Gordana Jočić: Danas su nam kvalitetne knjige potrebnije nego ikada

Gordana Jočić dugogodišnji je novinar. Portal MediaSfera pokrenut je 2017. godine, a istoimena izdavačka kuća nastala je u oktobru 2021. iz potrebe da ostvari svoj dugogodišnji san o pokretanju sopstvene firme. Izdavaštvo vidi kao lični i profesionalni izbor. Smatra da je na izdavačima obaveza da čitaocima ponude kvalitetnu knjigu, koja u svemu ispunjava najstrože standarde.

Iako je danas sve više žena koje su vlasnice izdavačkih kuća i s pravom dolaze u prvi plan književnog sveta, sa kojim izazovima se, po vašem mišljenju, suočavaju i danas?

Nisam primetila da to što sam žena utiče na moje poslovanje. To što sam žena niti će „zalediti“ niti „odlediti“ cenu hartije koja svakodnevno raste, baš kao i knjižarski rabati. S druge strane, autore interesuje samo da li ja kao izdavač držim reč, da li moje saradnice i ja znamo da napravimo dobru knjigu. Ipak je ovo 21. vek. Vreme kada žene nisu mogle da se školuju i kada su stvarale pod muškim pseudonimom ili se njihovi muževi potpisivali ispod njihovih dela je davno prošlo. U nekim oblastima i dalje je prisutna razlika između plata muškaraca i žena. U izdavaštvu toga nema – isti zakoni tržišta važe za sve. Do nas i naše umeštnosti je kako ćemo se snaći. Tu pol ne pomaže.

Ja ni kao novinar ni kao izdavač nikada nijednog momenta nisam osetila da sam diskriminisana, ali ni povlašćena što sam žena. Ono što nama ženama predstavlja problem jeste činjenica da smo mi istovremeno i poslovne žene, i supruge, majke. Evo dok odgovaram na Vaša pitanja, istovremeno šaljem mejl našoj tehničkoj urednici sa novom knjigom kojoj ona treba da osmisli odgovarajuće ruho, dok se na šporetu „krčka“ ručak. Porodica mora da funcioniše, a posao ne sme da trpi.

Što se MediaSfere tiče, mi smo sticajem okolnosti mali ženski kolektiv. Pored mene, tu su naša urednica i lektorka Milica Cincar-Popović i tehnička uredncia Slađana Pantelić.

Rekla sam dolaze u prvi plan, da li su žene u izdavačkoj delatnosti danas, u prvom planu?

Žene nisu u „prvom planu“ samo zato što su žene. I muškarci i žene su danas u izdavačkoj delatnosti u prvom planu zahvaljujući svojim sposobnostima, a ne polu. Koliko kvalitetno radimo svoj posao toliko smo vidljivi. Na čelu nekih od naših najboljih izdavačkih kuća nalaze se žene. One su osnivačice, vlasnice, urednice izdavačkih kuća koje objavljuju ozbiljne, kapitalne knjige.

“Inkluzija žena u izdavaštvo zavisi od njih samih, njihove hrabrosti da se otisnu u neizvesni svet izdavaštva, a pomoć „sa strane“ je neophodna.”

Šta može da se učini da žene u izdavaštvu budu inkluzivnije?

Stanje u izdavaštvu je ogledalo naše kulturne politike. Dražava ne pomaže male, nezavisne izdavače. Nisam primetila da postoje neke posebne pogodnosti i olakšice za žene koje pokreću svoju izdavačku kuću. Kao što sam već rekla, ženama predstavlja problem činjenica da smo mi istovremeno i poslovne žene, i supruge, i majke. To nije problem sa kojim se žene suočavaju samo u izdavaštvu, već prisutan u svim sferama poslovnog okruženja. Dalje, inkluzija žena u izdavaštvo zavisi od njih samih, njihove hrabrosti da se otisnu u neizvesni svet izdavaštva, a pomoć „sa strane“ je neophodna. Milim na dobro oganizovana obdaništa, npr, ali pvenstveno na to da svest društva mora da prihvati činjenicu kako ženina uloga za šporetom nije ni najvažnija, ni nezamenljiva. Žensko udruživanje i osnaživanje dalo je dobre rezultate u nekim drugim oblastima, pa što ne bi i u izdavaštvu. Žene kada sarađuju one su i poslovne saradnice i prijateljice. Podržimo jedna, drugu. U drugoj ženi izdavaču ne treba videti konkurenciju, već podršku. Tako smo Milica Ašćerić, autorka i izdavač dečije knjige „Smejuljci“ našle odličnu formulu saradnje koja nam je omogućila da se kao mali izdavači pojavimo na Sajmu knjiga.

“Jedino što ja, kao žena, želim, jeste da me niko ne oslovljava sa izdavačica. Ja sam izdavač.”

Šta žene izdavači žele?

Isto što i muškarci. Nema razlike u željama i htenjima ljudi koji se bave ovim poslom u zavisnosti od pola. Do ljudi je i njihovog shvatanja posla, zacrtane poslovne politike, shvatanju književnosti, estetike knjiga, marketinga… Jedino što ja, kao žena, želim, jeste da me niko ne oslovljava sa izdavačica. Ja sam izdavač, a moje želje i shvatanja posla nisu ništa manje ozbiljne nego muškaraca. I žene i muškarci žele da njihove knjige stignu do što većeg broja čitalaca, da se nađu u knjižarama, da biblioteke otkupe naša izdanja. I jedni i drugi imamo problem sa cenom papira koja u mnogome utiče i na cenu knjiga, knjižarskim rabatima, distribucijom… Htenja i muke su nam zajedničke. U američkim filmovima često gledamo kako se pisci grozničavo trude da završe rukopis koji potom preuzima izdavačka kuća koja uz pomoć veštih marketinških stručnjaka isti prodaju u milionskom tiražu. U Srbiji se mnogo knjiga objavljuje (koje autori, ne retko sami finansiraju), piše se još i više, ali profesionalni pisci su i dalje malobrojni. Posao izdavača, zapravo, najčešće počinje kada knjiga izađe iz štamparije. I tu počinje borba za ostvarenje naših želja.

