Uticaj društva na čitanje kroz vreme

Da li nam trenutno manjka empatije zbog manje čitanja i kako pristupamo čitanju danas? Da li se uticaj društva na čitanje kroz vreme menjao ili je ostao isti?

Tema raznih diskusija je da li se ranije čitalo više ili je to slučaj baš u ovom trenutku. Kako se u neposrednoj prošlosti pristupalo tekstovima i knjigama, a kako je to u savremenom dobu? Da li smo kao društvo 21. veka podbacili kada je reč o prenošenju ljubavi prema pisanoj reči mlađima?

O tome da su knjige bile sastavni deo svakodnevice isključivo učenih ljudi čitali smo u raznim knjigama. Kako se društvo klasifikovalo, oni koji su visoko na lestvici bili su bliže knjizi, čitalo se čak i u salonima, prostorijama koje su namenjene večernjim pa i dnevnim druženjima i tada je čitanje bilo deo tih rutina.

“Književnost ima nebrojeno mnogo funkcija, uviđamo da ona i uči a opet zabavlja, da je pokretač važnih tema kroz naizgled manje bitne i da se ljudi prepoznaju kroz nju.”

Oduševljavali su me delovi knjige “Gordost i predrasuda” u kojima je opisano kako se ljudi zabavljaju. Ako izuzmem balove, igranke i večeri koje su provodili uz klavir i pesmu, izvor zabave i lepog razgovora odvijao se upravo kada neko uzme roman, pa čak i pesmaricu i počne da čita naglas. Književnost ima nebrojeno mnogo funkcija, uviđamo da ona i uči a opet zabavlja, da je pokretač važnih tema kroz naizgled manje bitne i da se ljudi prepoznaju kroz nju.

Biblioteka kao prva asocijacija na okupljanje knjigoljubaca na jednom mestu nekima je bila jedini prostor u kome su pronašli svoj prozor u svet. Ipak, ne odvode svi svoju decu tamo, premda bi trebalo. Setite se samo Groblja zaboravljenih knjiga u knjizi Senka vetra – dečaku su otvoreni novi horizonti i njegov život se u potpunosti menja kada stupi u taj čarobni svet. Članarine u bibliotekama nisu visoke a posećenost može biti daleko veća. Nameće se pitanje zbog čega je to tako?

Senka vetra je u krajnjoj liniji ljubavno pismo upućeno književnosti, namenjeno čitaocima koji su strastveno zaljubljeni u pripovedaštvo onoliko koliko i njen mladi glavni junak.

Čitajte

Članarine u bibliotekama nisu visoke a posećenost može biti daleko veća. Nameće se pitanje zbog čega je to tako?

Knjige nisu samo ukras koji stoji na policama u dnevnim sobama a koje pritom nisu pročitane. Knjige nisu samo obavezna lektira koju moramo čitati u školi da ne bismo dobili jedinicu iako je tema ili način pisanja neprilagođen godinama školaraca. Kada odrasli predstavljaju knjige na ovakav način logičan sled događaja je da to utiče na mlade naraštaje i oni će ih isto tako doživljavati - kao puki ukras ili nešto što se mora čitati, nešto nametnuto.

“Ako oko sebe vide ljude koji čitaju sa blaženim osmehom na licu, ako pričaju o tome međusobno, ako čitaju i deci u nameri da ih animiraju ili nauče nešto, sasvim sigurno će im to biti signal da knjige nisu samo za ukras niti da je čitanje obavezno i nametnuto.”

Deca su mali sunđeri, upijaju svoje okruženje, ponašanje roditelja, bliže rodbine, prijatelja, kasnije i učitelja, pa tako usvajaju obrasce ponašanja delom svesno a većim delom nesvesno. Ako oko sebe vide ljude koji čitaju sa blaženim osmehom na licu, ako pričaju o tome međusobno, ako čitaju i deci u nameri da ih animiraju ili nauče nešto, sasvim sigurno će im to biti signal da knjige nisu samo za ukras niti da je čitanje obavezno i nametnuto. Tada je, smatram, izgrađen još jedan temelj u društvu koji je vredan daljeg građenja i koji će se razvijati uz mnogo empatije i želje za proširenjem vidika.

Upravo to je preduslov za zdravo društvo i razvoj, a ne nazadovanje na svim poljima. Možemo širiti vidike na mnogo načina, čitanje raznovrsnih žanrova u drugačijim vremenima je samo jedan od njih. Informisanje na više frontova a ne ono koje je dostupno široj narodnoj masi je takođe bitan način. Radio, televizija i novine počinju da bivaju prevaziđeni jer su sada dostupni drugi kanali informisanja koji su na licu mesta i koji prenose istinu u celosti, ne manipulišu, ne lažu i nemaju dlake na jeziku.

Online biblioteke su doprinele da u svom džepu možemo nositi pregršt bajki, romana i zbirki pesama.

Sa internetom je došlo toliko mogućnosti, ponajviše je to alatka koja nam služi kao pomoć da budemo pametniji, snalažljiviji, više informisani i spremni na razgovore na toliko tema. Ima i onih negativnih aspekata kao i u svemu, ništa nije crno ili apsolutno belo, ali mi smo tu da donesemo odluku, da izaberemo dobro. Online biblioteke su doprinele da u svom džepu možemo nositi pregršt bajki, romana i zbirki pesama. Bookmate aplikacija nam takođe omogućava da čitamo Anu Karenjinu u prevozu ili da je slušamo dok šetamo ili sedimo u parku. Nije li to sjajno?

Nekada je društvo sa oduševljenjem govorilo o pročitanim knjigama, u tome se ogledala pamet i učenost, i bilo je za svaku pohvalu. Danas je tako u nečijem mikrookruženju a kada bi se sva mikrookruženja udružila mislim da bi to bilo veliko. Veliko i nadahnjujuće, puno nade da zajedno možemo uticati na širenje ljubavi prema čitanju i automatski na negovanje kulture koju pokušavaju da nam ugase. Svedoci smo zatvaranja knjižara, sabotiranja rada pozorišta, šta li je sledeće?

Na nama je da naviku čitanja i dalje promovišemo kao nešto lepo i korisno, a ne sramotno kako su se neki zbunili. Ostaje nam da gajimo nadu i radimo sve što je u našoj moći da čak i loše postavljeni temelji mogu da se sruše i izgrade ponovo. Nedostatak empatije nije nastao samo zbog toga što društvo manje daje na značaju čitanju knjiga. Ljudi su u ovom bržem načinu života zaboravili da zastanu i posvete se jedni drugima.

Najbolja knjiga svih vremena. / Washington Post

Čitajte

Nedostatak empatije nije nastao samo zbog toga što društvo manje daje na značaju čitanju knjiga. Ljudi su u ovom bržem načinu života zaboravili da zastanu i posvete se jedni drugima.

Neka ovo bude polazna tačka u lečenju društva jer i za ono naizgled nepopravljivo ima nade.

• knjiga
• Ana Karenjina
• elektronske knjige
• biblioteke