odraslima, više godina se bavi i psihološkom procenom, savetovanjem i psihoterapijom dece i mladih. Višegodišnje iskustvo u radu stekla je kao klinički psiholog u Kliničkom centru Vojvodine i na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, kao i radom u Centru za ratnu traumu i u privatnoj praksi.

Bookmate servis, početkom leta pokrenuo je projekat „I to je u redu“. Ideja se rodila krajem 2022. i na njoj se dugo radilo. Kada vam se javila urednica projekta, Ivana Mijić Nemet, kako ste reagovali na ideju da se pripremi serijal o dečijim emocijama?

Obradovala me je ideja jako. Pre svega, jer smatram veoma značajnim pravovremenu edukaciju dece i mladih o emocijama, kao vidu prevencije mnogih kasnijih problema u emocionalnom razvoju i funkcionisanju kako tokom detinjstva, tako i tokom kasnijeg života.

“Sama emocija ne mora nužno da pruža specifičan odnos deteta prema sebi.”

Emocije se često mešaju sa osećanjima. Ali za razliku od osećanja koja su vezana za čula, emocije pružaju specifičan odnos deteta prema sebi. Koje dečije emocije ste stavili u prvi plan i zašto ste izabrali baš ovih 12 emocija?

Emocije i osećanja su sinonimi. Sama emocija ne mora nužno da pruža specifičan odnos deteta prema sebi. Više stav (okoline i deteta) i razumevanje emocija utiču na formiranje specifičnog odnosa deteta prema sebi.

Dvanaest emocija koje smo izabrale predstavljaju osnovne emocije koje se najčešće javljaju i koje su prepoznatljive na uzrastu kojem su priče namenjene.

Kako pozorišna predstava može da popravi dosadan kišni dan.

Čitajte

Šta su zapravo emocije, kako ih vi opisujete?

Emocije predstavljaju našu reakciju na stvarnost koju opažamo. One su nam dragocena informacija o tome u kakvom odnosu je spoljašnja realnost u odnosu na naše potrebe, stavove i vrednosti i zbog toga su uvek korisna informacija o nama samima, šta nam je važno, u šta verujemo i šta vrednujemo u životu.

“Afekat se često razume kao intenzivna emocija koja sa sobom nosi impulsivnoi nepromišljeno reagovanje.”

Koliko vrsta emocija postoji i da li su emocije isto što i afekat, strast, euforija?

Postoji više podela emocija.

Neke od njih su recimo podela na jednostavne, kao što je na primer, strah i složene kao što je recimo ljubav.

Zatim, prijatne, kao recimo radost, i neprijatne, na primer, tuga.

Takođe, korisna podela emocija jeste i podela na konstruktivne, one koje nam pomažu da naše funkcionisanje usmerimo ka našim ciljevima, recimo, nezadovoljstvo, tuga, radost, i nekonstruktivne, koje nas ometaju u našoj usmerenosti na ciljeve, kao na primer, briga i krivica.

Afekat se često razume kao intenzivna emocija koja sa sobom nosi impulsivnoi nepromišljeno reagovanje, pa imam izraz „Rekao sam to ili uradio sam to u afektu.“

Strast i euforija bi mogle biti svrstane u složene emocije.

Od kojih komponenti se sastoje emocije?

Emocije imaju Tri komponente:

Telesnu. Ona podrazumeva telesne senzacije koje osećamo usled aktivacije simpatičkog i parasimpatičkog dela nervnog sistema. Ove reakcije pripremaju naš organizam za rekaciju na spoljašnju stvarnost, pa tako recimo kada se uplašimo, poraste nam puls koji priprema naše telo na borbu ili beg kao neophodnu reakciju u odnosu na objekat straha.

Motivaciona. Ona se odnosi na pokretanje organizma na reakciju u zavisnosti od informacije koju nam emocija daje. Tako na primer, nezadovoljstvo nas pokreće da promenimo u svom okruženju ono u vezi sa čime ga osećamo.

Mentalna. U trenutku kada doživljavamo neku emociju, naše mentalne operacije se usmeravaju ka onome u odnosu na šta je emocija pokrenuta te zaključujemo o značaju događaja koji je u osnovi emocije, kao i o traženju rešenja i adekvatne reakcije.

U šumarku Nuku-nuka lija, jaza, čvorak i zeka uče kako da se nose sa gubitkom voljene osobe.

Čitajte

Da li je emocija instiktivna ili se javlja nakon proteka određenog perioda?

Između stimulusa (onoga što opažamo i što pokreće emocionalnu reakciju) i naše emocionalne reakcije, najčešće postoji kognitivna komponenta u vidu nekog našeg uverenja. Ta uverenja mogu biti automatizovana, kada imamo utisak da se emocija javlja automatski i odmah, a može biti i promišljeno, i u tom slučaju emocionalna reakcija se maže javiti odloženo, ili može biti promenjena recimo nakon što smo promislili i sagledali situaciju iz drugog ugla (promenili mišljenje).

Koliko su nam i zašto su nam emocije važne u životu? Koji je njihov značaj u životu mladog bića?

One su nam dragocena informacija o tome u kakvom odnosu je spoljašnja realnost u odnosu na naše potrebe, stavove i vrednosti i zbog toga su uvek korisna informacija o nama samima, šta nam je važno, u šta verujemo i šta vrednujemo u životu.

Iskustvo u ranom razvoju je značajno u formiranju ličnosti. Koliko taj najraniji period utiče na emocije tokom odraslog doba? I ako je dete doživelo traumu, da li ona uz rad sa psihologom može da se prevaziđe?

