Putovanje kroz prostor i vreme

Vladimir Kopicl je književnik, prevodilac, novinar, umetnik i pozorišni i filmski kritičar. Rođen je 1949. godine u Đeneral Jankoviću, na Kosovu i Metohiji. Autor je 17 zbirki poezije, tri knjige eseja i dva romana. Od rane mladosti aktivan je u kulturnim i intelektualnim krugovima, spreman da oslušne nove pravce u umetnosti. Tokom duge karijere, bio je aktivan na polju konceptualne umetnosti, performansa, proširenih medija i izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u našoj zemlji i svetu. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada.

Nedavno je u izdanju Lagune objavljena nova knjiga Vladimira Kopicla “Paklena putarina”, urnebesno „kongresno“ putovanje na Daleki istok, u Zemlju izlazećeg sunca. Glavni junak će u romanu proći kroz vatru, vodu, zemlju i vazduh da bi se odao izazovima konferisanja, novih susreta, izleta, koktela, nenadanih žurki i drugih iznenađujućih priključenija koja prate ovakve međunarodne susrete na svim meridijanima.

Meridijanski softkor

Šta je svet, ta ravna ploča po kojoj se nesigurno krećemo dok ne dorastemo dovoljno da sednemo u avion? Ili, šta je svet, ta nerazumljivo lebdeća kugla iznad čije nevidljivo zakrivljene zemljano-vodene površine letimo u avionu, nadajući se da će nas taj izum još jednom rutinski spustiti na zemlju? To jest na ravnu, uredno popločanu površinu piste? Kad čovek ne razmisli ozbiljno, tu se naizgled sve vrti oko nekakve ploče, ponajviše ploče s nečujnom melodijom naše čežnje ili potrebe da ne budemo tu gde jesmo…

Na promociji koja je održana povodom izlaska ove knjige, pored autora, govorile su književna kritičarka Vladislava Gordić Petković, kao i Jovana Milovančević, novinarka Radio Beograda 2.

Vladislava Gordić Petković smatra da ovu knjigu nije ni lako ni teško opisati, u zavisnosti od toga sa koje strane joj priđete. „Ako pokušate da govorite iz perspektive strukture, videćete da ona ima lepo složenu strukturu od četiri elementa: zemlje, vode, vatre i vazduha, a svi ti elementi imaju svoju simboličku važnost u putovanju glavnog junaka. Jedna definicija romana iz 18. veka kaže da je roman komični ep u prozi, i ova definicija odlično odgovara ’Paklenoj putarini’. Ovaj roman je toliko toga preuzeo od epa: imate putovanje, podvige, pripovedanje koje se razlistava, pred junakom su različiti izazovi, opasnosti koje on pokušava ili uspeva da savlada. Ovo je priča o našim naravima, i ne samo našim, već i ljudi iz dalekog sveta. Ovaj roman može da se čita i kao jedan lep, muški odgovor na roman Dubravke Ugrešić ’Forsiranje romana reke’, jer ovo je podvrsta romana koji bismo nazvali kongresnim, roman koji govori o esnafskom susretu ljudi sa različitih meridijana koji su povezani istim ili sličnim interesom.“

Po Jovani Milovančević, motiv puta i putovanja je ključan u ovom romanu. „Putovanje u ovom romanu se odvija u različitim smerovima, odvija se jednako u prostoru, koliko i u nama samima, odnosno pripovedaču. Glavni junak ove pripovesti je zanimljivo imenovan, K, u kurzivu, kao mogući, takozvani, potencijalni junak koji odlazi u moguću, potencijalnu, takozvanu zemlju, odnosno na Istok, ’čudo nad čudima’. Ovo K nas upućuje i na Kafkin ’Proces’, ali je možda i bolja uputnica njegov ’Zamak’ zbog čudnovatog, mističnog sveta koji on nalazi tamo na Istoku kao prostoru svoje fascinacije i gde se stvara jedna nova priča. Ovo je jedan mit traganja, mit lutanja. Čitajući ovu priču, saznajemo kako se sama priča stvarala i šta ova priča za samog autora jeste. Ova priča je u osnovi i društvena i priča o ovom vremenu, prepuna paradoksa, besmisla na nekim mestima, a pre svega je priča o nama.“

„Kad čovek postane umetnik, jave se razni izazovi. Desilo se da sam sa jednom generacijom kojoj sam pripadao odmah upao u neke probleme. To je generacija neoavangardnih umetnika i imali smo prilike da idemo na razne događaje i izložbe, pa sam proveo neko vreme putujući po svetu, upoznajući ga kao mlad na jedan jako neobičan način, mladog umetnika koji živi samo od svojih veština. A onda sam nekoliko puta obišao svet kao stariji gospodin, profesionalac u kulturi, pa bih sebe mogao smatrati ekspertom za tu vrstu putovanja po svetu bez para, ali i za putovanja kada vas šalju u svet da rešavate neka ozbiljna pitanja, za koja ubrzo vidite da se ni ne mogu rešiti. Ne bih se sada, kao živahni penzioner, osećao dobro da malo tog iskustva nisam u jednom romanesknom maniru, pokušavajući da ne budem dosadan, preneo na mladež, ali i kolege koji često putuju po svetu da ne ponavljaju moje greške. Ovo je jedna međunarodna priča, ona se bavi svetom koliko i nama“, rekao je Vladimir Kopicl na predstavljanju svoje nove knjige, koju možete pročitati i na Bookmate aplikaciji.

Vladimir Kopicl poigrava se žargonom savremene tehnološke ere

Čitajte

U svom novom romanu Vladimir Kopicl na duhovit način, u brojnim asocijativnim nizovima, poigrava se i žargonom savremene tehnološke ere i nastojanjem današnjeg sveta da, u senci velike politike, ispituje koncepte zbližavanja i upoznavanja sa različitim kulturama, navikama i običajima. U tome mu je od pomoći ne samo sopstveno iskustvo nego i mudrost i veština da šaljivo i nepogrešivo sažme i razobliči sve mene i smešne vidove današnjeg globalnog sela…

Posle mnogobrojnih urnebesnih peripetija, pomalo zbunјеn i uvek vedar, glavni junak vratiće se u rodni grad i nastaviti sa svakodnevnim životom. Sve dok mu nа vrata nе zakuca dečak Og, čiju majku niје video još od komunarskih dаnа. Njih dvojica ćе morati da је nađu. Ili da se nekako snađu.

Čitajte

• Vladimir Kopicl
• Paklena putarina
• laguna
• knjiga