Opekotine na duši ili tamni vilajet Lore Lipman

“Ume ona to, da navede ljude, pa čak i potpune neznance, da joj čine usluge… Njega je sasvim sigurno naterala da joj čini mnoge usluge. Da je uzme za ženu. Da postane otac. Da kupi kuću od cigala u blizini parka. Čitava priča je bila samo zbog nje, a sada ga je ostavila na cedilu… Zašto je on uopšte pao na nju? Nije nešto lepa. Jeste zgodna, ali ne baš da padneš u nesvest. Seks, međutim, jeste bio dobar.“

Ovako u jednom delu romana “Opekotine” piše Lora Lipman. Radi se o njenom delu iz 2018. godine, “neodoljivom noar trileru”, kako ga je opisala kritika. Lipmanova u fokus stavlja priču o ženi koja iznenada tokom letovanja napušta supruga i ćerku od tri godine, bežeći u neku američku zabit gde jedno vreme radi kao konbarica, krijući se od muža, ali, ispostaviće se kasnije, i od još mračnijih kutaka svoje prošlosti.

“Sama Lipmanova je prethodno napisala dvadesetak detektivskih romana u kojima je centralna figura visprena privatna detektivka Tes Monagan.”

Iako su mnogi bili oduševljeni ovom knjigom, nazivajući je ”blistavim noar draguljem” i objašnjavajući da se ”autorka zabavlja oživljavajući klasične elemente noar romana u savremenom dobu”, može se reći i da je ovde, na prvi pogled, reč o klasičnom trileru sa par interesantnih zapleta, od kojih su mnogi već mnogo puta viđeni u delima žanrovske literature. Uostalom i sama Lipmanova je prethodno napisala dvadesetak detektivskih romana u kojima je centralna figura visprena privatna detektivka Tes Monagan, a koji su svi rađeni na sličan kalup, što im pak nije smetalo da postignu veliki uspeh kod publike. Lipmanova, inače bivša novinarka, vrlo maštovito i pedantno gradi zaplete u svojim knjigama koristeći se višegodišnjim novinarskim iskustvom. Međutim, detektivski romani i trileri imaju određene zakonitosti u pogledu strukture i forme, tako da je praktično nemoguće pisati ih bez upadanja u šablon koji upućuje na ono što se u literaturi naziva “opšte mesto”. Negde mora biti leš ili žrtva, drugde se mora plesti mreža krivaca povezanih sa lešom ili žrtvom, i tako sve do razjašnjenja koje u svojoj osnovi sadrži patern koji je davno uspostavila Agata Kristi. Dakle, inventivnost, barem ona literarna, nikad nije bila odlika ovakvih dela koja su, međutim, veoma popularna, čak se može slobodno reći da imaju najviše čitalaca širom planete, kao i da se većina njih, onih najuspelijih, redovno pretaču u još popularnije filmove i serije. Takav slučaj je i sa Lipmanovom, čiji je roman “Every Secret Thing” adaptiran 2014. godine u film u kojem je glavnu ulogu tumačila Dajan Lejn.

“Opekotine” pokušavam da pročitam već godinama. Naišao sam na mnoštvo veoma pozitivnih prikaza ove knjige, pa čak i komentare na društvenim mrežama pojedinih pisaca koji su spremno tvrdili da Lipmanova “piše najbolje na svetu” (napisao je Oto Oltvanji, a sa time su se složili i Goran Skrobonja i Lana Bastašić). Međutim, dugo vremena nisam odmakao od prvih par rečenica, koje su mi se, da budem iskren, veoma urezale u sećanje.

Pažnju su mu pre svega privukla ramena izgorela na suncu. Ružičasta su i ljušte se. Ceni da su opekotine stare dva dana. Izgorela je u petak, juče je bolelo na dodir a danas svrbi i pecka i teško je ne dodirivati, ne opipavati, što ona i sada nekako odsutno čini…

Ovako je glasio početak.

Nedavno sam ipak pročitao celu knjigu.

Nakon Stiga Lašona i njegove trilogije “Milenijum” zainteresovao sam se za skandinavske autore trilera i krimića. Držalo me je to neko vreme. Čitao sam Heninga Mankela, Lisu Marklund i poneke iz nove generacije autora. Naravno, kao i hiljade ljudi, pogledao sam i dve sjajne skandinavske krimi serije “Most” i ”Ubistvo”. Ono što mi je odmah upalo u oči kod ovih autora, kao i serija, jeste da uspevaju da kroz priču o (centralnom) zločinu zapravo progovore o mnogim anomalija savremenog društva i pruže jako dobar psihološki profil ljudskog satranjivanja u svetu koji je daleko zabasao u budućnost a da pritom nije pošteno raščistio sa svojom opskurnom prošlošću u koju su utkani nedovršeni teritorijalni i verski konflikti, pitanje ljudskih prava i odnos prema ženama, kao i ideološke dileme vezane za društveno uređenje. U divljem kapitalizmu, koji je pomalo sentvalentajnski kršten liberalnim, sve je pervertiralo do te mere da je postalo u isto vreme normalno i nenormalno - zavisi iz kojeg ugla se posmatra. Pervertirali su i sami umovi ljudi, te tako svaki čovek kao da u sebi krije potencijalnog serijskog ubicu i zlostavljača iz noar trilera - žanra koji je nazvan tako iz prostog razloga što u njemu zapravo i nema pozitavaca; svi su negativci i svi imaju zadnje namere, mada su takođe svi i ljudi sa svim ranjivostima koje su ugrađene u svakog od nas kao bazični program.

“Progovara o ulozi žene u savremenom društvu i njenoj borbi da u svetu muškaraca stvori svoju zonu komfora u kojoj će biti oslobođena nasrtljivih mužjaka vođenih idejom kako su sve žene samo lovina za utažavanje nagona koji bujaju među muškim preponama.”

Takav je slučaj i sa ”Opekotinama” Lore Lipman. Govoreći o tajnama i zločinima, ona uspeva da istovremeno ispriča priču o ranjivosti i onih koji deluju najokrutnije i nabezdušnije. Progovara o ulozi žene u savremenom društvu i njenoj borbi da u svetu muškaraca stvori svoju zonu komfora u kojoj će biti oslobođena nasrtljivih mužjaka vođenih idejom kako su sve žene samo lovina za utažavanje nagona koji bujaju među muškim preponama i ništa (mnogo) više od toga. Pritom se ne libeći da koristi sva rasploživa sredstva kojima jedna žena može da raspolaže. Seksipilom na prvom mestu. Muškom opsednutošću na drugom. Kako je to opisao jedan lik iz romana: “Nije stvar u njenom izgledu ili telu. Ona izgleda tek malo bolje od proseka, telo je sredila tek kada je imala sve one dugačke prazne dane da vežba. Sem toga, ona nikad ne bi toliko investirala u robu koja neće trajati večno. Od drugih žena se razlikuje po onome kakva je unutra. Ona se usredsredi na cilj i nikada ga ne ispušta iz vida”.

Međutim, da li je moguće igrati se vatrom, a da se pritom ne opečeš?

Neodoljiv savremeni noar roman inspirisan klasičnim delima Džejmsa M. Kejna kao što su Poštar uvek zvoni dvaput, Dvostruka obmana i Mildred Pirs.

Čitajte

• Lora Lipman
• Opekotine
• krimi roman
• skandinavski krimić
• noar