The Sound of Music – Moje pjesme moje snovi ili nevjerojatna životna priča obitelji von Trapp

Početkom ožujka obilježit će se 57. rođendan jednog od najpoznatijih, i mojih najomiljenijih filmova “The Sound of Music” odnosno “Zvuk glazbe” kod nas prevedenog kao “Moje pjesme, moji snovi”. Život danas najpoznatije austrijske obitelji zbog hollywoodskog je hita manje-više opće poznata stvar. No je li stvarno tako?

Jeste li znali da je poznati film & musical „Moje pjesme moji snovi“ nastao po knjizi Marije Trapp koju je napisala kao biografiju svoje obitelji s idejom da se popularizira njihova obiteljska glazbena trupa koja je nastupala po Americi i svijetu. Tada nije mogla ni slutiti što će se sve dalje događati zahvaljujući toj knjizi.

U  Njemačkoj su o obitelji Trapp snimili dva filma; onaj iz 1956. “Obitelj Trapp” a dvije godine kasnije i nastavak “Obitelj Trapp u Americi”. Te je filmove vidio kazalištarac Donehue i mislio kako je to idealan projekt za njegovu prijateljicu Mary Martin kojoj se ideja odmah dopala. Njen je muž bio producent Richard Halliday pa je s partnerom Lelandom Haywardom prvo zamislio kazališni komad koji bi, možda, imao par pjesama koje je izvodila obitelj von Trapp. Ipak su se dosjetili da bi mogli imati originalne pjesme koje bi napisali čarobnjaci američkog musicla Rodgers i Hammerstein. Na kraju je odlučeno da bi to ipak trebao biti musical. Napisani su zaista famozni songovi, malo su promijenili originalnu priču, a djecu “pomladili”: Liesl ima 16, Friedrich 15, Louisa 13 a Kurt 11. Brigitta 10, Marta sedam a mala Gretl pet a za zbilja su djeca bila stariji tinejdžeri, nisu dramatično bježali preko planina, ujak Max zapravo je bio obiteljski prijatelj svećenik, no sve to ni najmanje ne umanjuje dramatičnost života Georga, njegove druge žene Marie i djece.

Predstava je bila hit. Gdje god da su je postavili bila je rasprodana pa je bilo samo pitanje dana kada će netko snimiti film. Tako je i bilo, no iza fenomena i musicla i filma stoje ipak prvenstveno knjige koje je napisala Maria von Trapp.

Osobno, obožavam ovaj film. U mom je slučaju nekoliko razloga: bio je to  prvi film koji sam gledala u kinu, s mamom, kao sasvim mala djevojčica (zagrebačko kino Studio). Danas je to i najdraži film moje kćeri (dobro, obje smo slabe na musicle). Volim Julie Andrews, volim Austriju i pjesme su zarazne. Kad pogledate film danima pjevušite melodije iz filma. Prekrasno je snimljen u obližnjoj Austriji, s čarobnom pričom o djevojci i zgodnom barunu i kapetanu koji ima omanji vod djece, songovi koji su postali klasik i naravno, tu je  fenomenalni filmski par - Julie Andrews i Christopher Plummer. Zanimljivo je da je slavni Plummer nakon snimanja filma smatrao da se rado o običnom kiču. Priča nije samo pastorala već je stvarna i  zbila se u Austriji iz koje su, nakon Anschlussa Georg i Maria sa svojih desetoro djece morali pobjeći pred nacistima.

Film je postigao nevjerojatan uspjeh i usprkos pojedinim kritičarima koji su „popljuvali“ film rekavši da je to bedastoća s raspjevanom opaticom i hrpom dječurlije mogli su se poslije samo lupati po glavi. Film je ne samo jedan od najomiljenijih već je postao klasik, ovjenčan je mnogim filmskim nagradama i prerastao je u fenomen. Premijera je bila 2. ožujka 1965., tako da će i ovog ožujka i te kako “The Sound of Music” biti na tapeti.

