Zašto mozak očima ne veruje?

Koliko puta ste se u životu spotakli o svoja uverenja? Koliko puta ste prepoznali, da su vaša najjača ubeđenja bile samo varke, zasnovane na pretpostavkama, a spakovane u lični kofer samo vama znanih iluzija koji nosite ponosno svuda sa sobom. I tako, svako od nas ima po jedan takav, manji ili veći, kofer ličnih obmana i varki. Najinteresantnije od svega je, što čak i kada znate šta se dešava, čula i emocije vas i dalje varaju a vi ne možete preuzeti stoprocentnu kontrolu. To jednostavnim jezikom zovemo – život. Dobrodošli u jednu veliku neiscrpnu temu koja čak i one, koje je teže zaintrigirati, podigne na viši nivo radoznalosti.

Naša svakodnevna zapažanja i razumevanje sveta oko nas sasvim su uobičajena pojava i retko tome pridajemo preteranu pažnju. Rešavamo razne životne situacije, povezujemo ih na osnovu svojih čula, emocija i stavova, susrećemo se sa mnogim izazovima, međutim, tek ponekad proučimo detaljnije načine na koji ih percipiramo. Kroz život hodamo verujući u svojih 5 čula, dok za one malo naprednije kažu da imaju koje više. Iluzija nastaje kada mozak drugačije tumači objekat kojeg oči vide, a ovo ćemo najbolje razumeti na ličnom ljubavnom primeru kada pogledajte sliku svoje bivše ljubavi i zapitate se kako ste je videli nekada a kako je vidite sada? Da li je to ista osoba i gde se na putu od oka do mozga izgubilo srce? Zabavne su ove ljubavne iliuzije ali to nije naša današnja tema.

Kako da uvežbate, povratite i održite umne sposobnosti za 40 dana Primetna razlika za samo 40 dana

Čitajte

Oči i mozak uglavnom dobro sarađuju na način da oči skupljaju informacije, a mozak ih obrađuje i daje im određeni smisao. Na tom putu faktori kao što su stečeno znanje i iskustvo, kontekst u kom se javlja predmet koji percipiramo, kao i nivo pažnje usmerene na njega igra značajnu ulogu u stvaranju iluzija. Iluzije nam pokazuju da mozak nije savršen i da je podložan greškama koje rezultiraju slikama iskrivljene stvarnosti. Da li sada razumete zašto je Ajnštajn rekao da je stvarnost samo iluzija, mada veoma uporna? Naravno, sve ovo obilato koriste mađioničari i iluzionisti jer iluzija je njihova veština. Iako su iluzije najčešće u službi zabave imaju mnogo širu primenu u nauci, tehnologiji, umetnosti, modi, dizajnu pa čak u prirodi.

Mnoge životinje milijardama godina razvijaju mimikriju, odnosno, prilagođavanje okolini, kako bi preživele. Priroda jedan od prvih tvoraca iluzije, a zebra jedan od najboljih primera. Logično se nameće pitanje, zašto zebra ima pruge ako živi u savani? Činjenica je da su zebrine pruge u savršenom balansu i predstavljaju odličnu kamuflažu i zaštitu od predatora u divljini jer njih uglavnom love lavovi i pegava hijena. Kada je krdo na okupu, a posebno u pokretu, stvara optičku iluziju. Grabljivac u tom slučaju može da ih vidi ali ne može da oceni u kom smeru se stado kreće i kojom brzinom, sve zbog pruga koje se istovremeno pomeraju tako da predator gubi fokus. To je onaj momenat, ako ste gledali emisije o divljini, kada se grablljivac u zaletu naglo zaustavlja i napeto ali zbunjeno stoji gledajući krdo jer ga ova iluzija potpuno parališe i sprečava da brzo reaguje, što povećava šansu zebrama da prežive.

