Delići iz života najznačajnijih pisaca svih vremena

Ukoliko kao i ja, niste samo knjigoljubac, već volite da spojite i lik sa pročitanim delom, predstavljam vam četiri najzanimljivije biografije najznačajnijih pisaca svih vremena.

Franc Kafka jedan je od najznačajnijih čeških pisaca 20. veka. Tokom života objavio je svega dve zbirke priča, kao i članke koje je pisao za tadašnje književne časopise. Svoja dela pisao je na nemačkom jeziku. Ono što predstavlja sponu između njegovih dela jeste tematika koja se prvenstveno zasniva na otuđenosti, apsurdu, odsustvu logike.

Kafka je tokom života mnogo pisao, međutim mnoga njegova dela nisu sačuvana iz razloga što ih je sam spaljivao, jer je retko bio zadovoljan napisanim. Većina njegovih najznačajnijih dela objavljena su posthumno, i to sve zahvaljujući Kafkinom prijatelju Maksu Brodu. Tokom života, Kafka nije bio toliko cenjen u literarnim krugovima. Međutim, zahvaljujući njegovim delima koja su posthumno objavljena, stekao je status jednog od najznačajnijih pisaca 20. veka. Značaj Kaflinog stvaralaštva ogleda se i u tome to je u književnost uveden nov termin – „kafkijanska atmosfera“, koji se koristi za označavanje krajnje apsurdnih, bizarnih i nemogućih situacija.

Franc Kafka umro je 1924. godine od tuberkuloze grkljana, iako neki smatraju da je uzrok njegove smrti bilo gladovanje. U Pragu je otvoren muzej Franca Kafke, gde se mogu videti njegovi lični predmeti, pisma, beleške, fotografije. Na bookmate aplikaciji dosupna su dva njegova dela – „Proces“ i „Amerika“.

Roman Proces čitaoca suočava sa neverovatnim, uznemirujućim svetom ispunjenim obezličenim pojedincima i apsurdnim događajima, koje autor, međutim, prikazuje kao sasvim normalne i uobičajene

Čitajte

Amerika kao svojevrsna parodija „američkog sna“ pruža nam zapanjujuće modernu i vizionarsku predstavu užurbanog masovnog društva

Čitajte

Džoan Ketlin Rouling je britanska spisateljica koja se najviše proslavila serijalom o dečaku po imenu Hari Poter, a trenutno piše i pod pseudonimom Robert Galbrajt. Pre nego što se upustila u spisateljske vode, radila je kao istraživač i bilingvalni sekretar za Amnesty International. Ideju za čarobni svet Harija Potera dobila je u momentu kada je njen voz na relaciji Mančester – London bio odložen četiri sata. Kada je stigla na željeno odredište, imala je u glavi dobar deo radnje za prvu knjigu o ovom dečaku. Međutim, iako se ideja za Harija Potera javila tada, do realizacije je došlo godinama kasnije.

Rulingova je prvu knjigu o magičnom svetu pisala u kafiću u Edinburgu. Nakon što je završila sa prvom knjigom, obratila se mnogim izdavačkim kućama, međutim nijedna nije ptistala da objavi ovu knjigu, osim jedne male izdavačke kuće Bloomsberry Publishing. Nakon ogromnog uspeha koji je postigla svojim serijalom, oborila je brojne svetske rekorde, između ostalog, poslednja knjiga o Hariju Poteru, prodata je za prvih sat vremena u 11 miliona primeraka širom sveta. Roulingova je osnovala i organizaciju koja se bori sa siromaštvom i socijalnim nejednakostima. Redovno pomaže i brojnim humanitarnim udruženjima. Ceo serijal o Hariju Poteru dostupan je na aplikaciji bookmate.

