SF knjige koje su inspirisale svet

Gikovi (Engl: geek) čitaju knjige koje se bave snovima, u kojima se zamišlja život na Marsu, hiperprostor, rekonstruiše istorija, svet se gradi iznova i raspravlja o tome šta znači biti čovek, ili šta znači uopšte biti živo biće.

Mnoge knjige iz žanra naučne fantastike inspirisale su u stvarnom životu naučnike i pogurale ih na putu ka njihovim dostignućima i te knjige treba ne samo čitati, nego slaviti.

Danas ćemo vam predstaviti neke od njih.

Vilijem Gibson – Neuromanser

Jedno od najslavnijih dela naučne fantastike, roman Neuromanser Vilijema Gibsona iz 1984. godine, lišen je inženjera nalik na IBM-ove „bele kragne“. Umesto toga, Gibsonov roman je prepun islobodnih hakera koji se udružuju sa zlobnim korporativnim godpodarima koji žele da se prljava dela učine jeftino u beskrajnoj crnini „sajber prostora“. Sve je ovo prodrlo u javnu svest u vreme kada većina planete nije imala želju da poseduje kompjuter i nije mogla ni da zamisli svetsku mrežu, još deceniju daleko.

Neuromanser je distopiji podario dobru reputaciju. Gibsonov roman je sadržao sačuvanu svest pojedinaca (u RAM i ROM stanju), kibernetičke implante, holograme, veštačku inteligenciju, računarstvo u oblaku i nindže. Gibsonov „sajber prostor“ inspirisao je legiju hakera.

Džon Bruner – The Shockwave Rider

Roman Džona Brunera iz 1975. karakteriše, između ostalog, pojava „crva“ (termin koji je skovao Bruner) koji se šire kroz masivne kompjuterske sisteme nalik oblaku. Takođe uključuje heroje hakere, globalnu povezanost u realnom vremenu, tržišta predviđanja, mobilnu radnu snagu, genetski inženjering, krađu identiteta, ekonomiju i kulturu kojim upravljaju velike baze podataka i algoritmi – zvuči poznato, zar ne? Ovaj roman je jedno od onih dela koji su najbolje predvideli budućnost. U njemu, pametni ljudi usvajaju različite ličnosti na mreži, delimično kako bi izbegli kandže vlasti koja sve nadgleda. Oni takođe uzimaju lekove koji im pomažu da se nose u svetu neprestanih promena.

Artur Klark – Rajski vodopadi

Artur Klark je 1979. napisao ovaj roman o izgradnji svemirskog lifta koristeći „hiperfilament“. Umesto upotrebe raketa, teret i ljudi - uključujući svemirske turiste - mogli bi da koriste svemirski lift do satelita u geostacionarnoj orbiti. Plan uspeva uprkos uraganu koji je napravio čovek sa otetog satelita za kontrolu vremena, koji uništava baznu stanicu na Zemlji. Klark nikada nije bio od onih koji su se ustručavali da sugerišu kako bi se njegove vizije zapravo mogle ostvariti tokom ili ubrzo nakon njegovog života. Od svog objavljivanja, NASA je više puta raspravljala o Klarkovom konceptu, a postojao je i kikstarter projekat koji je istraživao izvodljivost ograničenog svemirskog lifta.

Den Simons – Hiperion

Godine 1989. Den Simons je objavio Hiperion i roman je od tada hit i ima kultni status. Iako se dešavaju u 28. veku, osnovni elementi vizije tog sveta - uključujući instant međuzvezdana putovanja, veštačku inteligenciju, povezanost koja obuhvata galaksiju i implantate koji menjaju telo, um i emocije – sve to će se pojaviti u stvarnom svetu u nekom trenutku. Na MIT-u, u Guglu, NASA-i i Genentech-u, na primer, verni ljubitelji ovog romana, sada inžinjeri već rade na tehnologijama koje povezuju čoveka i mašine, koje povezuju ljudski mozak sa računarima i koje mogu da pošalju čovečanstvo izvan Sunčevog sistema.

Hiperion spretno vodi čitaoca na putovanje kroz vreme, prostor i gotovo magične svetove (verovatno nedovoljno razlučive od napredne tehnologije) preko zapleta koji odražava Kenterberijske priče iz 14. veka.

Remek-delo koje je redefinisalo žanr i koje s pravom važi za jedan od najvažnijih romana naučne fantastike.

Čitajte

Isak Asimov – Ja, robot

Postoji li neki programer na planeti Zemlji koji nije zapamtio „tri zakona robotike“ Isaka Asimova? Asimovljev roman odvija se u 21. veku, a inteligentni roboti su svuda, naučeni da vrednuju ljudski život iznad svega.

Studenti inženjerstva koji su čitali I, Robot u proteklih 60 i više godina, iznenađujuće su se približili ostvarenju Asimovljeve vizije. „Pozitronski mozak“ je, u našem svetu, mikroprocesor - koji nastavlja da napreduje. Učinjeni su veliki koraci u veštačkoj inteligenciji, čak i u oblicima koje Asimov nije zamislio. Roboti - kao kućni ljubimci, usisivači i zavarivači - nas okružuju, iako retko u ljudskom obliku.

Zbirka kratkih priča, Ja, Robot ne samo da je ispravno predvidela veći deo sadašnjosti koja nas danas okružuje, već je inspirisala gikove da je stvore. Pogledajte, na primer, robote za spasavanje koji se bore u DARPA-inom izazovu robotike.

Kao što vidite, naučna fantastika inspiriše svet… ostaje nam da zamišljamo šta će od današnje fikcije u nekoj budućnosti – bliskoj ili dalekoj – biti najobičnija svakodnevica.

• fantastika