Pedeset i pet miliona prodatih primeraka knjiga širom sveta načinili su od pisca Jua Nesbea najuspešnijim norveškim autorom svih vremena. Na početku ništa nije ukazivalo na ovaj scenario.
Nesbe je još kao srednjoškolac debitovao u prvoligaškom fudbalskom timu sa planom da posle diplomiranja zaigra za neki engleski klub. Povreda kolena primorala ga je da odustane od sportske karijere. Nemirnog duha, posle završene srednje škole prijavljuje se u vojsku gde provodi naredne tri godine. Po povratku iz armije, započinje studije ekonomije. Nakon diplomiranja postaje broker.
Onaj nemirni duh mu i dalje ne daje mira, te napušta siguran posao kako bi postao član rok benda. Posle nekog vremena, po svom već ustaljenom običaju, ponovo počinje da se dosađuje. Ne drži ga mesto i odlučuje da malo promeni sredinu. Ovaj put umesto da promeni posao ili grad, menja kontinent.
Šestomesečni boravak u Australiji pokazaće se kao ključan za njegovu buduću književnu karijeru jer upravo tamo nastaje njegov prvi rukopis koji će biti objavljen pod naslovom „Slepi miš“. Već u toj priči pojavljuje se policijski inspektor Hari Hule.
“Iako je kritika u Huleu videla Herkula Poaroa, Žila Megrea i Nera Vulfa, njegov tvorac nam je otkrio kako je uzor za stvaranje lika bio detektiv Hari Boš iz romana Majkla Konelija.”
Ovaj genijalni detektiv koji je specijalizovao lov na serijske ubice odmah će postati omiljen među čitaocima. Iako je kritika u Huleu videla Herkula Poaroa, Žila Megrea i Nera Vulfa, njegov tvorac nam je otkrio kako je uzor za stvaranje lika bio detektiv Hari Boš iz romana Majkla Konelija.
Hari Hule je briljantan, introvertan i veoma opsesivan kada su istrage u pitanju. Rano je ostao bez majke, sa ocem nikada nije imao dobar odnos, a jedino je blizak sa svojom sestrom koja ima Daunov sindrom.
Hule pati od depresije i alkoholizma. Često u svojim istragama krši pravila i dolazi u sukob sa nadređenima.
Neprilagođeni detektiv sa ličnim demonima sa kojima se suočava i koji je jedino dosledan čistom i nepatvorenom moralnom kodu koje nijedan užas kojem je svedočio ne uspeva da ukalja i poremeti. Bio je to recept koji je u velikoj meri doprineo uspehu Nesbeovih romana.
Upravo zato se Nesbe neprekidno vraćao svom detektivu. Retki izleti u druge žanrove ili priče u kojima protagonista nije Hari Hule pokazali su se, ne neuspešni, koliko neatraktivni za najveći broj čitalaca.
Zato se Hule uvek vraćao.
Do sada je objavljeno ukupno trinaest knjiga sa avanturama Harija Hulea, a najnoviju (kao i sve ostale) „Krvavi mesec“ , kod nas je, u prevodu Jelene Lome, objavila izdavačka kuća Laguna.
Na početku knjige zatičemo Hulea koji je odbacio ceo svoj raniji život i u Los Anđelesu se polako prepušta svojim alkoholnim demonima. Tek će dama u nevolji, ovaj put u liku neuspešne holivudske glumice, biti onaj pokretač koji će depresivnog detektiva probuditi iz mrtvih. Kako bi joj pomogao Hule mora da se vrati u Oslo gde se pojavio neobični serijski ubica čije su žrtve prelepe devojke lakog morala. Kako bi ostvario svoj cilj, Hari okuplja svojevrsnu grupu TNT ili Družinu od vješala. U njegovom timu su korumpirani policajac, smrtno oboleli psiholog i veseli taksista koji diluje kokain.
Čini se da se sada njegov put ukrstio sa zločincem koji ima natprirodne moći. Nad gradom se polako nadvija krvavi mesec, a sat polako otkucava.
Nesbe je iskusan autor koji tačno zna šta njegova publika želi da čita i koji ume da proceni duh vremena u kome piše. Upravo zbog toga nam „Krvavi mesec“, ako ne računamo samog Hulea, na prvih trideset strana isporučuje pregršt, kako bi to neki rekli, jakih ženskih likova. Ovaj niz biva prekinut pojavom dvojice belih, strejt muškaraca, samo da bi se pokazalo kako su oni zapravo ljigavci, i da bi se zatim nastavio još jednim redom jakih žena na pozicijama moći i ponekim kvir muškarcem neevropskog porekla.
“Hari Hule će do samog kraja biti dominantna figura kojoj neće biti potrebna potpora drugih likova.”
Nakon što je zadovoljio duh vremena i potražnju na tržištu, Nesbe u prvi plan stavlja svog slavnog detektiva. Hari Hule će do samog kraja biti dominantna figura kojoj neće biti potrebna potpora drugih likova. Ma koliko jaki, ženski ili gej oni bili.
