Deset najboljih knjiga svih vremena

Kraj ili bolje rečeno početak godine predodređen ja za razna preispitivanja. Pišemo, crtamo, pravimo to-do liste, objavljuju se popisi najčitanijih, najgledanijih, najslušanijih i ostalih naj sumiranja. U tim preispitivanjima vidim sebe kako stojim na pragu ove godine s nadom u očima, žarom u srcu i pogledom na svoju Bookmate policu sa knjigama. Preciznije – listu želja, koju sam, kao moj knjigovođa, prebacila na početno stanje u tekuću godinu. Negde u pozadini mali crveni đavo pušta narodnjake i smeje mi se. Videćemo ko će dobiti bitku u 2023. Nada u očima polako prelazi u odlučnost.

“Reč borba bi mogla biti reč dana, godine, decenije, veka i čitavog čovečanstva. Čak i ako je odzumiramo na druge nivoe.”

Biće borbe! Ekspanzija ne kontrakcija!

Svi vodimo, samo na dnevnom nivou, mnogo borbi. Posebno su zahtevne i zanimljive one bitke koje se odigravaju unutar nas, ali to je ipak deo našeg duhovnog razvoja. Da li ste ikada razmišljali koliko jasnije vidite sve što je izvan nas u odnosu na ono što vidite unutar nas? Podešeni smo tako da naš um misli na jedan način dok nas emocije vuku na drugu stranu, fizičko telo hoće nešto treće a energija traži nešto četvrto. Reč borba bi mogla biti reč dana, godine, decenije, veka i čitavog čovečanstva. Čak i ako je odzumiramo na druge nivoe.

Ova priča o borbi uvukla me je u temu kako se to u svetu knjiga vode bitke za prestižna mesta u bibliotekama, knjižarama i na kraju u našim srcima. Biti najbolji nije lako, a opet, biti najbolji … za koga? Ukusi su različiti. Međutim, neke liste najboljih knjiga, koje treba uvažiti, ipak postoje.

Američki portal Newsweek istraživao je i napravio listu najboljih 100 knjiga u istoriji, na osnovu više izvora i kriterijuma poput istorijskog i kulturnog značaja, relevatnosti, popularnosti uzimajući u obzir liste mnogih modernih biblioteka ali i javne biblioteke grada Njujorka (New York Public Library).

Evo njihovog spiska - krećemo od mesta broj 10:

- 10. Božanstvena komedija, Dante Aligijeri (1321)

Moglo bi se na početku reći da je ovo delo jedno od onih koje muči naše srednjoškolce jer je na spisku lektire za polaznike prvog razreda. Šta mislite, koliko je njih sa željom, radoznalošću i slobodnom voljom pročitalo ovo štivo? Bojim se da bi ih jedva našli i pobrojali ovim prstima kojima mašemo kroz život. „Božanstvena komedija“ zahteva priličnu koncentraciju pri čitanju a da bi je razumeli potreban je visok nivo opšte kulture.

O ovom Danteovom delu se danas dosta raspravlja, izuzetno je kopleksno pa u pojedinim segmentima nismo najsigurniji šta je pisac hteo da nam poruči direktno iz svog univerzuma. Svi znamo (čak i oni koji je nisu čitali) da se „Božanstvena komedija“ sastoji od tri dela - Pakao, Čistilište i Raj. Obeležila je italijansku književnost XIV veka. U to vreme biti pisac nije bilo tako jednostavno. Svi koji su se dohvatili pera morali su imati opšte obrazovanje a to je podrazumevalo mnogo rada, truda i istraživačkog duha. Dante je kroz ovo svoje ostvarenje pokazo svoj živopisni unutrašnji svet, maštu ali i stečeno zananje.

Danteovo putovanje kroz tri zagrobna carstva

Slušajte

Dante Aligijeri (1265-1321), jedan je od najvećih svetskih pisaca

Slušajte

Delo je bilo dosta kontraverzno posebno u segmentu opisa Pakla gde su se našle, tada istaknute ličnosti, kardinali, sveštenici pa čak i papa. Kroz Pakao i Čistilište vodi ga Vergilije koji je bio paganin a prikazan je, u to vreme srednjeg veka, kao glas razuma. Vergilije nije mogao da nastavi put u raj sa Danteom pa je tu ulogu u jednom delu pruzela Beatriče, njegova najveća ljubav. Tu stižemo u do romantike iz raja.

