Komercijala ili umetnost

Hiljade knjiga izlazi na dnevnom nivou. Neka od njih postaće klasik, neke će pronaći put do publike koja ih ceni, a neke neće biti toliko mnogo prodavane. Ipak, čini se kao da smo se izgubili u hiperprodukciji. Gotovo svako danas može da izda knjigu, što je s jedne strane sjajno jer talentovani ljudi lakše dolaze do izdavača i publike nego ikada pre. To, međutim, stvara prostor da se izda mnogo lošije literature, pa vam nekada bude žao i vremena i resursa koje su uloženi u nju.

Ima literature sa fantastičnim stilom pisanja, sa fantastičnom radnjom, ali ima knjiga koje su idejno veoma dobre, mada nisu realizovane na pravi način. Zato mi često bude žao kada ljudi pitaju „Koja ti je omiljena knjiga“ ili neku knjigu jednostavno klasifikuju kao dobru ili lošu. Između ta dva kraja postoji sredina u kojoj se većina nastalih i izdatih dela uglavnom nalazi. Karakterizacija likova, stil pisanja, uverljivost, radnja, poruka… Ima toliko kriterijuma po kojima možemo da analiziramo knjigu, pa je prava šteta ubaciti je tako lako u korpu „dobra“ ili „loša“.

“Kako danas odabrati knjigu za čitanje? Da li se držati klasika, onih knjiga koje su preživele test vremena i uživaju u svojoj ulozi koju imaju u društvu?”

Uz sve tehnološke promene, živimo u svetu koji doživljava ogromnu transformaciju koje gotovo da nismo svesni. Sa sociološkog i psihološkog aspekta osećamo to i bitno je zabeležiti ovo vreme kako bi naredne generacije mogle bolje da razumeju i analiziraju ovaj period. Ipak, da li se danas mahom proizdove prosečne knjige?

Gde je granica između komercijale i umetnosti? Da li stil pisanja nužno mora da bude fantastičan da bismo za pisca rekli da je dobar, da je umetnik? Ili je jednostavno bitno da se bavi bitnom temom, da daje pogled iz drugog ugla, novu perspektivu ili zaključak o nečemu?

Još jedno pitanje koje se javlja je – kako danas odabrati knjigu za čitanje? Da li se držati klasika, onih knjiga koje su preživele test vremena i uživaju u svojoj ulozi koju imaju u društvu? Da li odoleti kada se digne prašina za nekim savremenim delom? Nekada možemo da se razočaramo jer ipak, stil se menja, vreme se menja i klasik napisan danas imaće drugačiji ton. Međutim, teško je pronaći način da se „probere“ dobro i loše između novih naslova.

Neki od mojih saveta bili bi sledeći:

Pročitajte ocene na Goodreads sajtu

Goodreads je poput fejsbuka za knjige. Možete da dodajete prijatelje, evidentirate i pretražujete knjige, a takođe čitate i komentare drugih ljudi. Ako knjiga ima mnogo dobrih ocena, a pročitalo je par stotina hiljada ljudi, velika je verovatnoća da bi bilo zanimljivo čitati je. Ipak, ovo ne mora uvek da bude slučaj. Zato prelazimo na drugi korak…

Nakon što pogledate ocene drugih ljudi, bacite pogled na odlomak na sajtu. Izdavači povremeno daju odlomak knjige kako biste mogli da probate pre nego što je kupite, a meni je ovo veoma korisna ideja. Ako mi tih par strana odlomka bude dosadno – odustaću od kupovine, ali ako mi je zanimljivo, a ocena mu je dobra – to je još jedan dobar znak koji me podstiče da odaberem.

Audio i elektronske knjige

Audio – knjiga može biti vrlo koristan alat ako niste sigurni da li je knjiga dobra ili ne. Slušanje dok se bavite fizičkom aktivnošću, idete u nabavku ili sređujete prostor je odličan način da uposlite svoje misli i povećate produktivnost. Na taj način možete brže da napredujete kroz „strane“ i poglavlja, te vidite da li je knjiga za vas ili ne.

Kuća sećanja i zaborava je jedna od najkompletnijih priča o Holokaustu.

Slušajte

• knjiga