Neprilagođeni

„Čiji si ti“? To pitanje se neretko, pri prvom susretu makar i u sebi, postavlja u krugovima ljudi u kojima sam se kretao prethodnih godinu i po dana, koliko je prošlo od kako živim u Beogradu, u raznim situacijama, formalnim i neformalnim upoznavanjima.

Kada sam u decembru 2020. godine sa između 6 i 9 kofera, putnih torbi i ostalog prtljaga (ne sećam se tačno), sleteo na Nikolu Teslu sa katarskog Hamada, znao sam da je Srbija podeljena kao lubenica kad se prvi prvom rezu iseče na pola, ali nisam znao da koštice jedne i druge polovine ovde žive kao da nisu deo istog ploda i da se na svaki susret sa košticom druge polovine gleda kao na izdaju svog malenog plemena. Znao sam da je društvo do nenormalnosti polarizovano, da je negativna selekcija i dalje vodeća snaga sunovrata apsolutno svuda, da jedna dobra veza znači više od 10 godina poštenog rada, znao sam i da je pravda digla ruke, ali nisam znao koliko se ljudskog materijala suštinski pokvarilo do te mere da je postalo blesavo i smrtonosno u odnose sa ljudima uneti ono čemu su me prvo naučili pre 32 godine – ljubaznost, manire, iskrenost, transparentnost i da ne nabrajam dalje.

“Šta je iza „ili“, individualni je izbor svakog ko se za „ili“ odluči, jer nije moguće da klimne glavom i prilagodi se, pošto bi ga to suočilo s onim što su za njega vrednosti veće od privilegija – karakter, dostojanstvo, integritet i da ne nabrajam dalje.”

Imam još jedan utisak – mnogima je to jasno, ali kao da su se skoro svi pomirili s onom rečenicom koja se ovde prečesto čuje – „to ti je ovde tako, prilagodi se ili…“ Šta je iza „ili“, individualni je izbor svakog ko se za „ili“ odluči, jer nije moguće da klimne glavom i prilagodi se, pošto bi ga to suočilo s onim što su za njega vrednosti veće od privilegija – karakter, dostojanstvo, integritet i da ne nabrajam dalje.

“Kao da me septembar, oktobar, rani novembar, nateraju da pogledam malo van onog što je u knjigama potrebno meni, a što je rezervisano za leto i da se umesto toga zagledam u ono što se događa oko mene i možda ima mnogo više veze sa mnom, ili makar utiče (i) na moj život, nego što tokom leta tome želim da pridajem pažnje.”

Još jedan utisak je da nemaoci mogućnosti da samo klimnu glavom i prepuste se odomaćenom ludilu, često pišu knjige. S jeseni, obično se vratim domaćim autorima. Nije to nekakvo pravilo, nisam to svesno birao, možda je malo i do atmosfere u vazduhu. Kao da me septembar, oktobar, rani novembar, nateraju da pogledam malo van onog što je u knjigama potrebno meni, a što je rezervisano za leto i da se umesto toga zagledam u ono što se događa oko mene i možda ima mnogo više veze sa mnom, ili makar utiče (i) na moj život, nego što tokom leta tome želim da pridajem pažnje. Tako trenutno čitam „Dolazak matadora“ Branka Rosića, autora hita „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje“ i „A tako je dobro počelo“.

U Rosićevom eksplozivnom romanu i ljubi se i ubija balkanski (ne)zasitno: kao kad utoliš glad, ali ipak nastavljaš da jedeš. / Teofil Pančić

Čitajte

Roman koji govori tačno ono što osećamo o životu u savremenom svetu koji diktir aju uspešni tranzicijski advertajzeri: životna praznina i lutanja, osećaj pustoši i prezasićenosti

Čitajte

Takođe čitam i „Služba 2“, a pre toga sam pročitao prvi deo knjige po drugi put, autora Gorana Živaljevića. Moram priznati da mi je izazov da poverujem da se i u domaćim službama bezbednosti nalaze i opstaju ljudi koji se ne prilagode dominantnom „prilagodi se“ narativu, ali Živaljević me je skoro ubedio da je i tako nešto moguće. Ako i nisam sasvim siguran da li sam (opet) samo naivan, svakako mu na ruku ide ona teza da neprilagođeni često pišu knjige, a on je osetio potrebu da o svojoj neprilagođenosti domaćem iskustvu, napiše već dve.

Anatomija srpske tajne službe u poslednjih 30 godina

Čitajte

Rosić me je s druge strane i ovaj put kupio realnošću i savremenošću, mada priznajem da ima malo i do zabavnih nastupa na N1, od kojih sam jedan slušao i uživo. Više o njegovoj novoj knjizi u sledećoj kolumni za nekoliko dana, čim završim sa čitanjem.

Dok ne dođe kasni novembar, pa zima, kada se tradicionalno zainteresujem za spoljnopolitičke teme, svetske probleme i „Svet u 2023. godini“, preporučio bih svakako knjige Rosića i Živaljevića, za sve (ne)prilagođene.

• knjiga