Male knjige malih sestara Bronte

Nema nikakve sumnje da su Šarlot, Emili i En najpoznatije sestre svetske književnosti. Provokativni i pronicljivi romani sestara Bronte pružaju odličan uvid u britansko društvo sredine devetnaestog veka. Stvarajući nezaboravne likove poput Džejn Ejr ili Hitklifa i baveći se temema koje su i danas relevantne sebi su osigurale mesto u panteonu klasične književnosti, a svojim delima večni život kroz nova izdanja, pozorišne, filmske ili televizijske adaptacije.

Ipak, nije sve počelo tako sjajno. Njihov otac Patrik bio je parohijski sveštenik koji je ostao bez supruge i dve starije ćerke. Prilikom emigracije u Zapadni Jorkšir menja prezime iz Prunti u Bronte. Neki smatraju da je to uradio kako bi se distancirao od svog brata Vilijama koji je kao član Ujedinjenih Iraca učestvovao u pobuni protiv britanske krune. Drugi, pak, traže motive u Patrikovom pijetetu prema Horaciju Neslonu koji je  imao titulu prvog vojvode od Brontea.

Patrikove ćerke su verovale da će ceo život provesti kao guvernante jer njihova želja da se bave književnošću nije bilo nešto što su vaspitane mlade dame tog doba radile. Ovo ih nije sprečilo da maštaju o tome, pa i da pišu. Siromaštvo u kome je porodica Bronte živela još je dublje povezalo sestre i podsticalo ih da od najranijih dana izmišljaju priče.

Tako su nastala neka zanimljiva dela. Zamislite scenu u kojoj tri nesumnjivo izuzetno kreativna uma sede u sobi i nemaju šta da rade. Gotovo dve stotine godina deli ove devojčice od interneta, pametnih telefona i kompjutera. Njihov dvanaestogodišnji brat Branvel je od oca upravo dobio kolekciju vojnika igračaka.

Eto prilike da trinaestogodišnja Šarlot i njene dve mlađe sestre daju oduška svojoj mašti. Pridružuju se bratu u igri i izmišljaju afričku zemlju koja se zove Federacija staklenog grada (ili samo Stakleni grad) u kojoj olovni vojnici mogu da žive. Na koji način bi još mogle da im ulepšaju život i učine ga zanimljivijim? Možda mogu da im daju knjige koje vojnici mogu da čitaju u pauzama od vojevanja? Ali knjige koje imaju u kući su previše velike za male vojnike.

Tako je Šarlot Bronte došla na ideju da napiše seriju knjiga pod nazivom „Časopis za mladiće“. Knjige će, svojom veličinom, biti prilagođene onima koji će ih čitati. Male knjige će docnije lakše sakriti od svog strogog oca koji nije dozvoljavao takve igrarije. Deca Bronte sa oduševljenjem prihvataju ovu ideju. Šarlot je napisala šest minijaturnih knjiga veličine 5,2x3,7 centimetara. Knjige su napisane na parčićima papira, dok su kao korice iskorišćeni predmeti koji su im bili pri ruci, poput tapeta ili kesica za šećer. Njen brat je napisao tri knjige. Sestre Emili i En su takođe uzele učešća u ovoj spisateljskoj ujdurmi, ali njihova dela nisu sačuvana. U jednoj Šarlotinoj maloj knjizi za vojnike nalazimo na priču o ubici koga proganjaju njegove žrtve. Ogromna vatra ludila u njegovoj glavi se bukvalno manifestuje i pali zavese kreveta. Stručnjaci u ovome vide prvu verziju scene romana „Džejn Ejr“ u kojoj je prva supruga Edvarda Ročestera, Berta Mejson, skončala tako što je u sopstvenom ludilu zapala vatru na tavanu na kome je zatočena.

Jedna od šest minijaturnih knjiga koje je napisala Šarlot prodata je u novembru 2019. godine na aukciji u Parizu za 770.000 dolara. Kupac je bio Muzej sestara Bronte. Kupovinu ove knjige pomogla je i glumica Džudi Denč, inače počasna predsednica Društva Bronte, koja je tom prilikom izjavila da je uvek bila zainteresovana za knjige koje su napisala dece Bronte. Njen cilj je bio da se knjige konačno nađu u Muzeju sestara Bronte. U ovom muzeju se danas nalazi ukupno pet ovih knjiga.

Stručnjak iz Muzeja sestara Bronte kaže kako se u pričama iz ovih minijaturnih knjiga mogu pronaći ideje, motivi i dijalozi koji podsećaju na zrele i čuvene radove sestara Bronte. Ova dela nude uvid u razvoj i ideje mladih autorki, naročito početke stvaranja Šarlotinog najpoznatijeg romana „Džejn Ejr“.

U vreme kada je objavljen, najpoznatiji roman Šarlot Bronte izazvao je burne reakcije zbog temperamentne prirode glavne junakinje i njenog prilično nezavisnog stava za doba kada se od žena očekivala poniznost i poslušnost.

Čitajte

• knjiga