Ju Nesbe je svakako jedan od najdomišljatijih pisaca današnjice. Bez obzira što je najpoznatiji kao autor trilera, specijalno onih megapopularnih iz serijala o problematičnom inspektoru Hariju Huleu, on ne prestaje da proširuje opseg svog delovanja i interesovanja. Napisao je nekoliko vrlo uspešnih knjiga za decu o Doktoru Proktoru, ali i scenario za intrigantnu distopijsku seriju “Okupacija”, u kojoj, gle’ čuda, Rusi okupiraju Norvešku.
Najmračniji delovi ljudske podsvesti
Međutim, Nesbe je iznenadio svoje čitaoce i sa dva atipična projekta. Tokom godina kad je svetom harala korona, on je objavio dve zbirke priča - “Ostrvo pacova” i ”Stručnjak za ljubomoru”, donoseći novu svežinu u svoj rad. Obe zbirke kao okosnicu imaju zapravo po jednu dužu novelu, “okićenu” ništa manje zanimljivim kraćim pričicama. Zbirka “Ostrvo pacova” sadrži distopijske priče koje su se savršeno uklopile u atmosferu koja je vladala širom planete u godinama pandemije, dok je ”Stručnjak za ljubomoru” omogućio Nesbeu da se pokaže kao izuzetno zanimljiv tumač ljudske psihe. On se uhvatio u koštac, po ko zna koji put, sa najmračnim delovima naše podsvesti, pokušavajući da dokuči šta ih pokreće, odnosno šta sve može da bude okidač za jezive događaje koje svakodnevno možemo pronaći u rubrikama crne hronike.
“On savršeno čita psihologiju ljudi sposobnih da, mozgova pomračenih ljubomorom, učine najmonstruoznije stvari.”
Novela “Stručnjak za ljubomoru”, iz istoimene zbirke, smeštena je na živopisno grčko ostrvo Kos, a glavni junak ove priče je grčki policijski inspektor, inače školovan u Engleskoj, koji se nametnuo kao stručnjak za, reklo bi se, zločine iz strasti. On savršeno čita psihologiju ljudi sposobnih da, mozgova pomračenih ljubomorom, učine najmonstruoznije stvari. U pomenutoj priči, inspektor pokušava da odgonetne zločin koji se odigrao na pomenutom ostrvu, inače popularnoj destinaciji za penjače iz celog sveta zbog atraktivnih staza za pentranje po strmim usponima koje sa sobom nosi priličan rizik, ali i podstiče lučenje adrenalina.
U ovoj priči, blizanci, inače nemački državljani, zaljubljuju se u lepu Grkinju, meštanku ovog ostrva, te se obojica upuštaju u ljubavnu avanturu sa njom tako što trampe identitete. Da pojasnim: Grkinja se zaljubljuje u jednog brata, ali zbog izuzetne sličnosti, ona se zapravo upušta u strasan odnos sa obojicom, a da pritom toga nije ni svesna. Ova igra dvojice braće (koju su i pre toga često upražnjavali) pretvara se u dramu onog trenutka kad se obojica zaljube u nju i tako se nađu usred nerešive enigme - koji od njih će ostati sa njom, a koji će odustati. Grkinja ima svog favorita, ali drugi brat ne želi da se povuče iz priče… Ne želi da se vrati u svoj pravi identitet i tako izgubi lepoticu, prepuštajući je bratu.
Kako to kod Nesbea biva, ovo rivalstvo, začinjeno detaljnim opisom strasti ka slobodnom penjanju po liticima, dovešće do kompleksnog zločina iz strasti, koji treba da raščivija inspektor, inače i sam svojevremeno upetljan u sličan događaj; on u sebi nosi senku prošlosti koja ga prati celog života i koja ga je dovela do toga da postane “stručnjak za ljubomoru”, odnosno za zločine podstaknute strašću koja je poprimila maligni karakter.
“Ljubomora je jedno od najtoksičnijih osećanja koje čovek može da u sebi uzgoji.”
Nesbe, kao i u ”Ostrvu pacova”, kroz napetu priču o zločinu, zapravo govori o demonima koje svako od nas nosi u sebi. Kod nekih demoni prevladaju i nagnaju ih da prekorače sve granice, čineći nepočinstva zbog uma pomućenog traumom izazvanom osećanjem odbačenosti ili uskraćenosti ili izdajstva (ili svega toga zajedno), dok drugi svoju patnju nastavljaju da nose sa sobom kroz život tako što je zakopaju unutar sebe kao zloćudnu anomaliju, nevidljivu na prvi pogled, koja ih lagano izjeda poput svih toksičnih misli i osećanja. A, kako Nesbe ovom pričom daje na uvid čitaocima, ljubomora je jedno od najtoksičnijih osećanja koje čovek može da u sebi uzgoji. Ljubomora svojom deluzionom, ali i dalje vrlo opipljivom, destruktivnom snagom obeležava čoveka baš kao i nekad željena, ali kasnije omražena tetovaža, koje ne može da se reši, već dozvoljava da mu ona postane opsesija prema kojoj ima podeljena osećanja (danas je mrzi, a i voli je zbog nostalgije za minulim danima sreće) i samim tim ga pretvara u podvojenu ličnost.
