Razgovarajte sa decom!

Ponekad razgovor sa decom može izgledati kao učenje stranog jezika. I pored sve prisutne veštačke inteligencije, novih tehnologija, aplikacija koja će detetu prevesti jezik roditelja ne postoji. Aplikacija koja će vaše reči upućene detetu modifikovati da one zvuče ohrabrujuće kad ih izgovorite detetu nije pronađena, zato je odgovornost na roditeljima kako i na koji način komuniciraju sa decom.

“Razgovarajte sa decom” je rečenica koju smo čuli toliko puta poslednjih deset dana. Čuli smo da se sa decom i razgovara. Jedino nam niko nije objasnio kako treba razgovarati sa decom. A razgovor je važan, od rođenja. Čak i onda kada imate novorođenče, razgovarajte. Beba će vam se osmehnuti ili zaplakati, u zavisnosti od toga šta je čula i mnogo važnije na koji način ste to rekli.

Jezik podupire naše društvene odnose

Razgovor je važan za razvoj mozga, a deca sa kojom se razgovara imaju bolji vokabular i bolje razumeju jezik.

Kvalitet razgovora je od izuzetnog značaja za svako biće. Ne možete pevati sami, zato je razgovorni duet neophodan. Kada razgovarate društvene i jezičke oblasti, u delu mozga koji je zadužen za to, se šire. Jezik podupire naše društvene odnose, a oba su od suštinskog značaja za način na koji učimo.

Važno je i o čemu razgovaramo sa decom. Da li razgovaramo samo kada su “za nešto kriva” ili pričamo o pročitanom, viđenom, doživljenom…

Kada znamo kako se razgovara, to pozitivno utiče na razvoj vokabulara kod deteta. Važno je da to nisu uvek iste rečenice: Kako je bilo u vrtiću (školi)? Šta si rad(ila)o? Šta si je(la)o? Sa ova tri pitanja, roditelji često završe svoju komunikaciju sa decom. Odvedu ih kući, na sigurno, svako se okrene svojim obavezama, a komunikacija nevidljivo utihne.

Praznina u rečima ima trajne posledice

Nivo socijalizacije i obrazovanja utiče na kvalitet razgovora. Roditelji koji više razgovaraju sa svojom decom, pružaju im mogućnost razvoja jezičkih sposobnosti. Praznina u rečima može imati trajne posledice po dete. Ali nije važno samo pričati. Kvalitet je i po pitanju razgovora važniji od kvantiteta. Zato je od neprocenjive važnosti kako razgovaramo sa decom.

Kroz igru se uči najbolje. To nije floskula, to su dokazale brojne studije i stručnjaci. Igra podstiče kognitivno i društveno, kontroliše impulse, rešava probleme, tera nas da razmišljamo: koji potez ćemo odigrati u šahu, kako ćemo potopiti brod, šta koristimo za izgradnju (lego kocke), zašto je lopta poskočila, a druga nije, kako se prave baloni od sapunice, kako lete avioni, šta pokreće auto… Ovo su sve teme o kojima možemo da razgovaramo sa najmlađima dok zajedno učestvujemo u toj igri. Što je više interakcija u kojima deca učestvuju, biće više benefita za dečiji razvoj.

“Učinite svet u kojem živite zabavnijim i za sebe. Ne treba vam novac za kreativno okruženje, niti su vam potrebne skupe rekvizite.”

I ne samo to, kroz igru sa detetom, roditelj uvek može da provuče i važne teme koje dete neće shvatiti kao ispitivanje. Kada detetu napravite zanimljivo okruženje ili ga izvedete u prirodu, sigurno će biti smanjena i upotreba mobilnog telefona. Biće više prilike da se sa svojim detetom pogledate u oči. I da razgovor koji vodite ima smisla. Učinite svet u kojem živite zabavnijim i za sebe. Ne treba vam novac za kreativno okruženje, niti su vam potrebne skupe rekvizite.

“Ako ih ne slušamo, kad porastu oni neće slušati nas. Deca uče po modelu. Koliko god vam se njihove teme činile banalne, ili nevažne, za decu su one najvažnije na svetu.”

Način na koji razgovaramo sa decom, tačnije činjenica da li ih slušamo ili samo čujemo, izuzetno je važna za njihov razvoj. Ako ih ne slušamo, kad porastu oni neće slušati nas. Deca uče po modelu. Koliko god vam se njihove teme činile banalne, ili nevažne, za decu su one najvažnije na svetu.

Roditeljima je važno šta im deca govore i kako se ponašaju. Zato ih ispravljamo, učimo disciplini, porodičnim vrednostima i načinu kako da se ponašaju pristojno u društvu, u vrtiću, školi, u komšiluku, kako se ophode sa drugim ljudima, kako razgovaraju sa svojim drugarima. Ali možda ne obraćamo uvek pažnju na ono što govorimo i kako to govorimo, a to je izuzetno važno. Jer ako je u našem govoru puno topline, saosećanja, razumevanja, i naša deca će sa drugima razgovarati na taj način.

