Vive les livres!

Kao veliki zaljubljenik u knjige, da ne kažem knjigoljubac, i danas se radujem podjednako toj poslednjoj nedelji u oktobru, kao i kad sam bila dete i porodično odlazila na Sajam knjiga. Za mene je još tada izgledao poput velike knjižare u kojoj sam uvek mogla da sretnem i upoznam omiljenog pisca, a sve nas okružuje veliki broj knjiga.

Ta velika knjižara radi samo devet dana godišnje u oktobru, i taj period godine uvek čekam sa posebnim radošću. Tada se ispod kupola Beogradskog sajma hale pretvore u hramove književnosti. Istini za volju, Beogradski sajam tokom čitave godine predstavlja centar mnogih dešavanja. Na desetine međunarodnih događaja održavaju se upravo ovde, a praznik knjige, kako mnogi nazivaju Međunarodni sajam knjiga, samo je jedan od događaja, ali meni najdražih.

Kada je počelo

Prvi jugoslovenski sajam knjiga održan je 1956. godine na Zagrebačkom velesajmu pod pokroviteljstvom predsednika Josipa Broza Tita. Prisustvovali su mu najznačajniji književnici zemlje, među kojima i Ivo Andrić i Miroslav Krleža. Izloženo je oko 12.000 knjiga svih jugoslovenskih izdavača.

Naredne, 1957. godine, Sajam je preseljen u Beograd, u kojem je završena izgradnja modernog sajmišta. Knjige je izložilo oko 60 domaćih i 36 stranih izdavača, iz 16 država Evrope, Amerike i Azije. Dogovoreno je da Međunarodni sajam knjiga prati katalog i da traje šest dana. Sajam je održan krajem oktobra u Hali III Beogradskog sajma, a povodom sajamske svečanosti pokrenuta je i revija „Knjiga i svet“.

Međunarodni sajam knjiga u Beogradu iz godine u godinu okupljao je sve veći broj izdavača iz bivše Jugoslavije i celog sveta, tako da je posle sajmova u Frankfurtu i Varšavi, postao najveće stecište izdavačkih poslenika iz Evrope, Amerike, Azije i Afrike. U Beogradu su se susretale, i još uvek se susreću, kulture Istoka i Zapada.

Sajam knjiga 2023.

Međunarodni beogradski sajam knjiga, sa dugom tradicijom, održava se 66. put, i kao takav ima kultni status i ugled. Od prvog Sajma pa do danas štošta se promenilo, no jedno je ipak ostalo isto - žar i ljubav čitatelja prema knjizi.

Ove godine Međunarodni beogradski sajam knjiga, počeo je u subotu 21. oktobra pod sloganom “Živele knjige”, a otvorio ga je pisac i izdavač Vladislav Bajac, koji je nadahnuto objasnio zbog čega je knjiga suma “samoće pisanja i samoće čitanja”. “Tamo daleko, na samom začetku te magistrale masovnosti, buke i brojeva, u jednoj kući sedi pisac, sam i – piše. Njegova druga strana, krajnost, polovina… je čitalac, koji jednako tako nasuprot piscu sedi sam, i – čita. Uz svu razdaljinu, to je najintimnije jedinstvo pisca i čitaoca. I najlepše jedinstvo suprotnosti”, rekao je Bajac.

Šezdeset šesti put otvoreno je srce za sve nas koji volimo knjigu i poštujemo univerzalne vrednosti književnog stvaralaštva, a u brojnim sajamskim programima možemo da uživamo do nedelje 29. oktobra, kada se zatvaraju vrata ove velike knjižare.

Povodom najznačajnije kulturne manifestacije u Istočnoj Evropi, počasni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga, Francuska, dovela je veliki broj pisaca, sve popularnijih i čitanijih u našoj zemlji i regionu. Francuski šarm istaknut na štandu u Hali 2, pruža atmosferu Pariskih kafe-knjižara, pa ga vredi posetiti.

