Otkrivamo: Ovo su dela nastala na najčudniji način

Kada bacimo pogled na naše omiljene knjige ušuškane na policama toplih domova ili se damo u potragu za novim naslovima lutajući po knjižarama i švrljajući po elektronskim bazama i online bibliotekama, nameće nam se jedno pitanje – odakle piscima inspiracija? Gde se rađaju ideje?

Uskočimo u vremensku mašinu i saznajmo!

Godina je 1816. Leto. Mesto dešavanja je Švajcarska, iznajmljena vila na Ženevskom jezeru, a vreme je tmurno i kišovito, idealno za ušuškati se ispod toplog ćebeta i dremati. Međutim, grupica od nekoliko prijatelja rešila je da razonodu uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima pronađe u  čitanju romana o duhovima.

Jedan od članova družine postavio je izazov – takmičenje u tome ko će osmisliti bolju horor priču, a pobednik je onaj ko najviše uspe da uplaši ostatak ekipe. Članica družine, koja je prolazila kroz mračan period usled gubitka deteta, doživela je košmar na javi o stvorenju oživljenom od strane naučnika, a u kombinaciji sa dobro znanim mitom o Prometeju – mitološkom junaku koji je stvorio čoveka od gline i ljudima dao vatru, 1. januara 1818. godine, pre tačno 204 godine, rodio se „Frankenštajn“.

Čitaoci gotovo mogu da osete dah čudovišta dok njegove reči odzvanjaju sa stranica ovog malog književnog čuda.

Čitajte

Grupu zaljubljenika u horor priče činili su Lord Bajron, Džejn Klermont, Džon Polidori i Meri Šeli, koja je ostala upamćena kao autorka nadaleko poznatog gotskog klasika o rađanju čudovišta.

Sa 1816. godine prelazimo na 19. oktobar 1847. godine. Mesto dešavanja je Velika Britanija, a najstarija od preostale tri sestre zaputila se u kuću smeštenu u Severnom Jorkširu. U pitanju je kuća Norton Konjers, koja se još od 1624. godine nalazi u posedu Grejam porodice.

Tom prilikom, sestra je načula legendu o ludoj ženi smeštenoj na tavanu, a što joj je poslužilo kao inspiracija za stvaranje doma gospodina Ročestera – Tornfild Hola i kreiranje lika Berte Mejson.

U vreme kada je objavljen, najpoznatiji roman Šarlot Bronte izazvao je burne reakcije

Čitajte

Tragični događaji koji su rezultirali gubicima članova njene porodice usled nepovoljnih uslova u školi za žene Klergi na Kovanskom mostu, doveli su je do toga da u svom romanu osmisli Lovud školu u koju je smestila svoju fiktivnu glavnu junakinju. Autorka je Šarlot Bronte, a roman „Džejn Ejr“.

Ulazimo u vremensku mašinu i ubrzavamo – sledeća destinacija je takođe Engleska, ali godina je 1982.

Jedan engleski pisac japanskog porekla u toplini svog doma sedi sa suprugom i sa njom ćaska na temu predstojećeg intervjua. Naime, pomenuti pisac nedavno je objavio svoj prvi roman, te je na red došao razgovor sa novinarima.

Tokom opuštenog razgovora sa suprugom, sinula joj je genijalna ideja. Rekla mu je:

„Zar ne bi bilo zabavno da ti, kad novinar bude došao i krenuo sa postavljanjem ozbiljnih, stručnih pitanja o tvom romanu, glumiš da si moj batler?“

Od tog trenutka, ovaj pisac dobio je ideju za pisanje romana koji je objavljen maja 1989. godine pod nazivom „Ostaci dana“, a autor o kome je reč je Kazuo Išiguro. Glavni lik „Ostataka dana“ je upravo batler koji je svoj život posvetio službi Lorda Darlingtona; roman je napisan za svega četiri nedelje, a ovenčan je prestižnom Bukerovom nagradom.

Odlazimo u 26. jun 1997. godine, dan kada je u Engleskoj, u jednoj (tada) maloj izdavačkoj kući, objavljen prvi roman iz serijala koji će kasnije zavoleti gotovo sva deca širom planete.

Ali, hajde da se ipak vratimo još koju godinu unazad. Nalazimo se na železničkoj stanici u Mančesteru 1990. godine i iznenada ugledamo ženu koja čeka voz za London nakon dugotrajne potrage za stanom u kom je planirala da živi sa svojim momkom.

Vidimo da je zamišljena i ne znamo zbog čega, jer žurimo na voz. Međutim, kako vreme odmiče, žena se sve više zadubljuje u sopstvene misli, gde joj se sve jasnije i jasnije kristalizuje slika pomalo nestašnog crnokosog dečaka sa naočarima. Zapisuje nešto traljavo na zgužvanoj salveti, voz stiže. S obzirom na to da predstojeće putovanje traje nekoliko sati, žena ima sasvim dovoljno vremena da se udubi u tu malenu iskru koja će tek kasnije prerasti u priču u kojoj će brojne generacije uživati.

Sedam godina kasnije, izdavačka kuća Blumzberi Pablišing objavila je roman o nestašnom crnokosom dečaku pod nazivom „Hari Poter i Kamen mudrosti“, prvi deo iz serijala. Autorka je Džoan Ketlin Rouling, a on je „dečak koji je preživeo“.

Sa železničke stanice u Mančesteru odlazimo u Sjedinjene Američke Države. Godina je 2001, a jedna studentkinja klasične književnosti na Braun Univerzitetu dobija zadatak da radi na projektu po Šekspirovoj predstavi „Troil i Kresida“.

Posvetivši se maksimalno realizaciji navedenog projekta, studentkinja je shvatila da ne želi samo da se bavi izučavanjem antičkih tekstova, već želi i da ih prepričava iz sopstvenog ugla. Paralelno sa radom na navedenom projektu, studentkinja se iznova vratila čitanju Homerove „Ilijade“ da bi, kao i mnogo puta do tada, zastala kod dela u kom Patroklo umire, a Ahil biva oprhvan tugom.

Želeći da „pozajmi“ glas liku koji i nije bio toliko zastupljen u pričama iz grčke mitologije, započela je rad na svom prvom romanu. Pisala ga je čitavu deceniju, a njen trud se i te kako isplatio.

Fantastično živopisna i uverljiva verzija jedne od najlegendarnijih ljubavnih priča. / Ema Donahju

Čitajte

Njeno ime je Madlin Miler, a roman o kom je reč zove se „Ahilova pesma“. Iako je prvi put objavljen 20. septembra 2011. godine, i dan-danas je aktuelan i uveliko se čita. Stoga, ne preostaje nam ništa drugo do da zaključimo – jedna studentkinja klasičnih nauka uspela je u svojoj zamisli da se naširoko čuje glas onih koji i nisu toliko mnogo pričali.

• knjiga