Čak ni biblioteke nisu imune na futurizam

Počev od Asurbanipalove biblioteke pronađene još u sedmom veku pre nove ere na teritoriji današnjeg Iraka koja je u sebi sadržala građu zapisanu klinastim pismom, preko lokalnih biblioteka čiji su članovi bili naši roditelji, a potom i mi sami, pa sve do novootvorenih biblioteka koje prate trend digitalizacije, jedno je sigurno – čak ni navedena utočišta za knjige nisu imuna na futurizam.

Odavno je iza nas vreme u kom smo, kako bismo „pročešljali“ redove i redove naslaganih knjiga u bibliotekama i saznali koji se sve to naslovi kriju na (često) nepreglednim policama ovih ustanova, morali u njima lično da se pojavimo, te uz konsultaciju sa bibliotekarom odaberemo štivo za sebe. Iako je ovakav način odabira knjiga moguć i dan-danas, sve više članova se, radi uštede vremena, odlučuje da kataloški prikaz knjiške građe biblioteka pregleda putem širom dostupnih aplikacija.

Jedna od navedenih aplikacija postoji i u Republici Srbiji pod nazivom BISIS, koja osim liste knjiga dostupnih za pozajmljivanje, sadrži i vrlo korisne informacije poput predstojećih događaja, festivala, tribina, izložbi, ali i informacije o najbližim bibliotekama u skladu sa korisnikovom lokacijom. Zanimljivo je i to što je rok vraćanja pozajmljenih knjiga na vrlo jednostavan način moguće produžiti (isto putem aplikacije), te nema strahovanja od susreta sa namrgođenim osobljem u slučaju kašnjenja sa vraćanjem knjiga.

U tami budućnosti, gde celokupno čovečanstvo živi u poslednjem postojećem gradu, samo jedan čovek dovoljno je hrabar da pronikne u tajne univerzuma.

Čitajte

Navedena aplikacija možda bi najviše odgovarala osobi koja je nakon 111 godina vratila knjigu pozajmljenu davne 1910. godine. U pitanju je kopija naslova „New Chronicles of Rebecca“, Kejt Daglas Vigin, a nakon što je isti vraćen, osoblje biblioteke ga je postavilo u izložbeni odeljak u kom su smešteni naslovi dostupni samo za razgledanje (nikako pozajmljivanje!). Kazna za navedeno kašnjenje iznosila je ukupno 800 dolara.

Nego, da se vratimo na moderne biblioteke.

U sedmom najvećem gradu u Kini, Tijandžinu, 2017. godine otvorena je jedna od najsavremenijih biblioteka koja se prostire na čak 33.700 kvadratnih metara. Ovo futurističko utočište knjiga delo je projekta holandske firme MVRDV, a osnovna zamisao koja leži iza izgradnje ovog zdanja neobičnog oblika ogleda se kako u edukaciji njegovih članova, tako i u socijalizaciji i međusobnom povezivanju knjiških moljaca.

U ovoj biblioteci nalaze se police prepune knjiga, a njihova količina je takva da posetiocima deluje kao da je broj naslova smeštenih u njenim okvirima u stanju da dosegne čak i granice beskraja. Međutim, nije sve baš onako kako na prvi pogled izgleda. Naime, glavna kontroverza u vezi sa ovom bibliotekom ogleda se u činjenici da nisu sve knjige – knjige. Dosetljivi projektanti, kako bi se popunile sve police, osmislili su plan: na onim mestima koja nisu lako dostupna posetiocima (čitaj: najvišim policama biblioteke) postavljene su aluminijumske ploče na kojima su samo odštampane korice knjiga!

Međutim, bez obzira na navedeno, Tijandžin biblioteka danas je jedno od najposećenijih mesta (i najfotografisanijih za društvene mreže), a prema nekim procenama, njena vrata svakog dana su otvorena za preko 10.000 posetilaca.

Još jedan dokaz da su klasične biblioteke prevaziđene, jeste Oodi – biblioteka smeštena u Finskoj, u samom srcu Helsinkija, a čiji se osnovni cilj ogleda u postojanju urbanog prostora namenjenog raznovrsnim susretima ljubitelja književnosti.

Biblioteka broji više hala koje se koriste u zavisnosti od preferencija samih posetilaca, a zanimljivo je da u njenom sklopu postoje čak i delovi za pripremu jela, igranje igrica i snimanje pesama.

Osim navedenih, veoma savremenih mogućnosti koje svojim posetiocima pruža Oodi, zanimljivo je i to što u njoj postoje posebne prostorije namenjene čitanju, u zavisnosti od toga da li čitaoci vole svoje vreme uz knjigu da provode u tišini ili uz pozadinske zvukove.

A da čak ni biblioteke nisu imune na futurizam, potvrđuju i projektanti ovog zdanja, koji su u jednom trenutku razmatrali postavljanje saune na jednom od njenih spratova. To se za sada nije desilo, ali kako je krenuo razvoj knjiških utočišta, ne sumnjam da će u budućnosti postojati i navedena opcija.

I za kraj, kao jedna od najmodernijih biblioteka današnjice, tu je neizostavna „Mohamed bin Rašid“, otvorena juna prošle godine u Dubaiju. Prostire se na čak 54.000 kvadratnih metara i smatra se najvećim kulturnim poduhvatom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

„Mohamed bin Rašid“ biblioteka napravljena je u obliku „lekterna“, odnosno njen oblik podseća na položaj u koji se postavljaju svete knjige za vreme izgovaranja molitvi. Izgradnja ovog zdanja trajala je čak šest godina, a njegova vrednost se procenjuje na oko bilion arapskih dirhama.

Ova biblioteka čuva preko milion knjiga i čak šest miliona istraživačkih radova, a pritom sadrži i pregršt konferencijskih hala, kafića, čitaonica, igraonica. Moguće je čak i zakupiti određene prostorije u cilju održavanja različitih sastanaka ili pak diskusija književnih klubova.

Zanimljivo je to što sama biblioteka promoviše podizanje ekološke svesti tako što koristi solarne panele i recikliranu vodu.

Novi roman Maje Lunde skreće pažnju na nešto što svi uzimamo zdravo za gotovo a što čini samu srž našeg postojanja: značaj vode.

Čitajte

Da je „Mohamed bin Rašid“ primer sve češćeg trenda futurizacije biblioteka, potvrđuje i sama činjenica što knjige njenim posetiocima dostavljaju roboti u dosluhu sa kompjuterskim programima i pokretnim trakama, a što samo potvrđuje da su komunikacija sa bibliotekarima, švrljanje duž nepreglednih polica prepunih knjiga i lično uzimanje željenih naslova, danas u potpunosti prevaziđeni.

• deana malek
• biblioteke
• futurizam