Izvor: privatna arhiva Ivana Bosiljčića
Izvor: privatna arhiva Ivana Bosiljčića
Deana Malek - (Bookvalna) |

Na kafi sa Ivanom Bosiljčićem

Današnja epizoda rubrike «Na kafi sa...» naročito je posebna iz razloga što je uspela da spoji čak dve umetnosti: glumu i knjige, ali i dva naroda, Srbe i Ruse.

Zato, velika mi je čast da danas na temu audio knjiga, sjajnih budućih projekata i društveno važnih tema razgovaram sa Ivanom Bosiljčićem, velikanom naše (a i svetske) kinematografije, rusofilom i ljubiteljem književnosti.

Kakav je osećaj biti narator prve verzije audio knjige “Ana Karenjina” na našim prostorima, naročito imajući u vidu značaj i obimnost ovog dela?

Ivan: Ovo je bio izuzetno zanimljiv poduhvat. Iako sam već imao susreta sa ozvučavanjem književnih sadržaja, uglavnom dečije literature, ovog puta je trebalo razrešiti neke nova pitanja na temu interpretacije čuvenog klasika. Proučio sam modele po kojima su radili strani glumci i slušao snimke naših glumačkih bardova. Ali kada je snimanje počelo, već prvih dana sam insistirao da svoj sud o snimljenim delovima daju svi uključeni u projekat. Tako sam odredio jednu novu meru izraza, koja će se verujem vrlo svideti slušaocima.

Koji delovi su Vam bili najizazovniji i najzahtevniji, a koji najinteresantniji za snimanje?

Ivan: Ima delova romana kolji su izrazito pripovedački i kroz koje sam lako prošao, ali pojedini susreti i unutrašnji opisi likova su neverovatno uzbudljivo opisani da sam na tim mestima neprestano morao da se iz pozicija čitaoca vraćam u ulogu pripovedača. Takvo mesto je na primer Anin susret sa sinom Serjožom u trenutku kada je njoj zabranjeno da vidi dete. Ni jedna filmska verzija ovog dela nije uspela ni približno da opiše tragiku tog momenta.

Da se ponovo snima filmska adaptacija ove knjige, kog lika biste voleli da glumite, a kog ne?

Ivan: Da je to pitanje otvoreno pre desetak godina, ozbiljno bih se dvoumio između Vronskog i Ljevina, a sad u svojim četrdesetim čini mi se da bih imao zrelosti za tumačenje Karenjina. Čak mi je u jednoj od pozorišnih postavki upravo ova uloga nuđena. Zbog obaveza u inostranstvu, nisam bio u mogućnosti da je igram.

Kada je reč o toponimima, odnosno geografskim mestima opisanim u knjizi, koliko su Vam ista bliska, i koja ste imali priliku da posetite?

Ivan: Već par godina radim na relaciji Srbija - Rusija. Prošle godine sam sa porodicom živeo u Sankt Petersburgu. I odjednom, dok sam radio na ovoj audio knjizi shvatio sam da znam svako mesto koje se pominje u romanu. Takodje, vrlo dobro sam upoznao mentalitet ruskog čoveka i njihovu istoriju, i sve to je znatno doprinelo mom unutrašnjem doživljaju napisanog.

Da li ste drugačije doživeli poruku ovog romana sada u odnosu na ranije čitanje “Ane Karenjine”?

Ivan: Roman sam prvi put pročitao sa 16 godina. Tek sad kada znam šta je brak, roditeljstvo, šta su društvene odgovornosti i pritisci, smeo bih da uđem u filozofsku raspravu o sudbinama Tolstojevih likova. Tada kao gimnazijalac, nisam bio ni na pragu razumevanja ovog dela.

Koliko su se (i da li su se?) današnje, savremeno društvo, međuljudski, bračni i emotivni odnosi, izmenili u odnosu na sve ono na čemu se zasniva “Ana Karenjina”?

Ivan: Svet se mnogo promenio. Ali unutrašnji problemi čoveka su ostali isti. Identični. I zato je oduvek bilo neophodno obraćati pažnju i na duhovno stanje ličnosti,a ne samo na fizikus i psihu.

Koji roman biste, pored navedenog, voleli da snimite kao audio knjigu?

Ivan: Za ovakav angažman treba izdvojiti vreme i ne biti rastrzan drugim obavezama. Ukoliko bi mi se ponovio miran poslovni period kao što je sada, rado bih snimio i druge srpske i ruske klasike.

Koje su, po Vašem mišljenju, prednosti audio forme knjiga u odnosu ja njihovu pisanu verziju?

Ivan: Mislim da je to samo pitanje afiniteta. Neko voli da uzme knjigu u ruke i čita, ali za to mora da se zaustavi i posveti samo čitanju. Audio forma je praktičnija u smislu da možete raditi i nešto drugo,a paralelno slušati glas pripovedača, takođe je često i jedino rešenje kod osoba sa ograničenom sposobnošću čitanja.

Koje naslove sa bookmate servisa preporučujete Vašoj široj publici, kao obaveznu lektiru?

Ivan: Sve je izvrsno, naročito klasici. Ali posebno bih preporučio knjigu Viktora Frankla “Zašto se niste ubili?” koja se nalazi na bookmate serveru. Danas su nam odgovori koji su tu zapisani, potrebniji nego ikad.

I za kraj, na kojim sve projektima vredno radite i u kojim sve ulogama Vas možemo gledati u nekom narednom periodu?

Ivan: U narednom periodu odmah posle premijere na ruskoj nacionalnoj televiziji, i kod nas će biti prikazana dva zanimljiva istorijska projekta koja sam snimao u Petrogradu i na Krimu. Verujem da će se ,, Kazanova u Rusiji” i ,, Ruski rob” dopasti publici i jedva čekam da naši ljudi vide kakve velike i dobre uloge ruski reditelji poveravaju našim glumcima. U bioskopima u Rusiji biće prikazan i moj novi film ,,Iliana“ , tako da će naredni period biti u filmskom tonu.

Ivana Bosiljčića je intervjuisala: Deana Malek (@Bookvalna)