Autori pod lupom – Luiza Mej Alkot

Luiza je imala nesvakidašnje detinjstvo obzirom na to da je njen otac bio učitelj i transcendentalni guru i kao takav osnivač eksperimentalne škole u Bostonu. Luizinu svest su oblikovali novi stavovi u obrazovanju i vaspitanju i nagonili su je da u svemu teži savršenstvu. Kada je imala osam godina cela porodica se preselila u prirodu gde su živeli u komuni, eksperimentalnom utopijskom selu pod nazivom Frutlend. Ovi koraci su njenu porodicu doveli do ruba egzistencije. Bilo je zabranjeno korišćenje đubriva pa im nijedan usev nije uspevao, nisu smeli da jedu meso niti da strižu ovce. Živeli su na kašama i beskvasnom hlebu i smrzavali se te su svi postali bolešljivi i neuhranjeni. Zajednica se održala nešto manje od šest meseci, a nakon toga su se svi razišli.

U dolazećim godinama Alkotova je uzela stvari u svoje ruke i maltene sama izdržavala svoju eksentričnu porodicu. Šila je, čuvala decu, podučavala u školi, a zatim se posvetila pisanju i objavljivanju priča, romana i pesama sa željom da svoju porodicu izvuče iz siromaštva. Čitav svoj život posvetila je porodici iako joj je ambicija bila da proputuje svet.

Kada je prvi put u Bostonu pokušala da izda svoj roman naišla je na odbijanje. Reči:”Ne umete da pišete!” je nisu pokolobale već je nastavila da radi na svom usavršavanju. Kako je bila tvrdoglava po prirodi nije odustajala već je pod raznim pseudonimima objavila niz gotskih trilera. Međutim, sve se promenilo kada je 1868.godine njen izdavač zatražio da napiše “roman za devojčice”. To ne bi bio takav problem da Luiza nije osećala animozitet prema deci. U svom dnevniku je zapisala kako nikada nije volela ni poznavala mnogo devojčica, sem svojih sestara. Međutim, izdavač je bio uporan i insistirao je na tome da roman bude striktno “ženski”.

Za samo tri meseca uspela je da napiše “Male žene”. Više nego fascinantno! Delo joj je odmah donelo slavu, čitava Amerika je bila potpuno očarana pričom te je Luiza vrlo brzo svojoj publici podarila i nastavke ovog romana. Ogromna popularnost je donela i gomilu fanova koji su dolazili na njena vrata, ali kako nije bila preterano druželjubiva Luiza se predstavljala kao deo posluge kako bi izbegla kontakt sa tolikim ljudima. Danas poštovaoci njenog rada mogu posetiti porodičnu kuću u kojoj se još uvek nalazi originalan nameštaj i slike, kao i Luizina radna soba sa stolom za kojim je za šest nedelja napisala knjigu koja ju je učinila večnom.

Zasnovane na mladalačkim doživljajima Luize Mej Olkot, Male žene opisuju porodični život četiri sestre Marč koje žive u maloj zajednici Nove Engleske.

Čitajte

Nikada se nije udala niti je imala svoju decu, ali je brinula o ćerki svoje najmlađe sestre koja je umrla mesec dana nakon porođaja. Devojčica, koja je dobila ime Luiza po tetki, joj je bila inspiracija za mnoge dečije priče. Nakon Luizine smrti malena Lulu se preselila u Švajcarsku gde joj je živeo otac. Imala je samo osam godina.

Ne treba zanemariti ni njen društveni aktivizam i činjenicu da je tokom Građanskog rata otputovala u Vašington gde je radila kao medicinska sestra i sama se razbolela od upale pluća ili tifusne groznice – lekari nisu bili sigurni. Lečili su je prilično invazivno te joj je opala kosa, imala je žive rane po ustima i desnima i zapravo se otrovala živom koja je bila namenjena za čišćenje njenog tela od toksina. Tokom perioda oporavka je postala zavisna od opijuma, koji joj je prepisao lekar kako bi mogla da zaspi. Sa teškim posledicama ovakvog lečenja se borila do kraja života, a svog oca je nadživela samo nekoliko dana. Preminula je od moždanog udara u 55. godini.

• knjiga