Intervju: Ivana Mijić Nemet

Urednica dečje produkcije Bookmate servisa, Ivana Mijić Nemet, ima mnogo razloga za radost i zadovoljstvo. Iza nje je jedan uspešan projekat koji je roditeljima, u nedostatku vremena, pomogao da deca pred spavanje ili u toku dana kada im je potreban mali odmor, odslušaju jednu od „365 priča za laku noć“. Kako se jedan projekat završio, naša sagovornica je velikim korakom ušla u novi. Ivana je veliki profesionalac i uživa da se bavi književnošću za decu, tako da svakodnevno osmišljava nove projekte koji će deci približiti knjigu. Poznata je po tome što piše o knjigama za decu. Rođena u Novom Sadu, Ivana je i mama jedne devojčice koja je posebno inspiriše da da najbolji deo sebe u stvaralaštvu za decu.

Projekat „365 priča za laku noć“ predstavlja nov, inovativan pristup da se deci putem audio forme približi književnost. Posle godinu dana rada na projektu, koji je vaš rezime? Da li ste zadovoljni? Da li je moglo drugačije?

Rad na „365 priča za laku noć“ je bio pravo zadovoljstvo, počev od posete bibliotekama i potrage za odgovarajućim tekstovima do saradnje sa mojim Bookmate kolegama Predragom Puačom, Vanjom Gavrovski, Lanom Vujičić, Miroslavom Pavlovićem i Marinom Milosavljevićem, producentskom kućom Spotlight production i glumcima Milenom Moravčević i Bojanom Hlišćem, koji su majstorskom interpretacijom oživeli odabrane bajke i priče. U svaki naš projekat je uključeno puno ljudi tako da su dobra komunikacija i saradnja ključna stvar. Što se tiče toga da li je nešto moglo drugačije, verovatno da jeste, ali ono što je važno i što se računa jeste da smo uradili najbolje što smo mogli u tom trenutku.

Odabir priča bio je impresivan. Posle velikog rada pri odabiru, preporučite našim čitaocima top 5 naslova iz serijala „365 priča za laku noć“ i recite roditeljima, zašto baš tih 5 bajki moraju da puste svojoj deci?

Mogu da preporučim svoje omiljene bajke, ali ne bih išla tako daleko da tvrdim da su baš to najlepše bajke koje postoje. Svaka bajka je lepa na svoj način, a bogatstvo različitih tipova i varijanti omogućava da u toj riznici svako pronađe nešto za sebe. Neke od mojih omiljenih bajki su: Žablji car ili Gvozdeni Hajnrih, Istočno od sunca i zapadno od meseca, Mačak u čizmama, Vasilisa Prekrasna, Dvanaest razigranih princeza…

Razmažena princeza se nevoljno sprijateljila sa žapcem koga je upoznala nakon što je u jezero ispustila zlatnu kuglu.

Slušajte

Rekli ste da „digitalni mediji postaju sve važnija praksa znanja i decu treba naučiti kako da ih koriste i primenjuju u aktivnostima koje će ih intelektualno i emocionalno angažovati“, kako vi objašnjavate digitalizaciju u književnosti?

Digitalizacija je naša stvarnost i ne treba da bežimo od nje. Istina je da su promene koje je digitalni prenos informacija povukao za sobom velike i značajne, mnogima i zastrašujuće, ali setimo se da je pojava štampane knjige, a potom i fotografije, filma, radija i televizije takođe uzburkala javnost, da bi se ispostavilo da nove forme opštenja zapravo obogaćuju društveno komuniciranje. Što se tiče audio zapisa i elektronskih knjiga za najmlađe, decu treba pripremiti za svet u kojem su digitalne tehnologije deo svakodnevice, ali i naučiti ih da ih koriste promišljeno, tako da im nove tehnologije budu podrška, da im povećavaju, a ne smanjuju kvalitet života.

“I to je u redu”

Šta ste novo pripremili za čitaoce Bookmate aplikacije?

Novi dečji projekat nosi naziv “I to je u redu” i obuhvata priče o emocijama za decu ranoškolskog uzrasta.

Kakve obaveze ima urednica dečije produkcije?

Kao urednica dečje produkcije imam obavezu da pratim domaću i stranu književnu scenu za decu (puno čitanja se podrazumeva, to mi je ujedno i omiljeni deo posla), da smišljam i koordiniram projekte, odabiram tekstove, sarađujem sa piscima i stručnim saradnicima – glumcima, producentima, lektorima, dizajnerima, psiholozima… u najkraćem da nadgledam sve faze pripreme koje prethode objavljivanju sadržaja.

“Mislim da se audio format, elektronska i štampana izdanja međusobno ne isključuju, u suštini sve je to put do teksta, do književnosti.”

Po čemu se rad za Bookmate razlikuje od onoga što ste iskusili na prethodnim uredničkim poslovima?

Rad za Bookmate mi je doneo novo iskustvo stvaranja audio i elektronskog sadržaja za decu. Ranije sam se bavila štampanim medijima, knjigama i časopisima, a ovde sam dobila priliku da svoju ljubav prema štampanoj knjizi povežem sa novim tehnologijama. Mislim da se audio format, elektronska i štampana izdanja međusobno ne isključuju, u suštini sve je to put do teksta, do književnosti.