Još malo o kazalištu i filmu snimljenima po knjizi. Musical je tri godine rušio rekorde na Broadwayu s preko 1500 predstava, osvojio šest Tonyja. Film je sniman na autentičnim lokacijama. Maria je bila na snimanju filma, a od zarade filma je dobila 500 000 USD (u današnjem novcu 4.09 milijuna USD-a.) I samo da znate, kada Julie Andrews pjeva “I Have Confidence” Maria, njena kćer Rosmarie i Wernerova kćer Barbara prolaze (na stihove: I must stop these doubts, all these worries/If I don’t, I just know I’ll turn back”) iza nje. U TV showu “The Julie Andrews Hour” 1973. zajedno su, ona i Maria pjevale “Edelweiss” i možete naći snimku na internetu. Film je osvojio pet Oscara i upisan je u zlatnu knjigu Hollywooda. Film traje dva sata i 45 minuta, budžet je bio 8,2 milijuna USD a zaradio je 158 671 368 dolara samo u Americi. Ukratko, poslije “Zameo ih vjetar” i “Star Warsa” to je film s najvećom zaradom – sve ukupno milijardu i 200 milijuna dolara . Album je dobio nominaciju za Grammyja, a od 2001. je film zaštićen kao nacionalno blago. Kada je tek izašao s trona je skinuo “Zameo ih vjetar”. Ponovo je izdan 1973. i samo tada je zaradio 11 milijuna od izdavanja. Ovaj je film spasio studio Fox koji je nakon filma “Cleopatra” skoro bankrotirao.

Osim u Americi musical je postavljen na svim meridijanima i paralelama – na primjer Australiji, Puerto Ricu, Japanu, na pozornicama Stockholma, Beča, a u Salzburgu (ali marionetska verzija), te su razne verzije: brazilska, kanadska, španjolska, argentinska, južnokorejska, južnoafrička.

Ali, vratimo se knjizi od koje je sve poteklo.

Maria von Trapp nikada nije imala namjeru napisati knjigu o svom životu. Nikada. Prijatelj je Mariju uporno i uporno nagovarao neka zapiše što se dogodilo i neka ne dozvoli da se priča zaboravi. Imao je pravo, no Maria je tvrdila kako nema dara za pisanje. Ali ovaj nije odustajao. Svaki puta kada bi se vidjeli on bi pričao o pisanju. Na kraju je jedan dan, očajna na njegovu milijuntu tiradu kako mora zapisati život koji su imali i koji i dalje vode, zamolila da je ispričaju na trenutak. Otišla je u svoju sobu i sat vremena pisala i jedva “rodila” par stranica nadajući se da će dokazati kako ona nije nimalo talentirana za pisanje. Ali, prevarila se jer je imala prirodnog dara pa se, i inače uporna kao mazga, zarekla da će završiti što je počela. Tako je nastalo prvo poglavlje prve knjige uspomena. Knjiga je postala bestseller. Maria von Trapp objavila je 1949. knjigu “Priča o pjevačkoj obitelji Trapp”. Von Trappovi su pak bili obitelj fascinantne povijesti.

Ima još jedna stvar. Von Trappovi su bili sjajni pjevači ali su sa sobom u Ameriku donijeli i dašak Europe, kulture, dobrog ukusa i standarde više klase. Nakon završetka rata dečki su otišli u Europu i posjetili Salzburg i nemalo se iznenadili kada su saznali da je njihov stari dom konfiscirao Himmler i da je zadnje poglavlje rata tu bio njegov stožer. Kapelicu su pretvorili u pivnicu a sobu oca Wasnera u sobu u kojoj bi odsjedao – Hitler.

Danas, drugog novembra 1881, odlučio sam da ispišem tajnu, koja je život, bogatstvo i snaga moje duše. Ni moji rođaci, ni moji prijatelji, koliko ja znam, nemaju pojma o tome. Jednoj jedinoj osobi, koja je još u životu, u Italiji, pričao sam ponešto; ali, ona je takva da zacelo nije ni reči prozborila o tome.

Čitajte

• knjiga