Jo Nesbo posjetio je Zagreb, a mi smo bili na licu mjesta!

Treći je to put u deset godina da nam Nesbo dolazi. Promocija njegovih najnovijih zbirki kratkih priča „Stručnjak za ljubomoru“ i „Otok štakora“ održala se u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici. U ugodnoj atmosferi razgovaralo se puna dva sata. Vidjevši puno predvorje, Nesbo je oduševio svoje obožavatelje skinuvši cipele i popevši se na naslon fotelje na kojoj je sjedio kako bi ga svi mogli dobro vidjeti.

Najpoznatiji po svojim kriminalističkim romanima sa glavnim inspektorom Harryjem Holeom trenutno radi na trinaestom. Spomenuo je da se radnja novog romana odvija u Los Angelesu kamo je Harry otišao na kraju prethodnog romana „Nož“.

Serijal prodat u preko 40 milijuna kopija

Čitajte

Potpuno slomljen nakon što je izgubio ljubav svog života Harry živi kao beskućnik sve dok ne naleti na ostarjelu bogatu glumicu. Počinje živjeti kod nje i raditi kao vrtlar, a povremeno sudjeluje u druženjima u ulozi svojevrsne eskort pratnje. Iznenadni događaj prisiljava ga da se ponovno vrati u Oslo. Detalje nam Nesbo nije htio otkriti, ostavivši nas tako u napetom iščekivanju izlaska novog romana. Nesbovo „druženje“ sa Holeom traje već godinama no on se ne osjeća kao da robuje tom liku već naprotiv, s vremenom ga je počeo doživljavati poput starog prijatelja.

„S vremenom imate sve manji krug prijatelja, ali vam postaju sve zanimljiviji.”

Smatra da je problem sa komercijalnim uspjehom taj što ste u opasnosti da počnete pisati nešto što će zadovoljiti čitatelje umjesto onoga što vi želite napisati. Isto tako misli da dobar pisac itekako može prenijeti čitateljima svoje ideje navodeći ih da pomisle da je to upravo ono čemu su se i sami nadali u daljnjem tijeku radnje. Otkrio nam je da najviše voli pisati bez previše otkrivanja o čemu konkretno piše ili savjetovanja kada ima spisateljsku blokadu. Za njega je pisanje poput bivanja u paralelnom svemiru koji mu je dok piše posve stvaran, i ako unutra pusti ljude, iluzija nestane.

Otkrio nam je i koja mu se gesta čitatelja i fanova najviše urezala u pamćenje.

„U vrijeme kada je Snjegović bio prvi na listama posjetili smo Festival književnosti u Velikoj Britaniji u jednom malom mjestu. Vraćajući se vlakom u London presjedali smo u nekom još manjem mjestu, doslovno usred ničega. Na toj maloj stanici bila je i mala knjižara u koju sam ušao i vidio Snjegovića na prvom mjestu. U to vrijeme ljudi su postali zainteresirani i za moje ranije naslove i čini mi se da je tada Crvendać bio na 6. mjestu. Vidio sam čovjeka koji je  počeo tražiti starije naslove. Pretpostavljam da je pročitao Snjegovića i sada je htio pročitati i prethodne naslove. Imao sam neke četiri minute do polaska vlaka i prišao sam mu i savjetovao da uzme Crvendaća. Pogledao me i pitao: „Čitali ste knjige?“ Odgovorio sam mu: „Jesam. Zapravo sam ih i napisao.“ Pogledao me i shvatio da se nisam šalio. Samo je zurio u mene i shvatio sam da razmišlja koje su šanse da u selu od otprilike tisuću stanovnika dok kupuje knjigu koju želi naleti baš na njezinog autora. Slikali smo se, otišao sam na vlak i nakon nekoliko mjeseci javio mi se putem maila i poslao zajedničku fotografiju rekavši da mu je to bio najčarobniji događaj u životu. Kao čitatelj mogu se poistovjetiti s njim, volio bih da se i meni tako nešto dogodi.“

Nesbo s pravom slovi za najpriznatijeg pisca trilera u Norveškoj.

Čitajte

Upitan kako je prihvatio loše ocjene kritike i publike na film Snjegović koji je sniman prema njegovom romanu, Nesbo je iskreno priznao da ga nikada nije pogledao do kraja. Redatelj Tomas Alfredson je odlučio napraviti neke izmjene u odnosu na knjigu upitavši ga za njegovo mišljenje o tome, a Nesbo nije imao ništa protiv.

„Rekao sam mu: ja sam napisao knjigu i to je moja priča, sad je na tebi da ispričaš svoju. Ako ne želiš reproducirati moju priču, slobodno ispričaj svoju.“

Osvrnuvši se na svoje kratke priče objasnio je da mu isto zadovoljstvo pričinja i pisanje romana i pisanje priča, a prije dvije godine pisao je novelu koju je na kraju izbrisao jer mu se nije svidjela no nije mu žao vremena provedenog u njezinom stvaranju jer uživa u samom procesu pisanja i zahvalan je što ima slobodu okušati se u različitim književnim vrstama.

U posljednjim knjigama koje je objavio bavi se dosta emocijama, a čitavu knjigu posvetio je upravo jednoj emociji koja ga fascinira kao emocija koju je nemoguće kontrolirati, ljubomori. Kad je počeo pisati primarni cilj mu nije bio da piše o toj emociji, ali primijetio je da se motiv ljubomore provlači kroz sve njegove priče. Priznao je da je puno puta osjetio ljubomoru iako se ne bi opisao kao ljubomoran čovjek. Kada bi dobio priliku amputirati jednu emociju u životu, bila bi to upravo ljubomora.

Dobro došli na Ostrvo pacova, u postpandemijsku Ameriku, gde imućni na vrhovima nebodera čekaju na evakuaciju dok se oni manje srećni bore po ulicama za opstanak.

Čitajte

Osim pisanja, Nesbova velika ljubav je i penjanje. Zanimljivo je da se zapravo boji visina od djetinjstva, a penjanjem se htio riješiti svojih demona i kontrolirati strah. Svjestan je da ne može umrijeti dok se penje jer je dobro osiguran, no strah je ipak uvijek prisutan. Otkrio nam je i da piše knjigu o svom iskustvu penjanja, ali i o nevjerojatnim penjačima koji su mu uzor, poput Lynn Hill i Hans Christiana Dosetha.

Dva puna sata proletjela su za tren, a kućama smo ponijeli divne uspomene na ovo ugodno druženje, potpisane knjige i slatko iščekivanje novih romana ovog velikog pisca.

• knjiga