Plućna krila za savršen let

Dah je najtanja linija između života i smrti. Dišemo automatski, bez razmišljanja o tome i to radimo neprestalno. To nam je osnovni uslov za život. Sigurna sam da većina Vas i ne razmišlja o disanju sve dok vazduh nesmetano prolazi. Kada nas spopadne neka prehlada ili grip disanje najedenom postaje najvažnija stvar u našem životu. Sada ste duboko udahnuli zar ne? I proverili ovu protočnost? To se zove svesno disanje.

Stres je omiljena reč farmaceutskih kuća i sjajan razlog za ponudu nepreglednog dijapazona mogućnosti eliminacije gomilom raznobojnih pilula. Međutim, prirodna apoteka kaže da, ako ste duboko zagazili u stres, samo dišite. Adekvatna tehnika disanja može vrlo brzo da smanji njegov nivo i opusti telo. Ljudi koji praktikuju meditaciju i jogu to dobro znaju. Sa pravilnim vežbama i odgovarajućim tehnikama disanja možete brzo smanjiti ili otkloniti ne samo stres nego i bolove u vratu, leđima, mišićima i sl. Ali i mnoge druge neprijatnosti. Disanje je apoteka, disanje je prevencija.

Znam, reći ćete „važi… pogledaj vazduh“…. gledam i mislim isto, ali ovih dana duva vetar pa se radujem toj prilici da udahnem punim plućima.

Nije jednostavmo živeti u velikom gradu.

Da disanje kao najvažnija funkcija našeg organizma ne bi pala u zaborav podsetila nas je pandemija koja zvanično i dalje traje ali i vazduh koji, za razliku od drugih srećnika, mi možemo da vidimo kada udišemo. Ko je iole preduzetan trebao bi da ga skladišti u tegle, da ga može prodavati jednoga dana kada dođe do nestašice. Eto odah Vam jednu od svojih nenadmašivih i kreativnih biznis ideja.

Zatrpani smo reklamama za prečišćivače vazduha i vode. Zatrpani smo i buster dozama teških informacija. Živimo stres. Možda će aktuelna veštačka inteligencija nekada naći i za nas nešto čime bismo prečistili misli i te toksične informacije koje nam se svakodnevno slivaju u glavu … slično ovom vazduhu koji udišemo. Ljuta borba na svim frontovima.

Ne dajte se već budite sopstvena supersila!

Različitim sredstvima, na različite načine, u različitim epohama ljudske istorije, svi pulmolozi su dolšli do istog otkrića - da je optimalna količina vazduha koju bi trebalo da uzimamo u mirovanju 5,5 litara u minuti, odnosno, 5,5 sekundi udisanja i 5,5 sekundi izdisanja. To je savršen dah. Štopericu u ruke da vidimo da li smo savršeni ali bogami i da li imamo savršenog partnera?

U Ginisovoj knjizi upisan je rekord Budimira Šobata iz Siska koji je izdražao čak 25 minuta bez daha. To je vreme za koje otprilike možete da odgledate epizodu Simpsonovih i neku reklamu pride. Molim Vas nemojte pokušavati da oborite ovaj rekord sami kući bez bazena.

„Uložio sam sav svoj trud u to. Za ovaj rekord sam se pripremao više od 3 godine. Trenirao sam 6 dana u nedelji. Ovo putovanje je teško i puno neočekivanih situacija u kojima se lako možete zaglaviti“, izjavio ponosni nosilac ovog Ginisovog rekorda.

Kada pričamo o vazduhu pluća su prvi sinonim. Ljudska pluća nisu simetrična. Ako ste uvek zamišljali dva simetrična plućna krila pogrešili ste. Desno plućno krilo je nešto veća od levog, a to je sve zbog srca i nikada nisu prazna, čak i kad se snažno napregnemo da izdahnemo vazduh. Količina vazduha koja ostaje u plućima naziva se rezidualni vazduh i on se meša pri udahu sa svežim vazduhom.

Disanjem oslobođamo oko 70% štetnih materija iz pluća.

Hajde da proverimo koliko dugo možemo da letimo sa našim plućnim krilima?

Da li ste ikada čuli za TUMO?

„Indijcu po imenu Naropa je dosadio domaćinski život. Razveo se od žene, spakovao torbu i pošao na severoistok, sve dok ga nisu okružili kamene kule, paviljoni, hramovi i stabljike plavog lotosa. To očaravajuće mesto bio je budistički univerzitet Nalanda, a hiljade učitelja sa celog Istoka skupljalo se tu da proučava astronomiju, astrologiju i holističku medicinu. Nekolicina njih tragala je za prosvetljenjem. Otisnuo se na Himalaje da sve što je naučio pretoči u praksu, živeći u pećini na obali reke Bagmati, u onome što je sada Katmandu u Nepalu. Pećina je bila hladna. Naropa je ovladao snagom svog daha da sebe spase od smrzavanja do smrti. Ta praksa je postala poznata kao tumo, što je tibetanska reč za unutrašnju vatru“ otvara priču o ovoj tehnici disanja pisac u knjizi Dah.

Bez obzira na to šta jedemo, koliko vežbamo, koliko su otporni naši geni, koliko smo vitki, mladi ili mudri — ništa od toga neće biti važno ukoliko ne dišemo ispravno.