Božanstvena komedija u celini predstavlja traganje ljudske duše za apsolutnom srećom, slobodom, mirom i konačnim prosvetljenjem.

Slušajte

Dante je ovaj roman osmislio kao traganje duše za srećom, slobodom, unutrašnjim mirom i konačnim prosvetljenjem.

U životu postoji samo jedan izlaz, a to je ka unutra.

- 9. Gordost i predrasuda, Džejn Ostin (1813)

Moram da priznam da sam prvo pogledala film, nekada davno i to nekoliko puta. Bila je to adaptacija za veliko platno iz 2005. godine sa Kirom Najtli i Metjuom Mekfedjenom u glavnoj ulozi. Sve mi je bilo vanvremenski, neodoljivo i romantično. Mada sam bila i u tim godinama šarenih perli. Kostimografija, raskošni saloni, balovi, priroda, odnos muškarca i žene toga doba, tema koja se provlači kroz devetnaesti vek držala mi je pažnju sve vreme, čisti majndfulnes.

“Zanimljivo je i to da je prvi put priča o mudroj Elizabet Benet i gordom a ujedno savršenom gospodinu Darsiju ekranizovana davne 1940. godine.”

Elizabet Benet je centralni lik romana i devojka nezavisnog duha tog vremena, koja živi u sredini gde se brak smatra najvećim dostignućem jedne žene. Devojke koje su bile starije od 20 godina smatrane su usedelicama. Kako nam to sada zvuči, nerealno zar ne? Elizabet Benet se bori da zadrži svoj stav u takvoj sredini i pristaje da se uda tek kada oseti istinsku ljubav.

Zanimljivo je i to da je prvi put priča o mudroj Elizabet Benet i gordom a ujedno savršenom gospodinu Darsiju ekranizovana davne 1940. godine. Iako se ovaj film nije lansirao kao zapaženi filmski klasik ipak zrači holivudskim šmekom. U ovoj ekranizaciji za razliku od ostalih adaptacija više je naglašena komična strana priče koja ne zalazi duboko u emotivni odnos glavnih junaka. Glumački par činili su legendarni britanski glumac Lorens Olivije kao Darsi i Grir Garson kao Elizabet.

Nemojte da u ovozemaljskom životu propustite da pročitate ovu knjigu i nakon toga pogledate film ili seriju.

Duhovita i inteligentno napisana knjiga

Čitajte

- 8. Ilijada i Odiseja, Homer (8. vek pre nove ere)

Evo još jedne lektire pred nama, za koju se otvoreno kladim, da je niste pročitali ili bar ne do kraja za vreme svojih školskih dana. Nisam ni ja …. tada kada je trebalo….

Sećam se kao kroz maglu ovih časova i Homera slepog grčkog pesnika, koji je živeo između 900. i 700. godine pre n.e. Međutim, bilo mi je zanimljivo što se često provlačilo veliko pitanje da li je on uopšte i postojao.

“„Ilijada“ i „Odiseja“ su dva najčuvenija epa svih vremena i smatraju se najstarijim delima grčke književnosti.”

U „Ilijadi“ je opisao događaje koji su se odigrali u desetogodišnjem ratu, između Grka i Trojanaca, i to u poslednjih pedeset dana. „Odiseja“ opisuje povratak glavnog junaka iz rata koji je trajao deset godina. „Odiseja“ je na neki način nastavak „Ilijade“, a radnja speva smeštena je u desetu godinu nakon pada Troje. „Ilijada“ je po kompoziciji složenija od „Odiseje“.

„Ilijada“ i „Odiseja“ su dva najčuvenija epa svih vremena i smatraju se najstarijim delima grčke književnosti. Da li ste znali da je Petrarka mnogo voleo, cenio i bio izuzetno zainteresovan za antičke pisce i za velika dela antičke Grčke. Međutim, nije uspeo da savlada grčki jezik, pa je pisao kako je konačno nabavio Homera koga miluje i gladi dok sa ogorčenjem izgovara: „Homer pored mene ostaje nem, i ja ležim gluv pored njega“

- 7. Ka svetioniku, Virdžinija Vulf (1927)

- 6. Nevidljivi čovek, Ralf Elison (1952)

- 5. Buka i bes, Vilijem Fokner (1929)

- 4. Lolita, Vladimir Nabokov (1955)

- 3. Uliks, Džejms Džojs (1922)

- 2. 1984, Džordž Orvel (1949)

„1984“ danas izaziva mnogo pažnje a malo je falilo da se nazove „Poslednji čovek u Evropi“. Pre nego što je roman dobio originalan naziv, pisac se dosta premišljao, jer nije mogao da se odluči u koju godinu da smesti radnju. Iako je prošlo više od 70 godina od objavljivanja ove knjiga danas je jednako interesantna čitaocima.

