Kinesko tržište neraspoloženo prema knjigama s Tajvana, a napetost raste

Teško da tajvanska spisateljica Ajris Čiang liči na nekoga čija bi dela trebalo da bude zabranjeno objavljivati u Kini. Ipak, četiri godine pošto ju je prodala kineskom izdavaču, njena knjiga koja uči decu kako da cene umetnička dela još nije otišla u štampu, postavši tako žrtva pojačane napetosti u odnosima Kine i Tajvana – napetosti koja se preliva i u kulturnu sferu.

Autori i izdavači kažu kako se tu ne radi samo o gubitku pristupa ogromnom kineskom tržištu. Istovremeno je reč o gubitku mogućnosti za razmenu i povezivanje, i to posle tri decenije jačanja veza između dveju zemalja. Kina je poslednjih godina zaustavila priliv kineskih turista i studenata na Tajvan i sprečila svoje umetnike da konkurišu za tajvanske nagrade Zlatni konj i Zlatna melodija, koje se smatraju Oskarom i Gremijem u oblasti filmskog i muzičkog stvaralaštva na kineskom govornom području.

„Utisak je da se pravci razmene poslednjih godina razilaze. Tajvan odlazi sve dalje u jednom, a Kina sve dalje u drugom smeru“, kaže Džejms Čao, koji se nalazi na čelu Čajna tajms pablišinga (China Times Publishing group), jednog od najvećih tajvanskih izdavača. „Sve se više udaljavaju.“

Kina smatra Tajvan, suvereno ostrvo koje se nalazi na oko 160 kilometara od njene istočne obale, svojom teritorijom. Razdoblje pogoršanja odnosa nastupilo je 2016, kad je na predsedničkim izborima na ostrvu pobedila Caj Ingven, koja se zalaže za postojeću de fakto nezavisnost Tajvana. Kina otad radi na diplomatskoj izolaciji ostrva i izlaže ga vojnom pritisku.

Premda je kineska vladajuća Komunistička partija odavno zabranila knjige koje se bave osetljivim temama poput religije i života svojih političkih lidera, tajvanski izdavači su koristeći prednosti zajedničkog jezika i kulturne istorije prodavali na kontinentu najrazličitije druge knjige.

„Razmena u izdavaštvu je zapravo razmena ideja“, rekao je Linden Lin, čelnik tajvanskog Linking pablišinga (Linking Publishing Co.). „Ta vrsta razmene može da se ostvari isključivo posredstvom izdavaštva.“

Po rečima urednika, naučnih radnika, izdavača i autora, objavljivanje bilo koje tajvanske knjige u Kini postalo je mnogo teže. Nije, međutim, reč o opštoj zabrani, pa su izdavači skloniji da za to okrive autocenzuru svojih kolega u Kini, nego bilo kakvu zvaničnu naredbu.

Među „zamrznutim“ naslovima nalaze se, između ostalih, jedan kuvar s receptima tajvansko-japanske fuzione kuhinje, knjiga iz žanra samopomoći, kao i putopis sa crtežima s putovanja jednog tajvanskog umetnika u Peking, na kojima se vide mačke kako lunjaju tradicionalnim „hutung“ četvrtima.

Među spornim tačkama je svaki sadržaj koji nagoveštava postojanje zasebnog tajvanskog identiteta, koji je kod mlađih Tajvanaca veoma izražen. Anketa sprovedena 2020. godine ustanovila je da dve trećine ispitanika sebe ne smatraju Kinezima.

„Ranije su cenzurisali knjige o religiji… Ali ako je tema knjige bila tajvanska hrana, to je bilo sasvim u redu“, kaže Rozin Liju, urednica tajvanskog izdanja Biznis viklija (Business Weekly), koja je u prošlosti prodala Kini dva kuvara jednog tajvanskog autora. „Međutim, sad mi se čini da je čak i naslov ’Tajvanska kuhinja’ problematičan.“

Čiang sebi svojstvenim tihim glasom kaže kako je verovala da će se njena knjiga Poigrajmo se umetnošću (Play with Art) plasirati dobrostojećim roditeljima u Kini, gde država sada mnoge podstiče da imaju više dece – što je saznala od jednog svog studenta iz te zemlje.

