Čovek koji je izmislio Božić

Božić na nas ima neko magično dejstvo. Dovoljno je da neko samo izgovori tu reč da bi se pred nama odmah stvorila slika velike jelke prekrivene ukrasima na čijem se vrhu nalazi zlatna zvezda. Oko božićnog drveta je okupljena srećna porodica u smešnim džemperima. A pod jelkom se nalaze upakovani pokloni. U kaminu pucketa topla vatra, a nad njim se nalaze crvene vunene čarape u kojima je Deda Mraz prethodne večeri stavio poklone za dobru decu.

“Božić kakvim ga mi danas doživljavamo ili nam ga predstavljaju u medijima produkt je modernog doba.”

Nešto kasnije ova porodica naći će za okupljena oko božićne trpeze, a posle bogatog obeda će gledati filmove kao što su „Sam u kući“, „U stvari ljubav“ ili „Umri muški“. Neke filmove toliko vezujemo za ovaj praznik da su dobili i pridev „božićni“.

Ovo su prizori koje nam već decenijama nudi popularna kultura ubeđujući nas da je ovakav božićni duh oduvek sa nama. Ipak, nije uvek bilo tako.

Ovakav Božić kakvim ga mi danas doživljavamo ili nam ga predstavljaju u medijima produkt je modernog doba. Za sve to možemo biti zahvalni jednom velikom književniku i njegovim, ništa manjim, dugovima.

Da nije bilo nestrpljivih poverilaca i nesmotrenog zaduživanja, ne bi bilo ni Božića kakvim ga danas znamo. Ovo je priča o tome.

“Čarls Dikens nije bio običan književnik. Ceo njegov život je bio niz jedinstvenih događaja. Tako je i njegova epopeja o dugovima i bankrotstvu poprimila epske mere:”

Gotovo je kliše da su književnici uglavnom švorc i bez prebijene pare. U nemogućnosti da se izvuku iz dugova književnici se okreću alkoholu ili, još gore, prosveti. Frustirani nemogućnošću da objave svoja dela neki književnici napuštaju svet umetnosti i okreću se marketingu, reklamama ili počinju da rade u žutoj štampi i tabloidima.

To su tipične priče koje obično vezujemo za tipične pisce. Za razliku od njih, Čarls Dikens nije bio običan književnik. Ceo njegov život je bio niz jedinstvenih događaja. Tako je i njegova epopeja o dugovima i bankrotstvu poprimila epske mere i doživela sasvim neočekivanu završnicu.

Umesto da postane novinar ili učitelj, Čarls Dikens je napisao knjigu. I to knjigu u kojoj će „izmisliti“ današnji Božić.

Dugovi i siromaštvo su, kao neka zla kob, oduvek proganjali Čarlsa Dikensa. Još je njegov otac Džon Dikens, službenik Britanske kraljevske mornarice, zbog svoje navike da troši više novca nego što ga ima neprekidno bio u dugovima. Dugovanja su u jednom trenutku toliko narasla da je mali Čarls morao da napusti privatnu školu u Londonu i da se zaposli u lokalnoj fabrici kako bi porodica imala dovoljno novca za hranu.

Desetogodišnji Čarls bio prinuđen da jedanaest sati dnevno, koliko je trajala smena u fabrici, udiše otrovna isparenja i trpi maltretiranje od strane kolega.

“Dikens je do tada objavio romane „Oliver Tvist“, „Nikolas Niklbi“ i „Pikvikov klub“ koji su mu doneli slavu i malo bogatstvo.”

Čak ni njegova upornost nije bila dovoljna da spasi oca koji je ubrzo završio u dužničkom zatvoru gde je morao da radi kako bi otplatio svoje dugove. Kako nisu imali gde da žive, čitava porodica Dikens se preselila u zatvor. Jedino je mali Čarls imao dovoljno novca od posla u fabrici da iznajmi mali stan u blizini tamnice.

Tri meseca nakon što je zatvoren, Džonu je preminula baba po ocu koja mu je u nasledstvo ostavila 450 funti. Taman dovoljno da otplati dugove i izađe iz zatvora.

Novčani problemi tu nisu prestali jer Džon nije naučio ništa iz svog zatvorskog iskustva. Kada je njegov sin postigao književni uspeh, Džon je odlazio kod njegovih izdavača kako bi od njih izmolio pozajmice. Previše iritiran ovom praksom Čarls je oca i majku iz Londona preselio u kuću na selu. Ni to nije sprečilo njegovog oca da piše izdavačima i da u pismima traži pozajmicu, te je Čarls roditelje ubrzo vratio London.

“Oblačio se kao dendi, te je postao neka vrsta pop zvezde koja je privlačila mase ljudi gde god da se pojavi.”

Kako iver ne pada daleko od klade i porodičnu tradiciju valja nastavljati, tako se i Čarls Dikens u jednom trenutku našao u novčanim nevoljama.