Iluzija i njenih primera ima mnogo, ali ako pojednostavimo možemo reći da je to varka koja nastaje na putu informcije od oka do mozga a koja ne odgovara objektivnoj stvarnosti. Posebno je zanimljivo to što, i kada znate da se radi o iluziji, ne možete posmatrati predmet bez njenog uticaja. Obe strane mozga obrađuju informacije kako bismo mi imali kompletnu sliku stvarnosti. Međutim, često dolazi do nesporazuma manjih ili većih razmera. U tom nesporazumu rađa se iluzija. Ljudski mozak je fascinantna struktura, ali očigledno nije bez mana.

Važno je znati da iluzija nije isto što i halucinacija. Kod iluzije postoji određeni podražaj dok je halucinacija zapravo priviđenje, tu podražaja nema a opažaj se javlja ničim izazvan.

Lepota je u oku a iluzija u mozgu posmatrača

Mi se u shvatanju sveta oko sebe najviše oslanjamo upravo na čulo vida, jer nam se ono čini najpouzdanije. Naše oči su zaista organ vredan pažnje i mnogi umetnici su ga proučavali, najpoznatiji od svih bio je Leonardo Da Vinci. On je govorio da je oko najčudesnija Božja kreacija i prozor duše, koji obuhvata lepotu čitavog sveta.

Oči su zaista najvažnije čulo, ali zadnju reč ipak daje mozak. Ljudski mozak prima, preko čula, veliki broj informacija u jednom trenutku. Zbog nemogućnosti da ih sve istovremeno obradi uspeo da razvije prečice, jer mu teško da se fokusira na sve informacije odjednom, pa uprošćava ono što vidi i izdvaja samo bitno. U ovom procesu on jednostavno odlučuje šta je za vas važno. Zbog toga se često dešava da mozak koristi, kao prečicu, već usvojeno iskustvo iz prošlosti, pa neke stvari i situacije doživimo onakvim kakve nisu.

Praktičan vodič koji ti pomaže da ne juriš na sto strana i da se usredsrediš na praktične rezultate.

Čitajte

U samom tumačenju može da nam priredi vrlo zanimljive situacije i da jednostavno eliminiše predmete i slike koje su vam pred nosom. Posebno je interesantno kada napravi pogrešnu pretpostavku i odbaci nešto što je bilo izuzetno važno. To često zovemo životnim iskustvom, a iskustvo je reč koju dodeljujemo sopstvenim greškama. A koliko životnog iskustva vi imate?

Iluzija u modi

Modni kreatori iz sezone u sezonu inspirisaciju crpe iz ove teme, pa su mnogim modnim pistama hodali manekeni i manekenke u raskošnim kolekcijama dizajnirananim tako da stvaraju optičku iluziju. Uz veliku pomoć današnje tehnologije i majstora štampe prikazali su je u punom sjaju. Pojedine modne kuće nisu se samo na tome zaustavile, već su i njihovi modeli hodali ambijentom dizajniranim u ovom duhu. Geometrijski print izuzetno je moderan i već nekoliko godina zaredom je preplavio modne piste. Odećom u duhu iluzije i geometrijski dizajniranom, možete čak “oblikovati” svoje telo. Možda vam matematika nije bila omiljeni predmet u školi ali geometrija je definitivno modni pravac koji ćete voleti.

Nekada je važilo pravilo da samo jedan odevni predmet bude u dezenu. Međutim, danas u svetu mode skoro da je sve dozvoljeno. Dizajneri veoma često uspešno spajaju naizgled nespojive dezene, neretko unutar dve dimenzije nude treću, kroz zagonetni dizajn čija je osnovna ideja namerno prikrivanje nedostataka figure.

Moćno sredstvo za gimnastiku uma predstavljaju tzv. nestandardni matematički zadaci, a ovde ih je 101 na broju.

Čitajte

Svet mode je već odavno svestan da je dobro dizajnirana odeća glavni posrednik između njih i ljubitelja mode i da je dizajn ključna tačka. Geometrijski printovi su jednako kao i boje predmet interesovanja, ali oni nikada nisu bili tako inventivni i raznovrsni, verovatno što današnja tehnologija nudi mogućnost ocrtavanja materijala 3D tehnikom i laserom, pa u kreiranju ideja nema ograrničenja.

• knjiga