Prva knjiga iz serijala o Hariju Poteru

Čitajte

Antoan de Sent-Egziperi je bio francuski pisac, novinar i pilot. Svoju ljubav i strast prema pisanju i letenju spojio je u svom prvom delu pod nazivom „Avijatičar“, koje je objavio 1926. godine. Pet godina pre objavljivanja navedenog dela, postao je pilot u Strazburu. Upravljao je vazdušnim letovima u Evropi, Africi i Južnoj Americi. 1935. godine, Egziperi je pokušao da obori rekord najbržeg putovanja avionom između Sajgona i Pariza, kojom prilikom je došlo do avionske nesreće kada se avion srušio u blizini doline Nila. Egziperi je nekim čudom preživeo ovaj pad, međutim kako je završio u pustinji, bio je na ivici dehidriranja. Doživeo je brojne auditivne i vizuelne halucinacije. Četvrtog dana nakon nesreće, jedan beduin koji je bio u prolazu, spasio je Egziperija sigurne smrti. Mnogi tvrde kako je upravo ovo iskustvo poslužilo kao inspiracija za pisanje „Malog princa“.

Nakon izbijanja rata, pridružio se francuskoj ratnoj avijaciji. Završio je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je napisao svoja tri najznačajnija dela. Roman „Noćni let“ utemeljio je Egziperija kao pisca, nakon čega je stekao široko priznanje u književnim krugovima.

Egziperi je pisao sve do 1943. godine kada je otišao u Afriku. 1944. godine, Egziperi je nestao negde iznad Mediterana, dok je obavljao svoju poslednju misiju izviđanja. Ostaci njegovog aviona pronađeni su 2000. godine kod Marseja i izvučeni su sa dna mora 2003. godine. Izvučena olupina danas se nalazi u muzeju kod Pariza. Jedan od najlepših romana za sva vremena, „Mali princ“, možete pročitati putem bookmate aplikacije.

U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju — Saharu

Čitajte

Viktor Igo je bio francuski pisac, romansijer i borac za ljudska prava. Njegova strast i rečitost učinile su ga uspešnim dok je još bio na samom početku svoje književne karijere. Prvu zbirku poezije pod nazivom „Nove ode i različite pesme“ objavio je kada je imao samo dvadeset godina. Igo se zaljubio u svoju prijateljicu iz detinjstva, Adel, koju je oženo protiv volje svoje majke. Sa Adel je imao petoro dece, a najviše je bio vezan za najstariju ćerku Leopoldin. Njena smrt najviše je slomila Igoa. Naime, Leopoldin je umrla kada je imala devetnaest godina, tako što se udavila u reci nakon što se brod u kom je bila sa svojim mužem, prevrnuo. U to vreme, Igo je bio na jugu Francuske sa svojom ljubavnicom, te je vest o smrti svoje miljenice saznao iz novina. Pesmu „Villequier“ posvetio je upravo Leopoldin.

Jedan od najuspešnijih Igoovih romana jeste roman „Bogorodičina crkva u Parizu“ (dostupan na bookmate aplikaciji). Igo je bio toliko opsednut pisanjem ovog romana, da je po najvećoj hladnoći pisao pored otvorenog prozora. „Bogorodičinu crkvu“ završio je za svega četiri meseca, i po završetku pisanja, osetio je ogromnu tugu jer je imao utsak kao da se rastaje od likova koje je kreirao.

Gorostas francuske književnosti. U središtu Igoovog monumentalnog dela i jednog od najznačajnijih romana francuske književnosti nalaze se tri izuzetna lika uhvaćena u mrežu strasti i osvete

Čitajte

Igo je pored pisanja voleo i da slika, i to na papiru, obično u braon ili crnoj boji. Nacrtao je preko četiri hiljade crteža, ali nikada nije želeo da ih izlaže. Njegovim radovima divili su se Van Gog i Delakroa. Igo je preminuo u 83. godini. Iako je bio izričit u želji da bude sahranjen kao siromah, njegovoj sahrani prisustvovalo je preko dva miliona ljudi. Četrdeset godina nakon smrti, Igo je dobio status sveca u vijetnamskoj religiji, a u Francuskoj uživa simbol nacionalnog heroja.

• knjiga