Bookmate
Bookmate
Makijaveli |

Karavan čudesa putuje u nove svetove

Kako to obično biva, kada život želi nešto da nas nauči, on nam prvo pošalje ljude i događaje koji će nas u početku izbaciti iz ravnoteže, a onda će nam pokazati da smo sposobni za stvari o kojima nismo ni sanjali.

Sa svakim novim detetom svet je ponovo stvoren i svaki novi dečak, koji je došao na svet, obećanje je prvog čoveka odvajkada. Ne mogu se ta nova deca zadržati u učmaloj svakodnevici, da polako sazrevaju uz roditeljske skute. Ne, ona streme beskrajnom univerzumu i večnosti, sazdanim od čuda. Žele da otvore baš ona zabranjena vrata, čiji su ključevi izgubljeni, da odgonetnu brižljivo skrivanu tajnu i nerešivu zagonetku. Baš tako je i u romanu Uroša Petrovića „Karavan čudesa“, u izdanju „Lagune“, koji je ovenčanom nagradom „Neven“ za 2017. godinu, ali i priznanjima „Zmajevih dečijih igara“ i „Plavi čuperak“ za knjigu godine .

Dečak, koji nosi ime prvog čoveka Adama živi u ušuškanom roditeljskom svetu, kao biljka u stakleniku, u strogo kontrolisanim uslovima svoje dominantne majke.

Ali, kako to obično biva, kada život želi nešto da nas nauči, on nam prvo pošalje ljude i događaje koji će nas u početku izbaciti iz ravnoteže, a onda će nam pokazati da smo sposobni za stvari o kojima nismo ni sanjali. Adamu će neobični rođak pokloniti bumerang sa sedam letećih veverica i taj će ga predmet otisnuti u neslućeni paralelni svet nepripitomljene prirode i svakojakih čudesa. Tako Adam ima priliku da prvi put iskusi pravu slobodu, da postane pravi muškarac koji će ispoljiti dominaciju, ali i mali avanturista sličan Indijani Džonsu, istražitelju svega misterioznog.

Dečji likovi Uroša Petrovića kriju u sebi ne samo karakteristike odraslih ljudi, već poseduju i mitska obeležja biblijskih junaka, što u njima otvara metafizičke dimenzije. Dete je sve samo ne nedonošče koga treba vući za ruku kroz život.

Kao u čuvenoj poslanici Proroka Halila Džubrana koja kaže: „Vaša deca nisu vaša. Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom. Oni nastaju preko vas, ali ne od vas, i premda su sa vama, ona vam ne pripadaju. Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli, jer ona imaju misli sopstvene. Možete im skućiti tela, ali ne i duše, jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice, koju vi ne možete pohoditi, čak ni u snovima svojim. Možete težiti da budete kao oni, ali ne pokušavajte da ih terate da budu kao vi. Jer život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti. Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša poput živih strela odapinju napred“.

Tako je i u „Karavanu čudesa“, deca vode u novi univerzum, u večito sutra. Čudesni karavan Burlaka i njegovog unuka Burlaka Trećeg obitava između svetova i nikada se ne vraća na mesto sa kojeg odlazi. Njegovi tolkinovski junaci predvode maštovitu decu do vizije o pravljenju drugačijih stvarnosti, ali uz upozorenje da uobličenje novog sveta nije delanje primereno ljudskom stvoru. Međutim, deca i nisu samo ljudi, oni su fantastična bića budućnosti, kreatori nezamislivih realnosti.

U paralelnom svetu Adam sreće devojčice Evu i Lilit, kao metafore biblijskog mita o Postanju, dve male prve žene za prvog malog čoveka, kao lice i naličje ženskog principa. Adam se zaljubljuje u Evu, opčinjen je njom onoliko koliko može da bude dečak devojčicom koja je starija od njega i već je formirana ličnost. Eva je sve veštine brige o drugima naučila od svoje majke, a i sama je majčniska priroda. Ona je zavodnica, začikava Adama i flertuje sa njim, ali ga i podstiče da bude slobodan, znajući šta je dobro za njenog muškarca. Zaljubljena deca, namenjena jedno drugom, kao prvi ljudi Postanja, stvaraju svoj raj, uživaju u prirodi i bliski su sa životinjama. Deca novog sveta.

Sa druge strane, u „Karavanu čudesa“ naličje Eve je Lilit. Ovo ime vezano je i za mitskog mnogobožačkog demona koji opseda muškarce noću, dok se u srednjem veku verovalo da je Lilit stvorena u isto vreme kad i Adam, da je ona prethodila Evi, pre nego što je svojevoljno napustila Raj.

Lilit Uroša Petrovića poseduje zastrašujuću, demonsku, lepotu, ima crnu kosu do struka, a oči boje planinske reke. Voli je i o njoj se brine stara veštica Ankurati, i njena je zamisao da Adam i Lilit u novom svetu započnu drugi život. Ali, tako biva da joj je Lilit samo naizgled potčinjena, jer ubrzo se pokazuje kao brižljiva negovateljica, ona koja će iz bezuslovne ljubavi spasiti Adama i Evu. I u Lilit, dakle, pobeđuje ona tipična ženska, majčinska, brižljiva crta negovateljice života. Jer i Lilit je „kćer žudnje Života za samim sobom“.