Nesbe u ovoj priči zastupa tezu kako ljubomora ne može da se prevaziđe i relativizuje, te kako čovek koji jednom prođe kroz ovakvu ljubavnu traumu ostaje zaglavljen u njoj kao u klopci ili intimnoj grobnici u kojoj samog sebe živog sahranjuje. Ljubomora je, po njemu, kao veštica iz bajke, samo u obrnutom smeru - ljubomora je prelepa princeza koja se pretvorila u odvratnu, smežuranu babu s otrovnom jabukom na hrapavom i izboranom dlanu, koja se mora konzumirati gotovo svakog prokletog dana do kraja života. To dovodi do emocionalne brutalnosti koju čovek ispoljava u odnosu prema drugima, ali prevashodno prema samom sebi! Ljubomora, koja se, bazično, hrani ljudskom narcisoidnošću (od koje niko nije izuzet) može biti jednako silovita i nerazumna baš kao i zaljubljenost, koju često izjednačavaju sa zaslepljenošću; po čemu su ova oprečna osećanja jako slična. Stoga, brutalnost ljubomore ne poznaje granice; ona je nalik teškoj drogi - uvek je potrebna nova doza, nova porcija svesnog srljanja u samouništenje kako bi se nahranila nezasita zver smeštena u ljudskom srcu; zver nastala izneverenim nadama i očekivanjima ega, koja su u zametku bila, što se kaže, idilična ljubavna priča, tj. romantična komedija. To je, zapravo, realizacija one dobro poznate i pomalo otrcane jevrejske “kletve”: “Da bogda imao, pa nemao”. Ima li od toga većeg prokletstva i jačeg udarca na ljudsku sujetu?
Ekstremizovanje ljubomore
Naravno, Nesbe govori o ekstremima koji nisu pravilo, ali, eto, mogu svakoga da zadese, kao nepredviđeni pljusak usred toplog i vedrog prolećnog dana. Međutim, Piter Tuhi, autor studije “Ljubomora”, u kojoj se podrobno bavi ovom skliskom temom kroz istoriju, tvrdi da je vreme u kojem živimo plodno tle za ekstremizovanje ovog osećanja, koje ne mora nužno u sebi sadržati samo ljubomoru povezanu sa romantičnim vezama, već može da obuhvati širok, maltene sveprožimajući, spektar današnjih odnosa.
On piše: “Da li su ljudi danas ljubomorniji nego ikad pre? Sudeći po zapadnim medijima, svakako biste to poverovali. Sa oduševljenjem koje savremeni svet nosi u sebi u potrazi za materijalnim bogatstvom i potrošačkom robom, i osećanjem da uvek treba želeti nešto još novije, još bolje, još više, povećavaju se i mogućnosti za suparništvo i takmičarski duh. A neki glasno objavljuju da će XXI vek biti ‘doba posedovanja’, period u kome sve veće bogatstvo pothranjuje osećaj narcisoidnosti i pravo na eksploataciju i prevaru. Ako mislite da od toga možete pobeći, razmislite ponovo: Kao što Žan Tvendž i Kejt Kembel tvrde u ’Epidemiji narcisoidnosti’: ‘Ne samo da je sve više narcisoidnih ljudi nego su i oni koji nisu takvi zavedeni sve većim isticanjem materijalnog bogatstva… Standardi su se pomerili usisavajući inače skromne ljude u vrtlog granitnih ploča za kuhinje… i plastične hirurgije’. Da li smo svi deo ovog sveta narcisoidnosti i posedovanja? Da li osećaj savremenog čoveka za prisvajanje i privilegije oholo raste i ostavlja pustoš u našem emotivnom životu? Da li je ovo plodno tle u kome seme ljubomore najbolje uspeva?“.
Da li je?
Pročitajte i
-
Trendovi
Začin života - erotska književnost, ali ona dobra
Erotika je začin života ali, nažalost, ima lošu reputaciju u književnosti, potpuno nezasluženo
-
Trendovi
Pitali smo... Anđela Vukadinović
Mis Crne Gore kaže da je veliki obožavalac ljubavnih romana, ali jedna knjiga ostavila je poseban trag
-
Pisci
Keri Čin preporučuje četiri naslova za odmor
Odabir knjiga koje ćemo poneti na odmor jedan od najslađih, ali i najzahtevnijih delova tokom pakovanja.
-
Trendovi
Poljubac kao pečat ljubavi – Danas je svetski dan ljubljenja
Velika Britanija je proglasila 6. jun kao dan za poljubac, a onda je ovaj praznik postao Međunarodni dan ljubljenja koji se obeležava u čitavom svetu
-
Priče
O krajevima i počecima, utiscima i preporukama
Talenat za pravu dinamiku dramske strukture, za emotivne ili duhovite dijaloge, za jedinstvene opise u pravoj meri – sve je to deo koji je jako bitan za čitanje
-
Trendovi
Pitali smo... Milica Đokić
Svaka radost, tuga, ljubav, razumevanje, srdžba, zluradost i dobronamernost je opisana i u bajkama, krimićima, beletristici i ljubićima, mi biramo tumačenja i žanr koji preferiramo.