U početku se saradnja sa kineskim izdavačem odvijala glatko. Na njegov zahtev pristala je na zamenu poglavlja u kom su se kao primeri navodila umetnička dela iz tajvanskih muzeja. Jedan kineski autor, dogovorili su se, napisaće umesto toga poglavlje zasnovano na umetninama iz muzeja u Kini.

Potom je, kaže ona, druga strana naprosto zaćutala. Bila je strpljiva više od godinu dana, ali onda ih je kontaktirala i dobila odgovor da proces revizije teče sporije nego inače.

„Kad smo dobili novu predsednicu, reakcija druge strane – zaoštravanje situacije i neljubaznost – urodila je brojnim zamornim stvarima koje otežavaju svaku komunikaciju“, rekla je Čiang.

Ovo je sušta suprotnost osamdesetim i devedesetim godinama, kad su kineske čitaoce privukli tajvanski pisci poput Lung Jintai, čiji su eseji doprineli preobražaju Tajvana iz jednopartijske vlasti u demokratiju. Sanmao, tajvanska spisateljica koja je pisala pripovetke o svom životu u Saharskoj pustinji, našla je mesto u srcu nekoliko generacija kineskih žena.

Nakon što su dve zemlje, posle razlaza 1949. godine, za vreme građanskog rata u Kini, bile decenijama odsečene jedna od druge, vladala je radoznalost u vezi s najobičnijim stvarima.

„U ono vreme, odnosi su bili dobri i činilo se da su u Kini istinski raspoloženi da razumeju Tajvan“, rekla je Čiang. „Koje voće tamo jedete? Kakva vam je umetnost? Kako živite? Kako proslavljate Novu godinu? Pitanja vezana za obične stvari u životu.“

Sad su i Tajvanci osetljiviji na pojačanu napetost, što se ogleda u prošlogodišnjoj debati o dečjoj knjizi pristigloj iz Kine. Čekajući da se tata vrati kući (等爸爸回家), priča o dečaku čiji otac nije kod kuće za vreme praznika lunarne Nove godine zato što leči obolele od kovida-19, idealizuje napore Kine da se izbori s pandemijom.

Neki na Tajvanu tvrde kako je Kina iskoristila otvorenost okruženja na ostrvu za širenje propagande. Međutim, vladin predlog da knjige s kontinenta prolaze kroz prethodnu proveru podstakao je kritike da će to značiti povratak ostrva starim navikama autoritarizma.

„Ako kažemo kako se bojimo da će ljudi videti lažne vesti, te da ću im ja pomoći da proseju informacije… kako se onda ovo može nazvati demokratijom?“, kaže Lai Sijangvai, profesor slobode štampe na tajvanskom Nacionalnom univerzitetu umetnosti.

Vlada je odbacila predlog, rekavši kako će se cenzurisati samo izdanja Komunističke partije Kine ili njene vojske, Narodne oslobodilačke armije.

Urednica Liju rekla je kako za nju to nikad nije bila čisto komercijalna razmena. Uživala je u susretima s kolegama s kontinenta na sajmovima knjiga i sticanju spoznaja o njihovom načinu poslovanja. U sadašnjoj političkoj klimi izgubili su se ti suštinski ljudski momenti razmene koji su ljudima pomogli da izgrade međusobnu vezu.

„Kako ja to doživljavam, u ovom surovom okruženju se i sam zatvoriš, zato što je taj tip saradnje uzajaman“, rekla je Liju. „Jer na kraju svi mi još nosimo ovaj teret zemlje i istorije.“

Izvor: AP, avgust 2021.

Autor: Huidžong Vu

• knjiga