“Neko je napisao da je roman „1984“ priručnik za teška vremena, pa bi ovo moglo opravdati konstantnu popularnost ovog dela.”

Svuda u svetu gde ne vlada demokratija, tačnije - gde su autoritativni režimi, roman „1984“ je zvanično zabranjen, s tim da se njegova prodaja ipak odvija na tim tržištima „ispod tezge“ dok je kupovina u zemljama koje se smatraju stabilnim demokratijama skočila u nebesa.

Neko je napisao da je roman „1984“ priručnik za teška vremena, pa bi ovo moglo opravdati konstantnu popularnost ovog dela.

Antiutopijski roman britanskog književnika Džordža Orvela

Slušajte

- 1. Rat i mir, Lav Tolstoj (1869.)

I za kraj ove liste, za promenu, još jedna lektira. Uzgred razmišljam šta bi moglo da motiviše današnjeg srednjoškolca na čitanje ovako obimnog dela? Posebno ako znamo da su današnje generacije navikle na brze medije, brzo plasiranje i smenjivanje „neopterećujućeg“ sadržaja.

Znate li u kom filmu Bora Todorović kaže „Svinje su debele a knjige su opširne“?

Ovo je  jedan od najobimnijih romana, ne samo u evropskoj književnosti XIX veka, već i u celoj svetskoj književnosti. Roman „Rat i mir” ima oko 1300 stranica klasičnog formata. Zavisno od izdavača, ređe je štampan u šest tomova, a mnogo čećšće ga možete kupiti kao komplet od četiri knjige.

Zanimljivo je spomenuti da se dugo vremena vodila rasprava oko prevoda naslova romana, da li je ispravan prevod „Rat i mir“ ili „Rat i svet“ jer su na ruskom jeziku reči „mir“ i „svet“ sinonimi. Ipak je na kraju, posle dužeg istraživanja i detaljne rasprave zaključeno da je adekvatan prevod „Rat i mir“. Tolstoj je ovo delo pisao skoro pet godina, počev od 1863. do 1869.

Radnja romana se odvija u vreme Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine i prati sudbine troje glavnih junaka. Tolstoj nije nameravao da rat protiv Napoleona bude jedna od glavnih tema romana. Imao je nameru da napiše roman o starom dekabristi kom je, posle trideset godina provedenih u izgnanstvu, dopušteno da se vrati iz Sibira. Dekabristi su bili pripadnici plemićkog opozicionog pokreta, članovi tajnih društava i organizatori pobune protiv carskog režima. Međutim, pisac je ubrzo shvatio da će teško objasniti motive učestvovanja junaka romana u dekabrističkom ustanku ukoliko ga pre toga ne prikaže kao vojnika koji se borio protiv Napoleona.

I da se vratim na prvi pasus, a to je da, kada dođete u neke mirnije godine, nađete dovoljno vremena i volje a imate i dovoljno životnog iskustva da bolje razumete Tolstoja i glavne junake njegove priče, uzmete i pročitate ovo delo, ako niste.

U želji da vam ova godina bude bolja, veselija i čitanija od prethodne poklanjamo vam bonus verziju pa nastavljamo listu do 20. mesta.

- 11. Kenterberijske priče, Džefri Čoser (15. vek)

- 12. Guliverova putovanja, Džonatan Svift (1726)

- 13. Srednji kurs, Džordž Eliot (1874)

- 14. Sve se raspada, Činua Ačebe (1958)

- 15. Lovac u žitu, Džerom Selindžer (1951)

- 16. Prohujalo s vihorom, Margaret Mičel (1936)

- 17. Sto godina samoće, Gabrijel Garsija Markes (1967)

- 18. Veliki Getsbi, Frensis Skot Ficdžerald (1925)

- 19. Kvaka 22, Džozef Heler (1961)

- 20. Voljena, Toni Morison (1987)

Ukoliko vas zanima spisak ostalih 80 knjiga možete ih pronaći na sledećem linku.

Veliki Getsbi, treći roman F. Skota Ficdžeralda predstavlja najveće dostignuće njegovog stvaralaštva i već generacijama oduševljava čitaoce, na ovoj listi zauzeo je poziciju broj 18.

Čitajte

• knjiga