Književni žanrovi nisu samo trileri, drame i ljubići

Iako većina vas zasigurno zna da su književni žanrovi određena kategorija u koju se svrstavaju knjige prema svojim zajedničkim odlikama, kao i da su najpopularniji oni koji potpadaju pod trilere, dramu i ljubiće (sa svojim brojnim podvrstama), danas vam predstavljam književne žanrove za koje garantovano niste do sada čuli!

“Fiktivno štivo u kom se prepliću groteska, apsurd, komedija i pop-nadrealizam, čija svrha se ogleda u tome da istovremeno zgadi svoje čitaoce, ali i da ih do ludosti zabavi!”

OULIPO

Premda i sam naziv zvuči neobično, knjige koje se svrstavaju u ovu kategoriju još su neobičnije! Naime, termin „oulipo“ predstavlja skraćenu izvedenicu francuske sintagme „ouvroir de littérature potentiele”, koja se može prevesti kao „prozor ka potencijalnoj književnosti“ ili „vrata ka mogućoj književnosti“.

I dalje vam nije jasno o čemu se ovde radi? Ne brinite, otkriću vam tajnu – reč je o književnim delima čiji su tekstovi napisani prema unapred određenim pravilima, pri čemu je pravilo da nema pravila!

Naime, uobičajeno je da su dela koja potpadaju pod žanr „oulipo“ napisana u celosti bez tačno određenog slova (blo b zanmljvo kada bsmo sv ovako psal), da su napisana kao palindromi (u pitanju su reči i rečenice koje se isto čitaju sleva nadesno i zdesna nalevo – poput „Ana voli Milovana“) i dela koja primenjuju pravilo „S+7“, kada se svaka imenica u tekstu zamenjuje sedmom imenicom koja je prati u rečniku! Takođe, predstavnici ovog književnog žanra su i ona dela koja demistifikuju samu književnost i ukazuju na sponu između knjige i njenog čitaoca.

Pored zanimljivih pravila, treba istaći i činjenicu da dela koja potpadaju pod „oulipo“ nose i veoma interesantne nazive, poput „Umetnosti pitanja šefa za povišicu“ Džordža Pereka ili „Stilskih vežbi“ Rejmona Kenoa (koja je kod nas dostupna u izdanju Lagune!), a jedan od predstavnika žanra „oulipo“ je i Italo Kalvino, čija dela „Nevidljivi gradovi“ i „Ako jedne zimske noći neki putnik“ su savršeni pokazatelji ove kategorije!

Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju. / Publishers Weekley

Čitajte

BIZARO FIKCIJA

Prava reč za opisivanje književnih dela koja spadaju u ovu kategoriju je – bizarno, a takvi su i njihovi naslovi: „Ukleta vagina“, Karltona Melika III, „Mi živimo u tebi“, Džeremija Roberta Džonsona ili pak „Košmari u ekstazi“, Brendana Vidita.

U pitanju je fiktivno štivo u kom se prepliću groteska, apsurd, komedija i pop-nadrealizam, čija svrha se ogleda u tome da istovremeno zgadi svoje čitaoce, ali i da ih do ludosti zabavi!

Osnivačem žanra obično se smatra Karlton Melik Treći, koga je časopis „Guardian“ svrstao na listu top 40 najboljih sci-fi pisaca ispod 40 godina kao jednog od najoriginalnijih živećih autora, a termin „bizaro fikcija“ zvanično je usvojen kao književni žanr 2005. godine.

Počev od 2008. godine, održava se i takmičenje u pisanju dela iz ovog žanra, koji se možda i najbolje opisuje kao „kult sekcija u prodavnici video igara“. Navedena književna kategorija najpribližnija je naučnoj fantastici, hororu i komediji, a kao njenog predstavnika izdvajam čuvenog Čaka Palahnjuka, čije je delo „Borilački klub“ dostupno na Bookmate servisu.

Nezaboravni klasik Džejn Ostin

Čitajte

MANERPANK

Iako nije reč o književnom žanru u pravom smislu te reči, već žanrovskoj podvrsti, „manerpank“ je toliko zanimljiv da je jednostavno morao da se nađe na ovoj listi!