Nije do dece, do nas je

Sebe sagledavamo vrlo subjektivno, zato bi bilo sjajna da snimite jedan dan i vidite kako reagujete, o čemu pričate, na koji način pričate sa svojim detetom. Da li ste uvek strpljivi? Kakva vam je frustraciona tolerancija? Da li vam je glas oštar, ljut kad dete nešto pogreši? Da li slušate pažljivo rečenice koje vam dete izgovara? Da li mu postavljate pitanja kako biste produbili temu koju je dete zadalo. Da li zaista dajete najbolji primer svom detetu i da li ste najbolja verzija sebe u tom odnosu?

Knjiga “Kako razgovaramo” Fridmana Šulca fon Tuna, psihologa i eksperta za komunikaciju, klasično je delo psihologije i udžbenik koji je namenjen širokoj publici jer obezbeđuje alate i putokaze za poboljšanje svakodnevne komunikacije.

Kada je reč o komunikaciji ili umeću komunikacije, ne možemo da zaobiđemo ime i delo profesora Šulca fon Tuna. / Psychologie Heute / Psychology Today

Čitajte

Često u komunikaciji ne uspevamo da jasno prenesemo svoje misli ili osećanja, a često i pogrešno razumemo šta je neko želeo da nam saopšti. Tako razgovori dovode do nesporazuma, koji mogu prerasti u svađe, a da nije jasno šta je uzrok tome. Knjiga “Kako razgovaramo” analizira tipične smetnje u komunikaciji i nudi pristupe koji nam mogu pomoći da razumemo konkretne probleme i ostvarimo u svim oblastima života bolje međuljudske odnose.

Veštine komunikacije

Uspešna komunikacija podrazumeva sticanje veština koje vam mogu pomoći da razgovarate, razumete i poštujete svoje dete i druge ljude sa kojima komunicirate. Da biste imali zdravu komunikaciju, neophodno je da proširite svoje vidike i učite o svetu čitajući knjige, gledajući dokumentarne filmove, pohađajući kurseve ili jednostavno gledajući filmove različitih žanrova i režisera iz čitavog sveta.

Komunikacija je dvosmerna ulica, zato je neophodno da aktivno slušamo sagovornika. Da naučimo da budemo strpljivi, da slušamo, a ne da upadamo u reč i dajemo svoje zaključke.

Ne sudite, ne kritikujte ono što ne znate ili ne razumete. Ako istražimo nešto novo, i ako smo otvoreni za nove ideje, i drugačiji pogled na život, možda ćemo doći do novih saznanja koja će svima biti od koristi.

Nekoliko savete koji mogu promeniti vaš odnos sa detetom

Za početak sedite ili se spustite na nivo deteta. Deca vole da pričaju o onome što se njima dopada. Ako dete voli Sunđer Boba, pričajte sa njim o osobinama tog crtanog junaka. Saznajte da li taj crtani junak radi nešto neprihvatljivo. Neka vam to dete kaže, nemojte da ga prekidate i da mu namećete odgovor.

Pričajte sa decom o svojim obavezama, problemima koji su prihvatljivi za razumevanje u njihovom uzrastu. Možda imate problem sa snom, podelite sa detetom tu činjenicu, videćete kako će biti zainteresovano da vam pomogne.

Fokusirajte se na karakter deteta i na ono što dete aktivno radi. Ako voli da čita, recite mu “Volim način na koji istražuješ u knjigama”, “Dopada mi se kako si bratu prepričao bajku”, “Imaš dobru memoriju. Divno je kako si lako naučio tu pesmu.”.

“Znam da ste umorni, da ste imali težak dan na poslu, da vam se život pretvorio u borbu za egzistenciju, ali dete je jedina investicija koja će vam se dugoročno isplatiti.”

Umesto pitanja “kako ti je bilo u vrtiću/školi”, gde vam dete odgovara sa “dobro” ili “loše”, preformulišite pitanje na “koji deo dana u vrtiću ti je bio najdragoceniji danas” kada vam dete opiše deo dana, pitajte ga “zašto je to uticalo na tebe da se dobro osećaš”. Ako dete skreće pogled, ako su detetu spuštena ramena, i ako se ono što kaže ne podudara sa njegovim govorom tela, nađite način da priđete detetu. Razmišljajte pre nego što postavite pitanje. Znam da ste umorni, da ste imali težak dan na poslu, da vam se život pretvorio u borbu za egzistenciju, ali dete je jedina investicija koja će vam se dugoročno isplatiti. Ulažite u njega svoje vreme, svoju kreativnost, svoje ideje. Mali, ohrabrujući komentari daće detetu do znanja da ga slušate i pružiće mu tako potreban vetar u leđa. Dok vam dete priča budite angažovani i zainteresovani tokom tog razgovora. Podržite ga tako što ćete mu reći „Reci mi više o tome“ ili „Ne verujem! To je tako divno! I šta je dalje bilo”.

I da zaključim miran, topao, srdačan ton, jasna jedna smernica, govor i reči koje su ohrabrujuće, podržavajuće učiniće vašu komunikaciju dobrom osnovom za izazove koje donosi vaspitanje i odgajanje deteta u ovom veku. I ne zaboravite, deca su pametna mala bića, ali nemojte da vas to zavara, oni su samo deca!

• razgovarajte sa decom
• kako razgovaramo
• komunikacija
• roditelji
• deca