Intervju: Goran Skrobonja: Bilo je dovoljno da čujem imena Milovan Glišić, Sava Savanović i Džek Trbosek

Sa Ivanom Nešićem napisao si Firentinski dublet. Kako je došlo do saradnje, šta vas je inspirisalo, kako je publika reagovala na old school beletristiku?

Ivan i ja se poznajemo već više decenija i zajedno smo radili na popularizaciji horor književnosti u Društvu ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda. Ivan je autor nekoliko izvrsnih zbirki kratke proze (Rigor mortis, Jedan na jedan) i romana koji je objavio neposredno pre pisanja Firentinskog dubleta (Pod imelom). Pre desetak godina, kada sam planirao priređivanje antologije domaćih priča o vampirima, on mi je izneo osnovnu zamisao za priču koju je nameravao da napiše za tu knjigu. Bilo je dovoljno da čujem imena Milovan Glišić, Sava Savanović i Džek Trbosek da ga zamolim da zajedno tu ideju razradimo u duži tekst, po mogućstvu roman. Ivan je na to pristao, i posle dugog perioda priprema, prošle godine smo započeli sa pisanjem, a rezultat je sada pred čitaocima.

E sad, nisam sasvim siguran šta je „old school“ beletristika, ali ako ovaj roman u dva toma može da se svrsta pod tu odrednicu, čini se da su čitaoci reagovali sasvim povoljno – da su zadovoljni onim što smo im u tekstu ponudili.

Iako te mnogi smatraju žanrovcem, tvoji romani i priče nisu samo žanr horora ili fantastike – Firentinski dublet je istorijski roman sa elementima fantastike, lepa književnost u najboljem smislu te reči. Klopka je zbirka žanrovski raznovrsnih priča, gde je možda najjača (bar meni) upravo savremena drama po kojoj zbirka i nosi ime. Kada kažes da sam tvoj je priča o Beogradu 1980ih… Postoji li neki “žanr” u kome bi voleo da se oprobas, a nisi?

Verovatno bi to bio – detektivski roman (premda su neki njegovi elementi prisutni u Firentinskom dubletu). Kada to kažem, mislim da savremeno okruženje, policijski procedural, žanr koji je danas na našoj sceni u velikom uzletu. Mada, moj detektivski roman bi najverovatnije imao neke natrpirodne elemente: čini se da od toga ne mogu (a i ne želim) da pobegnem.

Za Rubber Soul Project si dobio Global Music Award. Reci nam nešto više o tom projektu?

Ta nagrada je dodeljena prošle godine u kategoriji najkreativnijeg muzičkog ostvarenja i dodeljena je Rastku Ćiriću i meni kao ko-autorima. Reč je o nečemu što traje još od 1994. godine, kada je Rastku palo na pamet da pokuša da rekonstruiše tajanstvenu pesmu Bitlsa „Rubber Soul“ koja je bila komponovana i snimljena za istoimeni njihov LP iz decembra 1965. Ja sam napisao tekst, on je komponovao muziku, i tako je krenula naša saradnja, druženje i prijateljstvo. Po istoj matrici – na osnovu naslova snimljenih a neobjavljenih pesama Bitlsa – mi smo komponovali originalne numere koje su snimljene i na kraju završile na dva kompakt diska, uz dokumentarni film Dinka Tucakovića o celom projektu, i dve moje knjižice, u boks-set pakovanju koje je i nagrađeno. I dalje mislim da je Rubber Soul Project najlepši kreativni zadatak koji sam imao u životu.

Pisac si i prevodilac, koliko jedna profesija utiče na drugu? Koje autore najviše voliš da prevodiš i zašto? Na čemu sad radiš kao pisac, a šta nam lepo prevodiš?

Utiču jedna na drugu, i te kako. Posredi je neka vrsta povratne sprege: kada prevodite (i time „dubinski“ čitate) neku knjigu, nesvesno upijate u sebe elemente stila ili strukture tog književnog dela koji vam leže i koji vam se dopadaju, dok ono što vam se eventualno ne sviđa brzo zaboravljate. Naravno, ono što upamtite kao dobro postaje, ako je to moguće, deo vaše lične poetike i neminovno se odražava na sledeće što pišete, bez obzira na to da li vi tako svesno želite ili nje. U tom smislu, zadovoljan sam zato što uglavnom prevodim knjige pisaca koje izuzetno cenim. Trenutno privodim kraju prevod romana Kventina Tarantina Bilo jednom u Holivudu (koji je izvrstan!) i pripremam se za rad na prevodu poslednjeg, 9. dela serijala Prostranstvo Džejmsa S.A. Korija po kojem je snimljena i istoimena popularna TV serija (The Expanse).

Što se pisanja tiče, trebalo bi da ubrzo za objavljivanje priredim fantastični roman zasnovan na irskoj istoriji i mitologiji, kao i da počnem sa pisanjem novog romana, možda upravo onog gorepomenutog detektivskog, sa natprirodnim elementima…

U poredjenju sa svetskom scenom, kako ti izgleda izdavačko-spisateljska scena u Srbiji?

Izgleda mi veoma živo: mladi talenti se pojavljuju gotovo svakog dana, i kvalitetne knjige privlače pažnju čitalaca. Po tome se današnja situacija veoma razlikuje od one pre samo tridesetak godina, prevashodno zahvaljujući tome što su domaći izdavači – kako veliki tako i mali – shvatili da postoji publika za domaća dela, kao i da je njih često ekonomski isplativije objavljivati nego dela stranih pisaca gde prevod čini značajnu stavku na strani troškova, a rezultat u smislu prijema i traženosti kod publike nije nimalo izvesniji nego kada predstavite čitaocima neko novo domaće ostvarenje. Sada se čini kao da gotovo svako sa ambicijom na napiše knjigu može dobiti svoju šansu.

U predvečerje apokalipse, novi soj ljudskih bića diže se kako bi spasao čovečanstvo od uništenja.

Čitajte

• knjiga