Filmovi nastali na osnovu knjiga doveli su do veće produkcije književnih serijala / foto: pixabay
Filmovi nastali na osnovu knjiga doveli su do veće produkcije književnih serijala / foto: pixabay
Miljan Tanić |

Postoje li još uvek samostalne knjige, koje nisu deo nekog serijala?

Vrzino kolo književno-filmskih serijala će u nekom trenutku da odvrti svoje i nastupiće neka nova era knjiga koje ćemo moći da čitamo same za sebe

Dok smo prošle nedelje razgovarali o romanima u nastavcima, dakle jedan roman koji izlazi poglavlje po poglavlje u štampanom ili digitalnom obliku (na Bookmate imate nekoliko takvih), i kako to volimo, ove nedelje ćemo se pozabaviti jednom mnogo učestalijom pojavom danas, a koja nam se baš i ne dopada toliko, a to su serije romana.

Pre no što izvadite baklje i krenete u pohod da me spalite na lomači, odmah da se ogradim – ne samo da su mi neke od omiljenih knjiga u životu delovi serijala od po sedam, osam romana (imam i tetovaže da to dokažem), nego sam i sâm prevodio neke od njih. Dakle, i ja sam jedan od vas, poklonika „duge forme“.

Međutim, s vremena na vreme, čovek poželi da pročita i neku knjigu koja stoji sama za sebe, nije deo serije romana koja broji deset, petnaest knjiga, ili koja najčešće još nije ni završena. Ako probate da nađete neku takvu knjigu za čitanje, danas teško da ćete je naći. Bar ne lako.

Vidite, dok su serije romana nekada bile više izuzetak nego pravilo, danas kao da je obrnuto. Svaki krimi-roman, triler, fantasy ili naučna fantastika kojih se dohvatim, jer mi naslov zvuči zanimljivo – razočaram se brzo jer pročitam „Peta knjiga tih i tih hronika“ ili nešto slično. I mada kod detektivskih i sličnih romana te knjige međusobno nisu povezane u smislu priče, nego samo dele iste likove, sama ideja da postoji negde neka knjiga „broj jedan“ u kojoj se upoznajemo s likovima koje pratimo me odbija, jer osećam obavezu da pročitam i tu prvu knjigu, a ne želim – kao što rekoh, hoću da uzmem knjigu i pročitam je. Jednu knjigu. Zaokruženu priču.

Sada se postavlja pitanje – zašto je tržište zatrpano serijalima i zašto ne samo ja i mnogi drugi ljudi imamo ovakvu, skoro pa alergijsku reakciju na njih?

Pokušajte da se setite kada je krenula pomama za trilogijama ili još dužim serijalima knjiga.

Početak ovog veka. Ekranizacije Gospodara Prstenova i Harija Potera kao da su bile odgovor na neku krizu kreativnosti u Holivudu i začele su eru fantasy filmova novog doba, kao i visokobudžetnih ekranizacija kako fantasy serijala, tako i drugih serijala knjiga (Igre gladi su primer takvog jednog serijala). I šta smo onda dobili?

Pa kao u paradoksu o koki i jajetu, dobili smo krug koji nema početak i kraj i filmovi koji su nastali kao ekranizacije i zaradili naizgled sve pare ovog sveta, proizveli su i pomamu izdavača za književnim serijalima, pa su onda i autori podlegli tom trendu.

To što mnoge ekranizacije raznih serijala nisu imale toliko uspeha, niti je usporilo filmsku industriju u toj pomami, niti je obuzdalo talas književnih serijala – naprotiv. Današnjem stanju kumovale su i dve filmsko-televizijske pojave s kraja pretprošle i početka prošle decenije, a to su Marvelov Filmski Univerzum (MCU) i ekranizacija Pesme Leda i Vatre Džordža R. R. Martina, Igra Prestola.

Sad ćete verovatno da se pitate kakve veze Marvelovi filmovi, ekranizacije stripova imaju veze s našom pričom, i šta nam je kriva Pesma Leda i Vatre kada je prva knjiga objavljena još 1996, davno pre svega ovoga, ali polako, videćete da itekako imaju veze. Inače, za Harija Potera sigurno ne biste rekli da nema veze s novim talasom ekranizacija, ali ne zaboravite da je prvi roman objavljen samo godinu dana nakon prvog romana Pesme Leda i Vatre. Ne zaboravite da je na kraju sve stvar percepcije.

“Filmovi nastali na osnovu knjiga doveli su do veće produkcije književnih serijala”

Dakle, desetak godina nakon Družine Prstena i Kamena Mudrosti (ovo zapravo samo po sebi zvuči kao naslov jednog filma ili prve knjige nekog novog serijala, a ne kao dva naslova filmova dva filmska univerzuma), dobili smo s jedne strane početak najvećeg filmskog serijala svih vremena, a s druge strane jednu od najpopularnijih serija svih vremena, i obe te pojave uticale su na to da danas imamo u bioskopima stanje da jedva da se pojavi neki visokobudžetni film, a da nije deo nekog serijala, i to obično superherojskog, a malim ekranima haraju ekranizacije raznih serijala (pa i Gospodar Prstenova je dobio neko fan fiction izdanje na Amazonu, uz najveći budžet za bilo koju TV-seriju svih vremena), a među njima prednjači sada prikvel serija Igre Prestola. Sa Diznijevog striming servisa nas Marvel zasipa serijama koje moramo da odgledamo da bismo razumeli filmove u bioskopima – jer kako da ne bude sve povezano?

Ako sagledamo sve navedeno, ma koliko delovalo neverovatno, jasno je da smo prezatrpani serijalizovanim sadržajima sa svih strana i da zbog toga imamo već pomenutu alergijsku reakciju. Filmovi nastali na osnovu knjiga doveli su do veće produkcije književnih serijala (koji su pritom mahom i pisani upravo da bi se prodala prava na ekranizaciju), koji pak dovode do još veće produkcije filmskih serijala i tako u krug.

A onda kad želiš da nađeš jednu samostalnu knjigu, za koju ti nije potrebna cela enciklopedija likova i pojmova da bi je zapravo i razumeo – ili nema, ili moraš da se pomučiš da bi je našao.

Takođe, vrzino kolo književno-filmskih serijala će u nekom trenutku da odvrti svoje i nastupiće neka nova era knjiga koje ćemo moći da čitamo tako same za sebe.

U ovom trenutku moramo da uložimo malo više truda da ih nađemo, a ono za šta smo se malo više pomučili svakako više cenimo nego ono što nam je pruženo na tacni, bez ikakvog truda, zar ne?

Koristimo kolačiće da bismo poboljšali iskustvo na web stranici Bookmate Žurnal. Saznajte više ili