Kada se priča o izdavaštvu, o malim izdavačkim kućama, fokus je često na izazovima i teškoćama. Pričajte nam o radostima. Šta ste vi u stanju da uradite što velike izdavačke kuće ne mogu?

Danas su nam kvalitetne knjige potrebnije nego ikada – a to podrazumeva da knjiga mora da bude štampana na kvalitetnom papiru, besprekorno lektorisana, vrhunski urađenog unutrašnjeg dizajna. Mnogo je tehničkih detalja koji kada se slože u jednu savršenu slagalicu daju knjigu koju, kada je vidite na policama knjižare, poželite da kupite. I taj proces je najveća radost, jer predstavlja rađanje nečeg novog.

Prednost malih, nezavisnih izdavačkih kuća jeste što imate privilegiju da posvetite dovoljno vremena autoru, čujete njegove želje, osetite potrebe. Svaka nova knjiga je nova priča koja zahteva i drugačiji marketinški pristup. Budući da sam ja novinar, imamo odličnu saradnju sa medijima tako da vest o našim novim izdanjima lakše stiže do budućih čitalaca.

Šta vam je dalo hrabrosti da pokrenete sopstvenu izdavačku kuću?

Oduvek sam želela da pokrenem nešto svoje, da sama sebi budem gazda. Iz te potrebe proisteklo je pokretanje portala MediaSfera, a potom i izdavačka delatnost, pod okriljem Udruženja MediaSfera.

Kada sam posle pet godina mobinga i neprestane borbe za isplatu zarađenih honorara dala otkaz u magazinu u kome sam radila, znala sam da je došlo vreme da se otisnem u preduzetničke vode. Moram da istaknem ogromnu i bezrezervnu podršku supruga i sina. Njihova vera u moju ideju nije mi dala prostora za odustajanje.

Kao i istomeni portal, i MediaSfera izdavaštvo predstavlja sponu između čitalaca, pisaca i svih koji učestvuju u stvaranju medijske slike: novinara i urednika, stručnjaka za marketing i odnose s javnošću, poznavalaca digitalnih medija, blogera, kreatora sadržaja na društvenim mrežama. Objavljujemo naslove savremenih domaćih autora koji su nezaobilazno štivo u poslednjih nekoliko godina, poeziju, prozu, objavljivaćemo i esejistiku, naučne radove…. Nije lak zadatak, ali moram da kažem da nije ni nemoguća misija.

Osim definicije knjige, da li biste rekli da se promenila i definicija istorijske knjige? Šta su za vas istorijske knjige koje su prijemčive čitalačkoj publici?

Tolstojev „Rat i mir“, Brehtova „Majka hrabrost“, „Jerusalim biografija“ Sajmona Sibaga Montefjorea, „Smena generacija“ Stevana Jakovljevića, romani Štefana Cvajga su istorijske knjige koje su aktuelne i danas i biće to uvek, jer su to dobre knjige. Ako je knjiga dobra, bez obzira kom ženru pripada, kroz opis neke psihologije ili nekog događaja otkriva dublje i univerzalne istine o čoveku i čovečanstvu. Takva knjiga ne živi samo dok traje događaj koji opisuje, već živi večno. Uzmite kao primer Šekspirove drame koje opisuju događaje koji nisu deo naše istorije, za nas su nebitni, ali ipak ih sa zanimanjem čitemo i stičemo mudrost pri tom.

Nezamenjiva knjiga za svakog ko želi da razume grad koji ostaje spona između svetskih dešavanja. — Booklist

Čitajte

Rat i mir je filozofski, istorijski i epski roman-reka u kojem Lav Tolstoj analizira složen proces istorijske stvarnosti, društvene dinamike i ljudskog ponašanja.

Čitajte

Veličanstvena epska slika ljudskog života prikazana je u svoj svojoj veličini i nesavršenosti.

Čitajte

Kako ste se osećali na Sajmu knjiga kada ste se po prvi put predstavili kao izdavač?

Ponos što sam imala hrabrosti da izađem iz svoje sigurne zone komfora. Bilo je potrebno puno hrabrosti da jedan mali izdavač, u prvoj godini svog poslovanja, sa svega četiri naslova izađe na Sajam knjiga. Milica i ja smo se zaista potrudile da naš mali štand bude najveselije mesto na sajmu i da se na jednom mestu nađu knjige za „smejuljke“ i „ozbiljke“. Značila je puno i podrška kolega, velikih i dokazanih izdavača… Za naredni Sajam knjiga se ozbiljno pripremamo, izdavački plan je već napravljen i vredno radimo na njegovoj realizaciji.

Koja knjiga je obeležila vaš život? Da li postoji knjiga koja je vaš životni put preokrenula?

Čitam otkako sam naučila prva slova iz ,,Politike za decu”. Oduvek sam bila okružena knjigama. Zahvaljujući Orijani Falači i njenom romanu „Jedan čovek“ zaljubila sam se u novinarstvo, Emil Zola me je ubedio da čovek mora nekada da digne glas protiv nepravde…

• knjiga