Dorćolski rekvijem / foto: bookmate / canva
Dorćolski rekvijem / foto: bookmate / canva
Miljan Tanić |

Romani u nastavcima. Zašto ih volimo?

Roman u nastavcima je podstrek da čitate i više romana odjednom

Iako nam je danas teško zamislivo da živimo u svetu u kojem većina ljudi ne (ume da) čita – ma šta privatno mislili o opštoj populaciji i pismenosti danas – pre samo nekih dvestotinjak godina, kada je štampa uzimala zamaha, krenulo je i širenje pismenosti. Negde u to vreme pojavljuju se i romani za široke mase, ali te mase nisu bile baš u finansijskoj situaciji da mogu da priušte ogromne knjige, koje je bilo skupo proizvesti. Kako su onda – recimo Dikensovi – romani dopirali do velikog broja ljudi? Jednostavno – štampani su kao dodaci uz novine, primera radi na mesečnom nivou. Na jeftinom, novinskom papiru, čitaoci bi svakog meseca, nedelje ili u kojem već razmaku, dobijali deo po deo romana, sve dok ne bi skupili ceo roman. Vrlo često, to je bio i način da izdavač „ispipa puls“ publike i odgovori sebi na pitanje da li vredi dati roman objaviti kao jednotomnu knjigu.

“Živimo u vreme u kojem se vodi rat za pažnju čitalaca i gledalaca, te svetski servisi još uvek nisu sami sa sobom načisto kada je u pitanju način objave sadržaja.”

Danas, u vreme ultramasovne štampe i jeftinog papira, niko više nema ekonomsku potrebu da roman objavljuje u nastavcima. No, to se i dalje dešava – Stiven King je recimo sredinom devedesetih roman „Zelena milja“ objavio u mesečnim nastavcima kao džepna izdanja, da bi ceo roman u jednoj knjizi bio objavljen tek naredne godine, takođe u džepnom formatu, a tvrdokoričeno izdanje je doživeo tek u narednoj deceniji. Roman je doživeo veliki uspeh, pokupio je nekolicinu nagrada i uspešno je adaptiran u film (za razliku od mnogih Kingovih dela, čije adaptacije su sve, samo ne dobre), koji je takođe pobrao razne nagrade i priznanja.

Na ovom mestu se vredi podsetiti priče o tome kako nam čitanje u digitalnom dobu teško pada. Takođe, setite se da živimo u vreme u kojem se vodi rat za pažnju čitalaca i gledalaca, te da svetski servisi još uvek nisu sami sa sobom načisto kada je u pitanju način objave sadržaja – da li ljudima stvarati naviku da bindžuju serije, tako što ćemo cele sezone TV-serija objavljivati u petak i očekivati da odgledaju sve epizode preko vikenda, ili ćemo ih objavljivati epizodu po epizodu, jednom nedeljno, „starinski“, i dati im više vremena da prerade ono što su gledali. Skroz na stranu činjenica da će se u javnosti duže pričati o seriji čije epizode izlaze jednom sedmično nego o onoj čija cela sezona izađe odjednom.

Kakve ovo sad veze ima s čitanjem, pitate se?

Setite se da smo u gore linkovanom tekstu razgovarali o tome kako se navika čitanja od samo 30 minuta dnevno (dakle „na kašičicu“) pretvori u hiljade i hiljade pročitanih knjiga do kraja života. Dakle – ako roman svakako dobijate u delovima, lako za „probavu“ jednom nedeljno (ili mesečno), to vam je samo po sebi podstrek da ga čitate, bez straha da nećete postići. Svakako, na taj način možete čitati i više romana odjednom. Uostalom, setite se samo kada gledate neku seriju, koja izlazi jednom nedeljno, kako iščekujete epizode i kako možete paralelno da gledate i druge serije. Zgodno, zar ne? A i da čitate samo taj jedan roman, u intervalima objave pojedinih delova, to je i dalje bolje nego da ne čitate uopšte, a predstavlja i lagan početak (ili povratak) za naviku čitanja.

Na kraju krajeva, postoji jednostavno i radost čitanja u nastavcima, i iščekivanja sledećeg dela romana (za koji znamo da stiže, za razliku od knjiga u franšizama za koje se pitamo da li će nastavci ikada ugledati svetlost dana – razgovaraćemo i o tome uskoro). Servisi poput Bookmate su kumovali vaskrsenju te niše izdavaštva i lično sam imao sreću da ne samo da čitam prvi put „uživo“ roman u nastavcima koji mi se zaista dopao, nego i da pišem o njemu. Govorim naravno o „Dorćolskom rekvijemu“ Dejana Stojiljkovića, koji sam uvrstio i u prošlonedeljnu preporuku knjiga koje možete čitati ove jeseni. Iščekivati svih dvanaest epizoda tog romana bilo je za mene iskustvo koje sam do tada poznavao samo teoretski, i zaista mogu da ga uporedim s iščekivanjem nove epizode neke serije.

Tako dolazimo i do odgovora iz naslova – zašto su romani u nastavcima toliko zabavni? Nemci imaju jednu sjajnu izreku: „_Vorfreude ist die schönste Freude!_“ – u malo pesničkijem prevodu: „Nema lepše radosti od radosti iščekivanja!“ Mislim da to daje sasvim tačan i lep odgovor na dato pitanje.

Koristimo kolačiće da bismo poboljšali iskustvo na web stranici Bookmate Žurnal. Saznajte više ili