Svetla budućnost književnih podkasta

Svaki zaljubljenik u književnost, makar jednom dnevno, pomisli kako bi bilo super kada bi moglo da se čita po ceo dan i noć bez ikakvog prestanka. Ove misli nadolaze naročito u trenucima kada su primorani da odlože knjigu u koju su se strasno udubili kako bi jeli, spavali, otišli na posao, spremili decu za školu ili, makar, konačno složili one planinske vence knjiga koji se prostiru na sve strane.

Knjige je nemoguće čitati bez prestanka. Na svu sreću tu su književni podkasti koje možemo slušati i kada su nam ruke zauzete nečim drugim.

Počeci podkasta

Termin koji je 2004. godine skovao novinar Gardijana spajajući reči iPod i broadcast označava formu audio (ili, u novije vreme i video) sadržaja koji se može preuzeti i slušati bilo kada. To je i osnovna razlika između podkasta i tradicionalnih radio sadržaja. Svega nekoliko meseci kasnije podkast je bio proglašen za reč godine u američkom rečniku Oksford. Deset godina docnije Eplova istoimena aplikacija koja je nudila katalog podkasta imala je milijardu pretplatnika, a taj broj i dalje raste.

Lakoća pristupa i širok spektar sadržaja koji je lako kreirati uz veoma malo tehničkog znanja ili opreme čine ovaj fenomen privlačnim sve većem broju ljudi.

Zato podkasti privlače ljude najrazličitijih interesovanja, a među njima su, naravno, starim dobri ljubitelji pisane reči.

Književni podkasti

Književni podkasti su veoma raznolik žanr koji nudi čitav spektar najrazličitijih sadržaja. Tu su pre svega diskusije o književnim delima, temama koje se provlače u knjigama kao i o književnim junacima. Pisci i čitaoci ovde mogu direktno da komuniciraju što stvara osećaj zajednice između stvaralaca i njihove publike. Neki podkasti se bave književnom teorijom ili istorijom i na njima slušaoci mogu proširiti svoja znanja o književnosti. Tu su i razgovori sa autorima koji pružaju uvid u proces pisanja ili piščevu perspektivu svojih (ili tuđih) dela. Na nekim podkastima se čitaju odlomci knjiga što slušaocima može da pruži novi i drugačiji doživljaj sadržaja. Postoje i podkasti koji su organizovani kao svojevrsni književni klubovi u kojima članovi razgovaraju o knjigama, dele utiske i preporuke.

Na nekim podkastima nalaze se i književni radovi. Ovde mogu da se slušaju i dela neafirmisanih autora, što pruža mogućnost da se početnici probiju i zainteresuju publiku za svoja dela, ali i izdavačima da pronađu nekog novog i nepoznatog talentovanog pisca.

Podkasti mogu da sadrže i multimedijalne elementa poput muzike ili zvučnih efekata koji unapređuju čitav doživljaj.

Osim stvaranja globalne književne zajednice koja diskutuje o čuvenim bestselerima i književnim fenomenima koji postoje na čitavoj planeti, podkasti daju prostor za manje popularne književne žanrove koji možda ne dobijaju dovoljno pažnje u tradicionalnim medijima. Na primer, postoji niz podcasta posvećenih specifičnim žanrovima poput mikrofikcije, alternativne istorijske fikcije ili mešavini različitih žanrova. Podkasti su otvoreni i za popularizaciju knjiga koje se bave specifičnim društvenim fenomenima, poput pitanja imigracije ili roda.

Svetski bestseler

Čitajte

Podkasti i izdavači

Podkasti nisu samo klubovi namenjeni čitaocima i autorima, već i moćno sredstvo koje utiče i na izdavačku industriju koja i sama postaje sve svesnija mogućnosti koje ovaj medij pruža.

Preporuke i pozitivne kritike koje autori dobijaju na podkastima mogu uticati na veću prodaju knjiga. Kako mnogi žele da pročitaju knjigu o kojoj su slušali na svom omiljenom podkastu, tako i izdavači sve više sarađuju sa podkastima kroz sponzorisanje određenih epizoda ili plaćanje reklama. Izdavači sa poznatim i uticajnim podkastima organizuju zajednička dešavanja, poput virtuelnih književnih klubova gde se zajedno sa slušaocima raspravlja o njihovim izdanjima. Izdavači znaju i da organizuju gostovanje svojih autora na popularnim podkastima kako bi promovisali dela koja objavljuju.

Trileri domaćih pisaca imaju sve kao američki, osim velikih tiraža i skupih ekranizacija. Mislim da će se posle ovog romana to promeniti. / Dimitrije Vojnov

Čitajte

Budućnost podkasta

Dalji razvoj podkasta može ići u pravcu korišćenja novih tehnologija kako bi se zakoračilo u virtuelnu stvarnost. Tako bi sa klasičnih intervjua i prikaza knjiga moglo da se započne sa erom stvaranja sasvim novih književnih formi kroz ranije nedostupne izraze. Stvaranje interaktivnih priča dobilo bi sasvim novu dimenziju kada bi i „čitaoci“ mogli da koračaju kroz radnju, a audio-dramatizacija književnih dela dobila bi nove vidove. Slušaoci bi mogli, ne samo da ćaskaju direktno sa autorima, već bi sa njima mogli da učestvuju u stvaranju novih priča.

Sa sve većim brojem ljudi koji budu na podkastima celokupna književna scena će postati homogenija i ujedinjenija. Savršeniji virtuelni prevodioci će izbrisati i poslednje jezičke barijere i više neće postojati razlike između jezika na kome se delo stvara i onoga koji razumeju čitaoci. Publika bi mogla da učestvuje na književnim događajima ma u kom kutku planete se nalaze.

Podkasti nisu samo prolazna moda već će ostati sa nama zauvek menjajući, ne samo naše navike i mogućnosti, već i načine na koje gledamo i doživljavamo književnost.

• bookmate