Nikad ne dozvoli da strah utiče na tvoju sudbinu

Najpre zbog toga što pomenuti lik dočarava idealnu očinsku brigu i naklonost, usvajajući šest devojčica sa različitih krajeva sveta, kojima, kad odrastu, ostavlja u amanet da istraže korene, prihvate sopstveno poreklo i spoznaju svoje prave ličnosti. U skladu sa tim, i Lusinda Rajli će kao autorka istoimenog serijala (od za sada šest romana), a započetog ovom Majinom pričom, putovati sa svojim junakinjama u Brazil, Afriku, Ameriku, Škotsku, Španiju, Norvešku…

Ona istražuje tajne Londona, smeje se i plače sa likovima, kao sa živim ženama, vodeći čitaoce ne samo u zemlje raznolikih kultura, već i u prošlost, do predaka svojih izuzetnih junakinja. Jedan od razloga zbog kojeg su ove knjige prodate u milionskim tiražima širom sveta jeste prikaz te kulturološke raznolikosti, putovanja na koja su se odvažile žene- zvezde vodilje, u svom sestrinskom savezu, smelo gledajući na svet i na sudbinu, kao na svoju kreaciju.

Sazvežđe Sedam sestara Plejada, pored Orionovog pojasa, inspirisalo je jedne noći 2013. godine Lusindu Rajli da osmisli ovu priču, kao celinu od mnoštva detalja: izuzetno bogat čovek, moćan koliko i misteriozan, živi u Ženevi, u prostranoj kući, i sa puta donosi prelepu devojčicu kojoj je dao ime Maja. O njoj se brine pouzdana kućepaziteljka, međutim, tek pošto je Maja malo poodrasla, na isti način dobija sestru Ali, pa Zvezdu i Keke, da bi potom došla Tajgeta, i na kraju Elektra. Znalo se da negde postoji i sedma sestrica, po imenu Meropa, ali se nikada nije pojavila u njhovom domu. Zbog toga se sa nestrpljenjem očekuje skori izlazak i sedme knjige serijala, posvećen upravo ovoj izgubljenoj devojčici.

Svaka od sestara D`Aplijez je drugačija i posebna na svoj način. Maja je lepotica, Ali je vođa, Zvezda je pomiriteljka, Keke-pragmatičarka, Tigi-negovateljica, a Elektra je munjevita i naelektrisana, baš kao što joj ime i kaže.

Majina priča, kao i pripovesti o ostalim devojkama, započinje smrću voljenog oca. Međutim, upravo je ona najviše pogođena tom tragedijom jer je jedina živela sa njim, u velikoj kući na Ženevskom jezeru, zatvorena u svoj svet književnosti i prevodilaštva. Jedini put kada je odlučila na otputuje u London, Maja je iskusila traumu zbog iznenadne vesti o očevoj smrti, a šok je bio još veći kada se vratila i od stare kućepaziteljke doznala da je on već sahranjen, spuštanjem kovčega u more. Tata Solt je ostao tajnovit do kraja. Ipak, ostale sestre nisu bez razloga ponovo došle kući, ostavljajući svoje karijere i živote u inostranstvu, jer je svakoj od njih papa Solt ostavio poruke koje su ih navodile na to da istraže svoje korene.

„Na obručastoj sferi, koju ste sad videle, nalazi se niz koordinata, koje pokazuju tačno mesto na ovoj planeti gde počinju vaše priče. I u svakom kovertu nalazi se još i mali trag da vam pomogne u potrazi. Ne mogu ti, Majo, reći šta češ naći ako se vratiš u zemlju svog rođenja. Ali, mogu ti reći da su tvoja porodica i njena priča dirnule moj život“, zaveštanje je koje ostavlja Papa Solt, uz citat izabran posebno za Maju: „Nikad ne dozvoli da strah utiče na tvoju sudbinu“. U jednom od intervjua, Lusinda Rajli je objasnila da je nastanak ovog junaka inspirisao upravo njen otac, svetski putnik, mudar i skroman čovek.

Međutim, Majino poreklo oduvek je živelo u njoj, podstičući je da izabere studije portugalskog jezika. Prevodilački posao vodi je u Brazil, u susret autoru sa kojim je sarađivala, i sa kojim ubrzo kreće u potragu za preživelim srodnicima.

Kao još jedan ključ za svoju tajnu, Maja je od tata Solta dobila kamenu trouglastu pločicu, koja je vezana za nastanak čuvene statue Hrista Iskupitelja u Brazilu. Povodom ovog obeležja Rio de Žaneira, Lusinda Rajli je objasnila: „Hvala divnoj Mariji Izabel Seabri de Noronji, praunuci Ejtora da Silve Koste, arhitekte i inženjera, tvorca Hrista Iskupitelja, koja mi je velikodušno posvetila vreme i podelila sa mnom svoje znanje kroz dokumentarni film `Ruke širom raskriljene`, a zatim i odvojila vreme da pročita rukopis i proveri da li su detalji ispravni. Međutim, ovo je delo fikcije obavijene oko istorijskih likova“, pojasnila je autorka, dodajući da su njeni opisi porodice Da Silva Kosta, a zatim i Pola Landovskog, francuskog skulptora poljskog porekla, čije je najpoznatije delo grandiozna skulptura Hrista Iskupitelja u Rio de Žaneiru, delo imaginacije.

Detalji koje Maja otkriva, uz brazilskog pisca Florijana Kintelasa, govore o tome da su njeni preci iz najuglednijih brazilskih porodica. Po muškoj liniji, ona je naizgled od Aires Kabralovih, a po ženskoj- od familije Bonifačo i od prabake Izabele Roze Bonifačo, jedne od najlepših žena prve polovine 20. veka u Riju. Kao u detektivskom romanu, klupko se polako odvija i ona saznaje da je prabaka lepotica ostavila srce u Parizu, gde ju je na proputovanje vodila porodica Da Silva Kosta u potrazi za kreatorom Hrista Iskupitelja. Ljubavna priča lepe Izabele i pomoćnika Landovskog, mladog umetnika Lorana, odvija se paralelno sa zbližavanjem Maje i Florijana, u dva vremenska toka. Ona vodi do oslobađanja dubokih osećanja i Majine tajne vezane za izgubljenog sina, ka kom je ponovo vuče bezuslovna roditeljska ljubav.

Knjigu možete pročitati na servisu Bookmate

Čitajte

• knjiga