Tuđinka – Sve što niste znali da želite od romana

Sećam se kada sam prvi put „upoznala“ Kler Bičam. Bio je Sajam i sećam se da sam pregledala kataloge dragih mi izdavača kako bih videla o čemu ću pisati tih dana i naišla sam na Portalibrisov. Bukvalno odmah mi je iskočila „Tuđinka“ Dajane Gabaldon. Ne preterano inspirativnih korica, ali onako sočno debela. I dopao mi se naslov.

Predivne Jovana i Duda (Dubravka Dragović-Šehović - jedan od ubedljivo najboljih urednika kod nas) su mi poslale prvi deo. Od tada je prošlo ohoho godina ali se i dan danas sećam oduševljenja i magije i istinske sreće kada sam pročitala prvih nekoliko strana romana, spakovana u omiljeno ćebe. „Tuđinka“ je bila i ostala bukvalno sve što želim od romana. Iako mi je Tolkin ubedljivo najomiljeniji (ono, „prva ljubav zaborava nema“), romani Gabaldonove su mu opasno blizu.

Mlada bolničarka Kler Rendal po završetku Drugog svetskog rata odlazi sa svojim mužem na drugi medeni mesec u Škotsku. Sticajem okolnosti dospeva do drevnog kamenog prstena i kroz njega prolazi u Škotsku XVIII veka, uoči jakobitskog ustanka, gde upoznaje zgodnog i hrabrog Škota Džejmija Frejzera.

To vam je ukratko.

A sada naširoko, budući da je upravo objavljen deveti roman u serijalu (od 10) a na nekoj od televizija se vrti odlična serija rađena po  ovim romanima.

I bez brige – Gabaldon je tokom predstavljaja novog romana “Go Tell the Bees”, obećala da će završiti 10. roman pre kraja serije (trenutno se očekuje premijera šeste sezone). Drugim rečima, TV producenti neće moći da upropaste ovaj serijal kao što su uradili sa “Igrom prestola” Džordža Martina.

Krajem 1980ih, Dajana Gabaldon je radila dva posla - kao profesor na Državnom univerzitetu Arizone i za jedan specijalizovani kompjuterski časopis je pisala o softverima. I imala je troje sitne dece.

Uprkos svemu, Gabaldon – koja, uzgred, ima tri diplome – iz zoologije, master iz pomorske biologije i doktorat iz kvantitativne bihejvioralne ekologije, je oduvek želela da bude pisac.

“Volela sam nauku i dobro mi je išla. Ali sam znala da to nije moj poziv. Kada sam napunila 35 rekla sam sebi ‘znaš, Mocart je umro sa 36, ako želiš da budeš romanopisac, mogla bi da počneš’”, ispričala je ona. I počela je da piše.

Radila je na svom romanu od ponoći do 4 ujutru, krijući to od muža koji bi je, kako je ispričala, sigurno odgovorio od toga – ne iz pakosti, već iz ljubavi i brige.

Za sebe kaže da je čitala sve, “vrlo halapljivo” i da nije imala neki određeni žanr koji je volela. Zbog toga je svoje akademsko znanje i iskustvo odlučila da iskoristi u spisateljske svrhe, konkretnije u pisanju istorijske fikcije. “Ispostavilo se da imam mašte i umem da istražujem izvore”, prokomentarisala je.

Sada je ostalo samo pronaći odgovarajući preriod. “Mentalno sam prolazila kroz mesta i vremena u koja bih mogla da smestim roman – Rimsko carstvo, Građanski rat u Americi, Venecija pod Bordžijama… A onda sam slučajno videla jednu staru epizodu serije Doktor Hu”.

U sudbonosnoj epizodi, Frejzer Hajns je glumio Džejmija Mekrimona, Škota iz 18. veka. To je bilo to. Gabaldon je počela da istražuje istoriju 18-vekovne Škotske i jakobitski ustanak.

“Znala sam da moram da imam Škote zbog kiltova, ali sam htela da imam Engleskinju koja bi im se suprotstavila. Htela sam seksualnu tenziju, sukobe, borbu oko nje”, ispričala je ona.

Međutim, kada je poslala svoju Engleskinju u kolibu punu Škota kako bi videla šta će uraditi, desilo se nešto čudesno. Njena Kler Elizabet Bošam je uporno odbijala da se ukalupi u heroinu iz 18. veka i konstantno je imala moderne komentare i upadice.

“Odustala sam i pustila je da bude moderna. Znala sam da ću kasnije morati da smislim kako je tu stigla. Očigledno je bila putnik kroz vreme. Samo sam sad morala da smislim iz kog vremena”, ispričala je Gabaldon.

Bilo joj je potrebno 18 meseci da napiše “Tuđinku”. Pisala je krijući to od svih, osim male grupe onlajn prijatelja sa književnog foruma kojima se knjiga toliko dopala da ju je jedan od njih upoznao sa književnim agentom i ostalo je istorija. Roman je objavljen 1991. godine (prvobitno reklamiran kao ljubić – što definitivno nije. Odnosno, nije samo ljubić iako je hemija između Kler i Džejmija fantastična a scene seksa vrlo, vrlo senzualne i erotične).

Trideset godina kasnije, njeni romani su prodati u 50 miliona primeraka širom sveta, a obožavaoci (uključujući i moju malenkost) sa nestrpljenjem čekaju novi roman od 2014. godine.

Gabaldon kaže da je odnos Kler i Džejmija ono što čitaoci najviše vole. I srećom po čitaoce, autorki nije dosadilo da piše eksplozivne scene seksa između ovo dvoje. U najnovijem romanu, Frejzerovi su u kasnim 50im ali: “Recimo to ovako, moj suprug i ja smo zajedno 50 godina i moguće je imati vrlo fin seksualni život i ako niste mladenci”.

Romani Gabaldonove imaju sve što vam treba od beletristike – istoriju, sudar modernog i epskog, ljubav, strast, mržnju, sukob, opasnost, avanture…

A kakav će biti kraj?

“Pre 20 godina sam videla kraj. Ustala sam usred noći i plačući ga napisala. I ne, neću vam reći kakav je”.

Istoriju jedne nacije ne čine samo sećanja na sudbonosne bitke i velike heroje. Zanimljiva istorija Srba u 147 priča beleži i osvetljava one događaje i pojedince za koje u zvaničnim hronikama često neopravdano nije bilo mesta.

Čitajte

Zamalek je roman koji vam se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo-pomalo, iz novootkrivenih delova istorije te zemlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča.

Čitajte

Poklon koji produžava prazničnu magiju

Klikni

• knjiga