Ko su vam saradnici, pisci, koji će učestvovati u projektu “I to je u redu”? Na koji način ste pravili izbor?

Presrećna sam što sam imala priliku da sarađujem sa našim afirmisanim piscima, ali i sa mladim stvaraocima za decu. Za novi Bookmate dečji projekat pisali su Vladislava Vojnović, Dejan Aleksić, Ivana Nešić, Jelena Angelovski, Zlatko Vasić, Mara Vuković, Andreja Kargačin, Jelena Kalajdžija, Vladimir Vukomanović Rastegorac, Jelena Paligorić Sinkević, Tea Puharić i Vanja Nikolić.

Iako je na početku sve delovalo kao dobra ideja, Kalina se pre snimanja prve epizode školskog podkasta suočila sa velikom strepnjom od javnog nastupa.

Čitajte

U kom trenutku vam se rodila ideja za ovaj projekat koji je našoj deci potrebniji nego ikad?

Kako se serijal „365 priča za laku noć“ privodio kraju počela sam da razmišljam o novom projektu. U početku je to bila ideja o zbirci u kojoj bi se našli kratki tekstovi domaćih autora na jednu određenu temu, npr. hrabrost. Kako se ideja razvijala tako je postajala složenija – pre nekih osam meseci se iskristalisalo da će fokus biti na emocijama i da će ciljna grupa biti deca od 6 do 10 godina. U saradnji sa psihološkinjom Tijanom Telečki odabrala sam 12 emocija važnih za taj uzrast, a potom sam krajem prošle godine stupila u kontakt sa piscima. Inače, na našem tržištu je trenutno velika ponuda priručnika o emocijama za decu, što je sjajno jer pokazuje da je sve veća svest o važnosti emocionalnog obrazovanja od malih nogu. Naš cilj je da deci ponudimo ne priručnik ili vodič kroz svet emocija već priče koje govore o emocijama, i prijatnim i neprijatnim, normalizuju ih i ujedno podstiču dečju maštu i kritičko razmišljanje.

“Sposobnost saosećanja sa drugima ili „osećanja” emocionalnih stanja drugih je ključna za stvaranje dobrih odnosa.”

Koliko vam je važno da decu, novim projektom, naučite empatiji, saosećanju? Koliko su emocije važne?

Sposobnost saosećanja sa drugima ili „osećanja” emocionalnih stanja drugih je ključna za stvaranje dobrih odnosa. Književnost tome svakako može da doprinese, jer su sve knjige na neki način knjige o osećanjima, s tim da nije realno očekivati od književnosti da bude jedini temelj nečijeg emocionalnog ili bilo kog drugog obrazovanja. Knjiga, kako štampana tako i digitalna, međutim, može biti korisno pomoćno sredstvo, pa tako i priče okupljene oko projekta “I to je u redu” mogu pomoći deci da samostalno, ili u društvu bliskih odraslih osoba, prorade određene emocije. A to nije mala stvar.

Smatrate li da nam je potreban predmet emocionalna inteligencija?

Da, zato što su za potpuno ostvarenje ličnosti potrebne emocionalne veštine. A budući da je reč o veštinama to znači da se one mogu naučiti, vežbati i jačati.

Jovana i Jana su drugarice koje idu u istu školu. Jovana mnogo voli mačke, a Jana svoju baku. Kad jednog jutra baka nije odgovorila na čak sedam poziva telefonom, devojčice su shvatile da je jedini lek za strepnju da odeš pravo do onoga što te plaši.

Slušajte

Šta vam je kao mladom čitaocu bilo važno u knjigama? Šta je današnjoj deci u fokusu interesovanja i koje im izazove pruža književnost?

Kao dete sam obožavala, a i sad volim da čitam knjige pune avantura, pustolovina, putovanja u daleke, nepoznate predele, u kojima se prepreke savlađuju uz pomoć prijatelja, a svet se otkriva kao čarobno mesto. Dobra priča je uvek u fokusu interesovanja, ona nema rok trajanja. Dobra priča pri tom nije rezervisana samo za knjige, neko će dobru priču naći u pozorištu, neko na filmu… Izazov može biti učenje veštine razumevanja pročitanog/pogledanog, ali jednom kada se ta veština savlada otkrivaju se čudesni novi svetovi.

Na koji način će serijal od 24 priče mladom čitaocu pružiti podršku?

Tako što će mu s jedne strane pomoći da prepozna i razume određene emocije, a s druge strane da shvati da nije usamljen u onome što oseća.

Koja je prva priča koja izlazi i kada je možemo očekivati na aplikaciji Bookmate?

Priče sa kojima otvaramo serijal o emocijama obrađuju strepnju, a o strepnji su za Bookmate pisale naše poznate spisateljice za decu Vladislava Vojnović – Stariji mlađi i Ivana Nešić – Klub 5.

• deca
• emocije
• priče za decu
• osećanja
• bookmate