Svakako da jedan jezik kakav je francuski nosi u sebi ogromnu raznovrsnost, koju nazivamo frankofonijom, a koja obuhvata pet kontinenata. To je prostor koji pruža mogućnost svetu da natera francuski jezik da se otvori, da se preoblikuje, ali ono što zapravo u Francuskoj omogućuje književnosti da odrazi svu raznolikost planete, to je prevođenje.

Po ovom romanu je 2017. godine Roman Polanski snimio istoimeni film.

Čitajte

U vrtoglavoj igri ogledala između stvarnog i onlajn sveta Kamij Lorans priča o opasnim vezama jedne žene koja ne želi da se odrekne strasti.

Čitajte

Programska celina „Klasici“ podrazumeva i tribine povodom važnih jubileja, godišnjica rođenja Radoja Domanovića, Miloša Crnjanskog, Franca Kafke, Slobodana Selenića, Jovana Hristića, Aleksandra Ristovića, ali i programe posvećene delu Davida Albaharija i Milana Kundere.

Srpski čitaoci ponekad ne znaju da li da se raduju što imaju tako velikog satiričara kao što je Radoje Domanović ili da se rastuže nad činjenicom da je on aktuelan i posle više od jednog veka.

Čitajte

Program posvećen književnosti za decu sadrži omaž Jovanu Jovanoviću Zmaju. Pisci i tumači književnosti za decu će razgovarati o različitim temama, o tome kako se pišu omiljene knjige, kako se uz njih prevazilazi osećanje straha i budi saosećanje za druge kod najmlađih čitalaca.

Knjiga čika Jove Zmaja na Bookmate servisu

Čitajte

U okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga tradicionalno su dodeljene i nagrade i priznanja i ocenjena godišnja izdavačka produkcija u više kategorija: izdavač godine, izdavački poduhvat godine, dečja knjiga godine, izdavač iz dijaspore na srpskom jeziku, doprinos u oblasti nauke, najlepša knjiga, najlepša dečja knjiga, mladi dizajner…

Ne mogu se oteti utisku da se danas knjige štampaju kao nikada, tako da će vam ova velika knjižara ponuditi knjige svih žanrova, potpisane mnogobrojnim autorima. Ja na Sajam knjiga u tih devet dana uvek dođem najmanje tri puta, ako vi dolazite samo jednom, birajte da to ne bude vikend, kada su najveće gužve i obavezno pripremite neki spisak. Izdavači nas uvek lako ubede da kupimo i ono što nismo isplanirali, zato su organizacija i plan kupovine veoma važni.

Uvek kupim neku knjigu na stranom jeziku, ali kako me iz godine u godinu nose i neka nova interesovanja, kupujem knjige iz oblasti psihologije, nauke, muzike, volim dečije knjige jer uskoro nam kucaju Nova godina i Božić, pa je uvek dobro imati knjigu za poklon.

Nisu kupovina knjiga i popusti jedini razlog za odlazak na Sajam knjiga. Magija sajma, energija koja dopire do svih nas je ono zbog čega volim da sam deo ovog praznika knjige. Tu su razgovori sa piscima, izdavačima, prevodiocima i potpisivanje knjiga. Ali program je upotpunjen i radionicama, kvizovima, predstavama, javnim čitanjem.

Na Sajmu knjiga uvek sretnem i drage ljude i uvek se jako obradujemo jedni drugima.

Štandovi lepi i grandiozni na svojim policama pružaju uvid u svu onu književnu raskoš koja je aktuelna kod nas, ali i u svetu. Odavno su naši izdavači naučili da prepoznaju dobre knjige, pa se neretko velika dela prevedu i objave na srpskom istog dana kada se knjiga premijerno predstavi. Ovde iz prvog reda možete steći uvid u godišnju izdavačku produkciju, od domaćih do najznačajnijih svetskih autora.

Sa velikom ljubavlju se dolazi na Sajam knjiga, da se vidi šta ima novo, da se sretnu zaljubljenici u pisanu reč, da se oseti ta uzavrela atmosfera i da se shvati da je knjiga živa i da će živeti.

• sajam knjiga
• beograd
• knjiga
• hit knjiga