Do sada smo već dosta puta videli kako Hari i Nesbe mogu celu priču, do samog njenog kraja, da iznesu na svojim ramenima. Nesbe je iskusni majstor pripovedanja i rutinski vodi priču koja nas, naravno, sve više uvlači i ne dopušta nam da odustanemo od čitanja.
A upravo je to ono što Hulea (i njegovog tvorca) čini nekom vrstom posetioca iz prošlosti. Hule je i dalje onaj vitez koji spasava dame u nevolji. On to čini i ovaj put. I uprkos woke početku, Nesbe se čvrsto drži odavno ustaljenih pravila. Žene su ovde, ipak, samo da budu žrtve, a naš beli, strejt, sredovečni muškarac je tu da ih spase.
U svom intervjuu za Gardijan iz 2020. godine Nesbe je govorio o nasilju nad ženama u njegovim romanima.
„Nasilje nad ženama jeste društveni problem i tema o kojoj bi trebalo da razgovaramo“, rekao je tom prilikom. „Više bih brinuo da u fikciji nema nasilja nad ženama, jer je to problem koji postoji i u stvarnom životu… Hari Hule dosta toga pozajmljuje iz tradicionalnih klasičnih „tvrdo kuvanih“ detektivskih priča, a sa tim dolazi i određeno nasleđe.“
Postavlja se pitanje koliko je Hari Hule, onakav kakvog nam ga nudi Nesbe, pogodna figura da promeni nasleđe iz prošlih vremena. Jer dok Agati Kristi ili Konanu Dojlu možemo oprostiti predrasude vremena u kojem su stvarali, savremeni autori ne mogu igrati na tu kartu.
Žrtve u Nesbeovom novom romanu su prikazane kao praznoglave i lakonoge lepotice koje traže bogatog muža. A oni jaki ženski likovi koje nam je Nesbe na prvim stranicama predstavio se u senci Harija Hulea „vraćaju na fabrička podešavanja“ i ponovo dobijaju tradicionalne uloge žena koje jedino što žele jeste da se ostvare kao supruge ili majke, dok ih sredovečni beli muškarac štiti i spasava od zlog sveta.
Prošlo je tačno četvrt veka otkako nam je Nesbe predstavio svog slavnog detektiva. Kada je 1997. godine bio objavljen „Slepi miš“, američkoj glumici Elen Dedženeris je uništena karijera jer se javno deklarisala kao lezbijka. Dve godine ranije Pamela Anderson je stavljena na stub srama i bila je izložena opštem medijskom linču nakon što se ilegalno na internetu pojavio njen intimni snimak. U petom mesecu trudnoće bila je gotovo primorana da gostuje po televizijama i da se suočava sa pitanjima o „detaljima iz kreveta“. Dve godine nakon izlaska „Slepog miša“ Bil Klinton je u direktnom prenosu koji je gledao ceo svet priznao kako je zloupotrebio svoj položaj kako bi seksualno iskoristio stažistkinju Moniku Levinski i sve to bez ikakvih posledica po svoju funkciju ili karijeru.
To je bio kontekst vremena i kome je nastao Hari Hule. Da li je taj i takav Hule moguć u današnjem vremenu? Verovatno i nije neophodno da se sam junak prilagođava vrednostima novog doba. Možda bi bilo simpatično da se taj i takav Hari Hule, kao relikt prošlosti, pojavi u novom vremenu i novim situacijama. Potrebno je jedino da autor napravi jasan vrednosni otklon od junaka i zapletima se distancira od njega. Upravo je to ono na čemu bi Nesbe trebalo da poradi, ako želi da sačuva relevantnost svojih priča. Nije pitanje da li će on to shvatiti. Do sada je nebrojeno puta pokazao da razume savremena stremljenja i aktuelne promene u svetu. Jedino je pitanje da li je spreman da prihvati te promene i, još značajnije, da se i sam menja.
Svetu je i dalje potreban Hari Hule, možda baš ovakav kakav je sada, ali ne i njegov tvorac. Stari detektiv u novom svetu može i dalje osvajati naklonost svojom neprilagođenošću i biti simpatičan. U stvarnom životu stvari ne funkcionišu baš tako i ako se ne promeni sredovečni Nesbe bi, za razliku od svoje kreacije, delovao samo jadno i tužno.
Pročitajte i
-
kolumne
Misteriozni lavirinti Harlana Kobena
Znam početak; uglavnom znam i postavku. I obično znam iznenađujući završetak. Znam ko je to uradio. Ne znam ništa između
-
Knjige
Bookmate preporuka: Ubistvo u Lokvudu
Ovim blistavim, pametnim, nenametljivim romanom Dženis Halet je nadmašila sva očekivanja čitalaca kriminalističkih priča. Ona je bez sumnje moderna Agata Kristi
-
kolumne
LJUBOMORA: Zla sestra Romantike
Da li osećaj savremenog čoveka za prisvajanje i privilegije oholo raste i ostavlja pustoš u našem emotivnom životu? Da li je ovo plodno tle u kome seme ljubomore najbolje uspeva?
-
kolumne
Opekotine na duši ili tamni vilajet Lore Lipman
Govoreći o tajnama i zločinima, ona uspeva da istovremeno ispriča priču o ranjivosti i onih koji deluju najokrutnije i nabezdušnije