Dejan Tiago Stanković – pisac sa dušom

Dejana Tiaga Stankovića „znala“ sam preko kolumni i prevoda i prvi put sam se kako treba upoznala sa njim u vreme vanrednog stanja, kada smo svi ludeli zatvoreni u kućama. U ruke mi je stigao njegov „Zamalek“.

I nisam znala šta da očekujem od romana smeštenog u Kairo. Imam problem sa Kairom. Od svih gradova koje sam imala sreću da obiđem (a nije da nisam putovala) on mi je ostao u prilično ružnoj uspomeni. Džaba mu i piramide i divan muzej i džamije i prelepa koptska četvrt i Grad mrtvih, moja prva asocijacija (do Zamaleka) na taj grad je bila prašina, buka, jezivo haotičan saobraćaj i agresivni prodavci koji pokušavaju da te uguraju u mračne radnje na Han el Haliliju i uvale nešto od svoje robe. Mada, na toj čudnoj pijaci sam upoznala i matorog trgovca koji mi je ponudio jak čaj i sa kojim sam se cenjkala oko marama, parfema i prelepe narukvice u obliku skarabeja koju, na moju veliku žalost, nisam uspela da uzmem.

“Ako je Lorens Darel, koji se nekoliko puta pominje u romanu, napisao najlepšu priču o Aleksandriji, onda je Tiago Stanković „Zamalekom“ napravio sjajnu belešku o Kairu i njegovim brojnim osobenostima, uhvativši njegove zvuke i mirise i ukuse i jezike i stanovnike i deliće priča.”

I bila sam na Zamaleku, tom ostrvu usred Nila, pomalo oronulom kvartu koji je Egipat u malom, istovremeno različit od Kaira i potpuno „kairski“.

Stankovićev Kairo je sve to ali sa dušom i sa dubokim, intimnim razumevanjem života tog grada.

„Zamalek“ počinje kao leksikon pojmova, prerasta u neki čudni istorijski bedeker i razvija se u roman o…pa, kismetu i ekscentričnim osobenim stanovnicima Zamaleka.

Ako je Lorens Darel, koji se nekoliko puta pominje u romanu, napisao najlepšu priču o Aleksandriji, onda je Tiago Stanković „Zamalekom“ napravio sjajnu belešku o Kairu i njegovim brojnim osobenostima, uhvativši njegove zvuke i mirise i ukuse i jezike i stanovnike i deliće priča.

Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni život nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu, pa su taj pustinjski megalopolis, njegova tiha mahala Zamalek, ljudi, običaji i vrelina grada jednako važni junaci romana kao i Kosta antikvar i pripovedačica Arna, prašina koja stalno pada i Nil koji teče kao život.

Čitajte

„Zamalek“ Tiaga Stankovića je u trenutku kada smo svi bili zatvoreni u svoje male svetove bio čista uživancija i predivno putovanje u egzotičan, jedinstven grad koji treba iskusiti, makar i preko stranica knjige. A ja sam poželela ponovo da odem u Kairo, ovoga puta sa „Zamalekom“ ispod miške i da ponovo sretnem starog trgovca sa Han el Halilija i ovoga puta možda i pazarim tirkiznog skarabeja.

Pomenula sam na početku prevode Tiaga Stankovića i nisam to uradila slučajno. Inspirisan knjigama koje je prevodio i koje je čitao i koje očigledno voli, pre „Zamaleka“, Tiago Stanković je napisao „Estoril“, roman o ratu, egzilu, ljubavi, strahu i umeću preživljavanja – ono kada vas život pregazi, a vi ustanete, otresete prašinu sa sebe i nastavite dalje.

Kroz „Estoril“ Tiago Stanković je ponudio svoje čitanje „Malog princa“, prošarano delima Crnjanskog i Dučića i Fleminga i još mnogih drugih pisaca koje smo voleli i volimo i dalje.

“„Estoril“ je ljubavno pismo klasicima svetske književnosti, zlatnom dobu Holivuda, ali najviše od svega - životu.”

Od Duška Popova, dvostrukog agenta koji je Flemingu poslužio kao inspiracija za Džejmsa Bonda, preko upravnika hotela, njegovog vozača i osoblja do Gavrijela, „malog princa“ ovog romana, dečaka koji bez roditelja dolazi u hotel i tu ostaje do kraja rata, sprijateljivši se sa kraljevima, agentima, šahovskim velemajstorom i jednim krupnim pilotom koji mu pomaže da uhvati kujicu nalik lisici koju će nazvati Fenek, „Estoril“ je ljubavno pismo klasicima svetske književnosti, zlatnom dobu Holivuda, ali najviše od svega - životu.

Istovremeno i špijunski roman i priča o odrastanju i  istorijska priča, „Estoril“ je posveta jednom vremenu koga više nema i ljudima kakvi se više ne rađaju. Duhovit i melanholičan i tragičan, roman(i) Tiaga-Stankovića je poput gledanja „Kazablanke“ i čitanja Egziperija - hrana i melem za dušu.

• knjiga