Odiseja za Bookmate – Trudimo se da deci i tinejdžerima približimo važne i aktuelne probleme

Izdavačka kuća Odiseja skoro dvadeset godina neguje kvalitetnu književnost za decu, mlade i odrasle. Odlikuje ih briga za zaštitu životne sredine, ljubav prema čitanju, ali pre svega poštovanje prema vrhunskoj književnosti. Zahvaljujući urednici Sandri Bakić Topalović imamo tu privilegiju da zavirimo iza kulisa ove sjajne izdavačke kuće i da saznamo kako izgleda urednički i prevodilački posao, a zatim i da saznamo koje to naslove ne smemo propustiti.

Kako izgleda urednički posao u Odiseji?

Budući da je Odiseja mala izdavačka kuća, urednički posao obuhvata mnogo više nego što bi pomislio neko ko se ne bavi izdavaštvom. Praćenje aktuelnih naslova, čitanje rukopisa i njihovo razmatranje, čitanje prevoda, pisanje pogovora, dogovori sa dizajnerima i ilustratorima, praćenje i osmišljavanje promotivnih aktivnosti, učestvovanje u promocijama, na sajmovima… Divna stvar u vezi sa tim je što učestvujete u radu na knjizi od samog početka do kraja. Svaki dan je drugačiji i zbog toga mislim da mi ovaj posao nikada neće dosaditi.

Pored toga što si urednica baviš se i prevođenjem sa engleskog jezika. Koliku odgovornost nosi ta vrsta posla, a koliki je osećaj zadovoljstva nakon što isti i završiš?

Kada radite u izdavačkoj kući koja uglavnom objavljuje naslove za decu, odgovornost je svakako tu. Vi na neki način oblikujete čitalačku publiku od malih nogu. U tom smislu ne mislim da je prevodilački posao nužno odgovorniji. Trudim se da, kao i sve drugo što radim, taj posao uradim najbolje što mogu. Radim sa fenomenalnom Odisejinom lektorkom u koju imam puno poverenje i sa svakim novim tekstom nešto naučim. Nisam mislila da ću se baviti prevođenjem, to se dogodilo spontano, ali sada mislim da nikada neću prestati. Uživam u tome, posebno kada prevodim knjige za decu. Sa prvom knjigom sam imala ozbiljnu tremu, ali nakon isključivo pozitivnih komentara toga više nema. Sad se sve svodi na uživanje, povremeno razbijanje glave oko najboljih mogućih rešenja i zadovoljstvo što će iza mene ostati nešto opipljivo i vredno.

Poznato je da se izdavačka kuća Odiseja fokusira kako na dečiju tako i na književnost za mlade. Na koji način birate naslove za koje smatrate da su obavezno vaših ciljnih grupa?

Kao što rekoh, odgovornost u izdavaštvu za decu je ogromna i odabir knjiga nije nimalo lak posao. Kao i kada su u pitanju knjige za odrasle, masovna produkcija otežava stvar – nemoguće je sve ispratiti i trendovi se brzo smenjuju. Odiseja postoji već gotovo dvadeset godina i za to vreme smo izgradili određeni imidž koji uliva poverenje kod roditelja pa se, naravno, na sve načine trudimo da tako i ostane. Mi ne objavljujemo isključivo komercijalnu literaturu. Da bi knjiga uopšte došla u obzir za objavljivanje, mora komunicirati sa decom na način koji im je razumljiv, i ujedno biti i zabavna i poučna. Isto važi i za tinejdžere: trudimo se da im približimo važne, aktuelne probleme kroz naraciju koja im je bliska i jasna. Izdavači fokusirani na knjige za decu imaju dodatnih poteškoća – naša publika se stalno razvija, a razlike između svake nove generacije su ogromne. Zbog toga ne smemo nikad u potpunosti da odrastemo, jedino tako možemo da nađemo zajednički jezik sa najmlađom publikom.

Verujem da je rad u izdavaštvu vrlo naporan i odgovoran, ali i da je idealno poslovno okruženje za nekog poput tebe ko je prvenstveno strastveni čitalac. Da li u moru profesionalnih obaveza uspevaš da pronađeš vreme za čitanje za svoju dušu i da li se tvoj odnos prema književnosti promenio?

Izdavaštvo jeste moj idealni posao i znala sam da ovim želim da se bavim još u srednjoj školi. Trenutno sebe nikako ne mogu da vidim u nekom drugom poslu. Knjige su moj posao, moj hobi, moj način zabave i opuštanja. Uvek imam vremena za čitanje, a posao kojim se trenutno bavim samo je doprineo tome da bez problema mogu da čitam nekoliko knjiga u isto vreme, što ranije nisam praktikovala – malo za posao, malo za dušu. Ne znam kako se i kada to tačno dogodilo, ali sada kao da imam dva odvojena foldera u glavi. Za moj odnos prema književnosti zaslužan je fakultet (završila sam Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu). Urednički posao je samo doprineo tome da imam manje (ili bolje reći da nemam) razumevanja i strpljenja za loše prevode i nelektorisane knjige kojih, nažalost, na našem tržištu ima dosta.

Koje Odisejine naslove bi nam preporučila kao nezaobilazne?

Pošto smo uglavnom pričali o dečjim knjigama, iskoristila bih ovu priliku da skrenem pažnju na dva izdanja za odrasle, romane Maje Lunde „Istorija pčela“ i „Plavetnilo“. To su prva dva romana u njenom Klimatskom kvartetu koja se mogu čitati bilo kojim redom, a govore o sasvim realnim scenarijima koji mogu zadesiti planetu ukoliko kao vrsta ne promenimo loše navike. Iako delom govore o budućnosti, ovi romani nisu naučna fantastika već spekulativna književnost. To su zaista važne knjige. Prva govori o posledicama nestanka pčela kao vrste, a te posledice su nemerljive.

Dirljivi ekološki triptih Maje Lunde ima univerzalni značaj.

Čitajte

Druga se bavi problemom nestanka vode za piće i sasvim izvesnim talasima ekoloških migracija u Evropi. Planiramo da objavimo i treću (četvrtu još nije završila) u kojoj se autorka osvrće na izumiranje životinjskih vrsta. Maja Lunde je karijeru počela kao književnica za decu i u „Istoriji pčela“, njenom prvom romanu za odrasle, može se primetiti određena stidljivost u izražavanju, posebno jer je u pitanju tako važna tema. U „Plavetnilu“ se, međutim, vidi hrabriji izraz i to samo pokazuje koliko je ona zapravo dobar pisac.

Novi roman Maje Lunde skreće pažnju na nešto što svi uzimamo zdravo za gotovo a što čini samu srž našeg postojanja: značaj vode.

Čitajte

Uostalom, ne dešava se često da pisci iz malih zemalja kao što je Norveška već prvim romanom naprave bum u svetu kao što se dogodilo sa „Istorijom pčela“. Zato jedva čekam da vidim šta nam je spremila u trećem romanu, a izgleda da je imala mnogo toga da kaže pošto je roman duplo obimniji od prethodnih. Stay tuned!

• knjiga