Kako čitati Čarlsa Dikensa

Veliki viktorijanski hroničar nejednakosti i siromaštva bio je plodan pripovedač. Pre nego što vas njegova kolosalna zaostavština toliko uplaši da odustanete od čitanja i tako budete uskraćeni za neka od remek-dela svetske književnosti, evo kako izvući najbolje od jednog od najboljih.

Verovatno najveći pisac svog vremena, Čarls Dikens je oblikovao način na koji vidimo viktorijansku Britaniju. Njegovi upečatljivi, neobični likovi – mnogi od njih su verzije ljudi koje je sreo – ne samo da su izdržali “test vremena”, već su nam predstavili i tipove karaktera koji se i danas upotrebljavaju, istina u anglosaksonskom svetu poput Dodžera, gospođice Havišam ili šrktice Skrudža.

Pored 15 romana, Dikens je napisao pet novela, niz drama i mnogo kratkih priča. Njegovi romani su uglavnom fokusirani na bolni dispariteta između siromaštva i bogatstva, i do danas je teško naći dirljivijeg pisca.

Od čega početi

Možda najpoznatije njegovo delo, “Oliver Tvist”, bio je Dikensov drugi roman. Čak i ako još niste pročitali knjigu, verovatno znate za dečaka iz radničke porodice koji beži u London gde ga u bandu džeparoša uvlači nevaljalac Dodžer. Ovaj roman poslužio je kao inspiracija brojnim TV, filmskim i pozorišnim adaptacijama i odličan je uvod u živopisno Dikensovo carstvo, posebno u njegov živahan, karakteran i duhovit dijalog.

Omiljena knjiga mnogih

Najautobiografskiji od Dikensovih romana, “Dejvid Koperfild” je priča o odrastanju dečaka koji uspeva da savlada brojne prepreke i na kraju postane uspešan pisac. U njemu se nalaze delovi memoara koje je Dikens jednom pokušao da napiše - prikaz dvogodišnjeg rada u fabrici čizama gde je radio kao dete nakon što je njegov otac poslat u dužnički zatvor. Bilo je to iskušenje koje nikad nije zaboravio i koje se nadvijalo nad svime što je napisao.

Ne samo da je ovaj roman omiljen mnogima, već je bio i Dikensov najdraži. U predgovoru za kasnije izdanje, Dikens je napisao: “Kao i mnogi nežni roditelji, imam u srcu omiljeno dete. I zove se Dejvid Koperfild.”

Ako ste u žurbi

Dikens je napisao mnogo kratkih priča i neke od njih su među njegovim najboljim delima. U njima je Dikens možda najbolje pokazao svoju suvu duhovitost, a neke od njegovih satiričnih skečeva su odličan primer toga.

Knjiga koju nećete moći da ispustite iz ruku

“Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena”. Tako počinje “Priča o dva grada”. Reč je o retkom istorijskom romanu autora, čija se radnja odvija u Londonu i Parizu uoči Francuske revolucije. Dugo su je smatrali “anomalijom” i knjigom koja najmanje liči na Dikensa. Većina Dikensovih priča objavljivana je kao feljton što mu je omogućavalo da oblikuje naracije i likove prema ukusu čitalaca. Uz ”Priču o dva grada” je verovatno najlaše zamisliti nestrpljenje čitalaca koji su čekali nastavak romana.

Tema za razgovor

Najproučavaniji i najviše analiziran Dikensov roman je jedan od njegovih poslednjih, “Velika očekivanja”. Priča o plašljivom siročetu Pipu i opsesivnoj i pokvarenoj moći pohlepe je klasična Dikensova priča. Iako u to vreme slavan i daleko od siromaštva koje ga je oblikovalo, Dikens je i dalje pisao sa ogromnom empatijom prema radničkoj klasi i prezirom prema bogatima, slikajući sumornu sliku života unakaženih željom za novcem.

Neobične sudbine nezaboravnih likova prepliću se na čudesne načine — svi oni, poneseni velikim očekivanjima, nestaju pod njihovim teretom.

Čitajte

Zanimljivo je da prvobitno Dikens nije želeo srećan kraj za ovaj roman ali ga je njegov prijatelj i kolega Vilki Kolins ubedio da Pipu i Steli ipak podari svetlo na kraju tunela.

Ako planirate da pročitate samo jednu knjigu, to bi trebalo da bude: Božićna priča.

Za razliku od nekih njegovih dužih dela, ova novela se čita za nekoliko sati i to je možda i najbolji način da se ”konzumira”.

U pitanju je priča o Ebenezeru Skrudžu, škrtici koga posećuju tri duha pokazujući mu šta bi moglo biti s njim ako ne uspe da promeni svoje ponašanje. Ne samo da je u pitanju bogata i dobro osmišljena priča o duhovima, sa nekim zaista jezivim momentima, već je i izvanredna kao delo ozbiljnog političkog aktivizma. Kao strastveni borac za socijalnu pravdu, Dikens je bez stida koristio fikciju kao način da progura svoje ideje jednakosti, dobročinstva i pravičnosti. U ovom slučaju, Dikens je prvobitno planirao da napiše politički pamflet, ali je kasnije shvatio da bi fikcija mogla biti prijatniji način da prenese svoju poruku.

Klasik engleske književnosti prvi put na srpskom jeziku.

Čitajte

U Sumornoj kući Dikens je napao engleske institucije sa do tada neviđenom žestinom. Ipak, uspelo mu je da ga ne omrznu. Njegovo delo toliko je čitano da je postao nacionalna institucija. / Orvel

Čitajte

• knjiga