Naime, u pitanju je podvrsta fantastike, i to „fantastike/komedije ponašanja“, čije glavne karakteristike su to što je reč o protagonistima koji se ne bore protiv spoljnih sila, već svojih suseda i/ili vršnjaka, a celokupna radnja odvija se u određenom zatvorenom društvenom krugu koji predstavlja deo urbane sredine.

“Najveći uticaj na razvoj „manerpanka“ ostavila su dela Džejn Ostin, Oskara Vajlda, sestara Bronte i Čarlsa Dikensa, a što je posebno primetno u delu koje nosi naziv „Gordost i predrasuda i zombiji“, Seta Grejema Smita.”

Izraz „manerpank“ prvi put je upotrebljen u štampanoj formi od strane Donalda G. Kelera, koji je u aprilskom izdanju časopisa „New York Review of Science Fiction“ 1991. godine napisao članak upravo na temu „fantastike ponašanja“. Američka spisateljica Elen Kušner kasnije je tvrdila kako je ona bila ta koja je prva upotrebila navedeni izraz i da ga je ona lično otkrila Donaldu Keleru.

Premda je, dakle, praćen brojnim kontroverzama, važno je napomenuti još i to da su za ovaj podžanr karakteristične parodije, i to parodije na ozbiljnu, klasičnu književnost. Stoga, najveći uticaj na razvoj „manerpanka“ ostavila su dela Džejn Ostin, Oskara Vajlda, sestara Bronte i Čarlsa Dikensa, a što je posebno primetno u delu koje nosi naziv „Gordost i predrasuda i zombiji“, Seta Grejema Smita. Reč je o parodiji na roman Džejn Ostin koji kombinuje elemente iz navedenog klasika uz modernu zombi fikciju. Objavljen je 2009. godine, a 2016. godine adaptiran je u istoimeni film sa Lili Džejms u ulozi Elizabet Benet.

Ukoliko ipak niste za zombi varijantu čuvenih klasika, preostaje vam da se zavalite u svojoj omiljenoj fotelji i preko bookmate servisa pročitate roman „Gordost i predrasuda“ Džejn Ostin (bez mrtvaca koji hodaju).

CLI-FI

Sigurno ste već čuli za sci-fi (science fiction iliti u prevodu na srpski naučnu fantastiku), ali da li ste čuli za cli-fi – „climate fiction“, žanr novijeg datuma koji se kroz fiktivne narative bavi temom klimatskih promena?

Ukoliko niste, evo o čemu je reč:

S obzirom na to da je naša planeta poslednjih godina na udaru globalnog zagrevanja i klimatskih promena koje prete da utiču na sudbinu celokupnog ljudskog roda ukoliko im se ne stane na put u dogledno vreme, mnogi autori iskoristili su navedenu okolnost da svojim delima podignu svest o problemima sa kojima se, nažalost, već suočavamo.

Kao rezultat navedenog rada, oko 2010. godine nastala je nova književna kategorija „cli-fi“ čije glavne karakteristike su pisanje o klimatskim promenama kroz fikciju kojom se ukazuje na preteći distopijski svet.

Iako se osnivačima žanra smatraju Džejms Grejem Balard, Oktavija Estel Batler i Margaret Atvud, kao predstavnika idealnog za upoznavanje sa „cli-fi“ žanrom, izdvojila sam Maju Lunde, norvešku spisateljicu čija prva dva romana iz klimatskog kvarteta pod nazivom „Istorija pčela“ i „Plavetnilo“ možete čitati putem Bookmate servisa.

Dirljivi ekološki triptih Maje Lunde ima univerzalni značaj.

Čitajte

I dok nam u „Istoriji pčela“ Lundeova servira distopijski svet kom sigurnim koracima idemo usled nestanka pčelinjih medonosnih kolonija, u fiktivnoj, opominjujućoj priči „Plavetnilo“, Maja Lunde daje anticipaciju globalnih razmera gde vladaju nestašica vode i glad usled suša i razarajućih požara.

Drugi roman Maje Lunde u Klimatskom kvartetu

Čitajte

• knjiga