Rani razvoj je formativan period u razvoju ličnosti i zbog toga su iskustva u detinjstvu veoma značajna. Međutim, ne treba podceniti ni kasnija iskustva tokom života na naše emotivno funkcionisanje. Psihoterapijski rad bi se mogao posmatrati kao korektivno iskustvo sa ciljem prevazilaženja traumatskih i drugih loših iskustava koja ometaju adekvatno funckionsanje pojednica.

Sa kojim emocijama se deca danas najčešće susreću?

Ne bih vezivala neke specifične emocije za današnje vreme. Mislim da to više zavisi od karakteristika pojedinca, sa jedne strane, i njegovih specifičnih životnih okolnosti i iskustava, sa druge.

Zahvaljujući dedinoj priči o Junačku iz Hrabre zemlje, Aleksa je savladao strah od zubara.

Slušajte

Kako pomoći detetu da prevaziđe negativne emocije?

Mislim da je pre svega od veoma velikog značja razviti prihvatanje za sve emocionalne reakcije. Jer, kako sam navela, svaka emocija nam nosi neku informaciju. Ovo i odrasli teško prihvataju, ali je veoma značajno. Ne treba osuđivati dete koju god da emociju doživljava.

Drugi značajan korak jeste naučiti dete da imenuje i da na prihvatljiv način ispolji emociju.

Treće, pomoći detetu da promenom perspektive razumevanja događaja koji je u osnovi emocionalne reakcije, razvije konstrukcivnu rekaciju koja će ga voditi ka korisnim ciljevima.

Po čemu se nezdrave emocije razlikuju od zdravih?

Smatram da je korisno nazivati ih konstruktivnim i nekonstruktivnim, kako sam već ranije objasnila. Zdrave i nezdrave nose konotaciju patologije, a ne mora nužno da budu patološke emocionalne reakcije, čak i kada su nekonstruktivne. Ali osnovna razlika je da li nam pomažu ili odmažu u ostvarivanju za nas važnih ciljeva.

“Samim tim što je emocija prijatna, ne znači da je i korisna za nas.”

Kako pristupiti pozitivnim emocijama? Kako ih negovati? Kako doći do što više pozitivnih emocija?

Samim tim što je emocija prijatna, ne znači da je i korisna za nas. Od prijatnosti je mnogo bitnije da li je emocija konstruktivna. Kada su u pitanju recimo nepovoljni životni događaji, potpuno je neprimereno da očekujemo da se u vezi sa njima osećamo prijatno. U tom slučaju je recimo neprijatna emocija konstruktivna. Primera radi kod iskustva gubitka, tuga je primerena emocija. U skladu sa time, osnovno jeste da prihvatimo i dozvolimo sebi da osećamo sve emocije, a da radimo na tome da što češće uspemo da u svojim reakcijama razvijamo one koje su konstruktivne i pomažu nam da ostvarujemo svoje ciljeve.

Koliko su priče poput ovih koje roditelji mogu pročitati ili pustiti deci (Bookmate aplikacija) važne da deca razumeju šta se događa, i da nauče da se dobro nose sa određenim emocijama?

Mislim da mogu da pomognu. Pored toga je naravno jako važan i model ponašanja odraslih jer znamo da deca iz toga najviše uče.

“Potpuna neemocionalnost, ako je uopšte moguća, mogla bi se vezati eventualno za neka teška patološka oštećenja nervnog sistema.”

Mogu li ljudi biti neemocionalni?

Ljudi se razlikuju po intenzitetu doživljaja emocija. To je jedna od karakteristika našeg temperamenta. Potpuna neemocionalnost, ako je uopšte moguća, mogla bi se vezati eventualno za neka teška patološka oštećenja nervnog sistema.

Priča o nošenju sa krivicom i o tome kako je nekad teško reći izvini.

Slušajte

Pretpostavlja se da su žene više “u dodiru” sa svojim osećajima nego muškarci – da reaguju više emocionalno i da bolje tumače tuđe emocije. Postoji li ikakve istine u ovim pretpostavkama?

Rekla bih da može da postoji tendencija, koja je sa jedne strane uslovljena kulturološki, a sa druge i biološki. Međutim, istovremeno postoje i individualne razlike među pojedincima, tako da ne bi trebalo u svakom slučaju generalizovati ovo kao predrasudu.

“Prihvatite i dozvolite detetu svaku emociju. Pomozite detetu da imenuje i na primeren način ispolji svaku emociju. Razgovarajte sa detetom o kako se osećaju i zbog čega. Radite na boljem razumevanju sebe i svojih emocionih rekcija kako biste bili bolji primer deci.”

„Svako se može razljutiti, to je lako. Ali, naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi način, to nije lako.“ rekao je Aristotel, da li se slažete sa ovom tvrdnjom?

Da, ali se da naučiti. Ovo podrazumeva rad na sebi i poznavanje sebe koji su, smatram, veoma korisni.

I za kraj, da li nam možete dati tri tehnike koje roditelji mogu da primene i pomognu svojoj deci da prevaziđu negativne emocije?

Umesto jednostavnih tehnika, za trajnije rezultate mnogo korisnijim smatram kontinuiran rad, pa u skladu sa time evo i tri smernice:

1. Prihvatite i dozvolite detetu svaku emociju.
2. Pomozite detetu da imenuje i na primeren način ispolji svaku emociju. Razgovarajte sa detetom o kako se osećaju i zbog čega.
3. Radite na boljem razumevanju sebe i svojih emocionih rekcija kako biste bili bolji primer deci.

• i to je u redu
• deca
• emocije
• emocije kod dece