Vreme opalog lišća, toplog čaja i dobrih knjiga

Mnogi od nas ulazeći u novu poslovnu priču, ne znaju odakle treba krenuti. Troši se mnogo energije, a odgovor leži samo u odluci da se krene. Svaki svoj početak sam dočekala sa zahvalnošću bez savršenih uslova, jer da sam ih čekala, nikada se ne bih pokrenula. Ono što sam izbrusila u godinama koje su iza mene, da ne mogu i ne treba sve da znam, ali da sam jedinstvena i da posedujem znanja na vrhunskom nivou, za koje bi drugi platili. New age filozofija uzdigla je na pijedestal uživanje, ali suština je u balansu, a suština mog ličnog zadovoljstva u svemu što radim, od šetnje po kišnom danu do poslova u redakciji.

Ono na čemu sam posebno zahvalna ovih dana jeste moj tim. Mali tim savršenih ljudi koje sam dobila da sa njima delim svoje kreativne ideje. Život mi je ponudio šansu da ih upoznam, i znam da se nismo slučajno sreli. Ne verujem u slučajnosti, zato ne bežim od života. Nisam ni gluva ni slepa da ne mogu da vidim darove koje dobijam od života. A izazovi, oni su za posebne, za najveće i ako se susrećete sa izazovima, verujte život vas voli i iz vas izvlači ono najbolje.

Na jednom sastanku, pre nekoliko dana, dobila sam kompliment: „Blistaš“. Ta najveća moguća pohvala ulepšala mi je dan, jer u našoj kulturi to nema veze sa blistavim tenom, ni sjajnom kožom, već se ova vrsta komplimenta izjednačava sa zračenjem, sa tom posebnom svetlošću koja mi daje kvalitet više. Dostizanje tog kvaliteta više u životu sastoji se u samo jednom, a to je zahvalnost.

Oktobar je za mene već decenijama poseban mesec na kojem sam zahvalna. U kalendaru kulturnih dešavanja jugoistočne Evrope centralno mesto već decenijama pripada Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Sajam knjiga za mene je veliki praznik knjige. Kao PR velike izdavačke kuće imala sam priliku da upoznam velika imena svetske i domaće književnosti. Prve godine sam upoznala jednog od najznačajnijih italijanskih pisaca Đulija Leonija, kojem sam postala inspiracija za glavni lik romana koji je potom napisao, tako je Vanja postala glavna junakinja romana „Vrata Atlantide“.

Tokom godina i sajamskih dana družila sam se sa Tonijem Parsonsom, Amitavom Gošom, Trejsi Ševalije, Janom Filipom Zendkerom, Isidorom Bjelicom, Svetislavom Basarom, Miljenkom Jergovićem…dugačak je spisak imena značajnih za kulturu, književnost, izdavaštvo, ali pre svega za srce, za dušu. Sajam mi je više puta doneo i nagradu novinara na čemu sam takođe zahvalna.

Zahvalnost je nešto što poboljšava kvalitet života. Stigla je jesen, vreme opalog lišća, toplog čaja i dobrih knjiga. Da li će 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga biti održan u tradicionalnom terminu od 24. do 30. oktobra, saznaćemo uskoro. Ukoliko Sajma bude, biće to svakako neuobičajeno izdanje. Mnogim ljudima dani trajanja Sajma knjiga su najlepši. Svakako dobra knjiga menja svet, a Sajam knjiga u Beogradu jedan je od najvoljenijih. I ako se ne održi čuvena smotra pisane reči, Bookmate Žurnal će oktobar posvetiti Sajmu knjiga, a već u novembru očekuju vas Dani digitalne knjige 3.0. Do tada, čitajte dobre knjige. Moja preporuka je knjiga “Kako razgovaramo”.

Knjiga Fridmana Šulca fon Tuna, psihologa i eksperta za komunikaciju, klasično je delo psihologije i udžbenik koji je široko zastupljen u školama, na univerzitetima i obukama za poslovne veštine. Knjiga je namenjena širokoj publici jer obezbeđuje alate i putokaze za poboljšanje svakodnevne komunikacije.

Čitajte

• knjiga