Čitajte

Tumo se smatrao opasnim. Ako se pravilno ne koristi može izazvati intenzivne nalete energije koja bi mogla naneti ozbiljnu mentalnu štetu. Zbog toga, bio je namenjen samo iskusnim monasima i ostao je na Himalajima, zaključan u tibetanskim manastirima sledećih hiljadu godina.

Retki su mogli da prihvate da samo disanjem može da se greje telo na ledenim temperaturama i da tako može da se kontroliše imunološka funkcija i leče bolesti.

Celokupan pristup tehnikama disanja doživće promenu početkom XXI veka, kada će Holanđanin po imenu Vim Hof istrčati polumaraton kroz sneg, iznad Arktičkog polarnog kruga, bez majice i bosonog. To je bio period kada je tragao za utočištem od svog bola, teške životne priče, produbljujući praksu joge, meditacije i disanja. Iskopao je tada drevnu tehniku tumo, izoštrio je, uprostio, prepakovao, prilagodio današnjici i počeo da promoviše njene moći nizom hrabrih akrobacija čiju bi verodostojnost ljudi brzo odbacili da u blizini nije bilo medija da to sve isprate.

Hof se potopio u kadu napunjenu ledom u trajanju od jednog sata i 52 minuta i nije dobio ni hipotermiju ni promrzline. Zatim je pretrčao pun maraton u pustinji Namib, na temperaturama koje su dostizale 40 stepeni, a da nije popio ni kap vode. U periodu od jedne decenije, Hof je oborio 26 svetskih rekorda, od kojih je svaki bizarniji od prethodnog. „Vim je toliko drastično kršio zakone izložene u medicinskim udžbenicima da su naučnici morali da obrate pažnju“, izjavio je Endru Huberman, profesor neurobiologije na Stanfordu. Naučnici su zaista obratili pažnju.

Tumo je zagrejao telo i otvorio apoteku mozga, preplavljujući krvotok opijatima lične proizvodnje, dopaminom i serotoninom. I sve to sa samo nekoliko stotina brzih i snažnih udisaja. Tumo ima dva oblika – jedan stimuliše simpatički nervni sistem, a drugi pokreće parasimpatički odgovor. Oba deluju, ali prvi, koji je popularizovao Vim Hof, mnogo je pristupačniji. Simpatički nervni sistem je deo autonomnog nervnog sistema i odgovoran za mnoge funkcije u organizmu o kojima niti razmišljate niti ih kontrolišete. To su npr. otkucaji srca, krvni pritisak, varenje, mokrenje i znojenje. Takođe, simpatički nervni sistem je najpoznatiji po svojoj ulozi u reagovanju na opasne ili stresne situacije.

Pronađite neko prijatno mesto i lezite ravno na leđa s jastukom ispod glave. Opustite ramena, grudi, noge. Udahnite veoma brzo i duboko, u „centar” stomaka i izdahnite 30 puta. Ako je ikako moguće, dišite kroz nos, ako imate osećaj da vam je nos zapušen možete disati na usta samo ih skupite kao da hoćete da zviždite kako bi kontrolisali udah. Kretanje svakog udisaja mora da liči na talas, koji puni stomak i lagano se penje kroz pluća. Izdasi slede isto kretanje, prvo prazneći stomak, a onda i grudi, dok vazduh ističe kroz nos ili usta.

Za one koji su znatiželjni evo tutorijala Vim Hofa:

A ukoliko Vam je jednostavnije kada imate prevod predlažem sledeći link:

„Čak 80% kancelarijskih radnika (prema jednoj proceni) pati od nečega što se zove kontinuirana delimična pažnja. Preletećemo preko svog imejla, zapisati nešto, proveriti Tviter i raditi to iznova, nikad se stvarno ne usredsređujući na određeni zadatak. U tom stanju stalnog skretanja pažnje, disanje postaje plitko i nepravilno. Ponekad ne dišemo po čitavih pola minuta ili više. Taj problem je dovoljno ozbiljan da je Nacionalni institut za zdravlje naimenovao više istraživača, uključujući i dr Dejvida Andersona i dr Margaret Česni, da proučavaju njegove posledice tokom poslednjih decenija. Česni mi je rekla da je ta navika, poznata i kao „imejl apneja“, može da doprinese istim bolestima kao apneja u spavanju“ napisao je Džejms Nestor u knjizi koju Vam predlažem da pročitate ali i da primenite.

Tehnike disanja, kao i celokupna istočnjačka medicine, služe prvenstveno kao prevencija, kao način da zadržimo ravnotežu u telu da blaži problemi ne naiđu na pogodno tlo i pređu u ozbiljnije zdravstvene nevolje. Ako s vremena na vreme izgubimo taj balans, disanje ga često može povratiti.

Ne zaboravljajte da dišete i zadražavate dah koristeći dobre tehnike jer, ne brinite, naučnici su potvredili - nije moguće odlepršati u večna lovišta zadržavanjem daha.

Budite svoj superheroj!

Nemojte mi ništa verovati samo probajte!

• knjiga
• dah
• džejms nestor
• danijela tomašević
• wim hof
• TUMO
• budimir šobota
• imejl apneja