Bila je to 1843. godina. Dikens je do tada objavio romane „Oliver Tvist“, „Nikolas Niklbi“ i „Pikvikov klub“ koji su mu doneli slavu i malo bogatstvo. Oblačio se kao dendi, te je postao neka vrsta pop zvezde koja je privlačila mase ljudi gde god da se pojavi. A njegove knjige očekivane su sa nestrpljenjem poput onog sa kojim su, sto i pedeset godina docnije, dočekivane nove avanture Harija Potera.

Međutim, prodaja je polako počela da pada. Novi roman „Martin Čizlvit“ je „pukao na blagajnama“, a Dikens je uzeo godinu dana pauze od pisanja kako bi se posvetio američkoj turneji. Međutim, ni tu se stvari nisu odvijale kako je planirano. Umesto da populariše svoj lik i delo među Amerikancima, Dikens ih je okrenuo protiv sebe komentarom da su tu zemlju prepravili „džiberi bez imalo osnovne pristojnosti“. Dikens je bio zgrožen i nedostatkom osnovne lične higijene među svojom američkom braćom.

Sve u svemu, Dikens je bio u velikom škripcu. Nekadašnja neprevaziđena popularnost počela je da bledi, književna reputacija je bila u padu, a bankovni račun u debelom minusu. Suočen sa bankrotom razmišljao je da potpuno odustane od pisanja.

“Bilo mu je potrebno šest nedelja da napiše knjigu „Božićna bajka“.”

A onda mu je sinula ideja.

Bilo je to nakon njegovog nastupa u Mančesteru kada je posetio školu za siromašnu decu i video u kakvim uslovima uče. Prizor ga je toliko uznemirio da je posle posete, u želji da se opusti, počeo da luta ulicama. Ovo ga nimalo nije oraspoložilo jer je tokom šetnje prolazio kvartovima u kojima je mogao da vidi bedne uslove u kojima žive siromašni radnici.

Setio se i sopstvenih iskustava u fabrici i sve to mu je pobudilo potrebu da napiše priču kojim bi uneo malo radosti i nade u živote potlačenih.

Znao je da knjigu mora da objavi neposredno pre Božića. Danju je pisao u ludačkom tempu, dok se noću šetao sporednim londonskim ulicama i glasno proživljavao emocije iz priče koju je pisao. Svake noći je u mahnitom raspoloženju prelazio dvadeset milja i za to vreme se naizmenično smejao, plakao, pa opet smejao.

Bilo mu je potrebno šest nedelja da napiše knjigu „Božićna bajka“.

I tu se vraćamo na početak naše priče. U to vreme Božić nije bio onakav kakvim ga mi danas zamišljamo i doživljavamo.

“Idavači su odbili da objave „Božićnu bajku“. Zato je Dikens morao da je štampa o svom trošku. Video je priliku da pomoću nje Božić pretvori u simbol nade i ponovnog rađanja.”

Popularnost Božića pre izlaska Dikensove knjige jeste bila u porastu,ali je tada još uvek bio tretiran kao „manji praznik“. Zbog toga, ali i zato što je prethodna knjiga nije opravdala očekivanja i povratila ulaganja, izdavači su odbili da objave „Božićnu bajku“. Zato je Dikens morao da je štampa o svom trošku. Video je priliku da pomoću nje Božić pretvori u simbol nade i ponovnog rađanja. Kao što se nadao da će ta knjiga, osim Božića, obnoviti i njegovu posustalu karijeru.

I bio je u pravu. Iako je morao da otplaćuje hipoteku, a sa suprugom je očekivao i rođenje petog deteta, Dikens je rizikovao i uložio sredstva kako bi objavio knjigu. Troškovi su bili mnogo veći nego što je prvobitno planirao, ali je uspeh bio očigledan. Početni tiraž od šest hiljada primeraka rasprodat je do Badnje večeri. Iako je, zbog troškova štampe, zaradio samo 137 funti od očekivanih 1000, Dikensu je bilo jasno da je knjiga veliki hit.

“Ljudi su, inspirisani knjigom, za Božić počeli da jedu ćuretinu i pire krompir. Inspirisala je porodična okupljanja tokom ovog praznika, druženje i proslavu. Popularizovao je i čuveno božićni pozdrav „Merry Christmas“ koji datira još iz petnaestog veka.”

Kako bi makar neki od onih siromašnih radnika i dece koji su ga inspirisali dobili svoj primerak, „Božićna bajka“ je prodavana po dosta nižoj ceni nego što su u to doba knjige koštale.

Zahvaljujući popularnosti i dostupnosti knjiga je uspela da oživi Božić, ali i da populariše mnoge stvari koje danas uzimamo kao zdravo za gotovo kada je ovaj praznik u pitanju. Ljudi su, inspirisani knjigom, za Božić počeli da jedu ćuretinu i pire krompir. Inspirisala je porodična okupljanja tokom ovog praznika, druženje i proslavu. Popularizovao je i čuveno božićni pozdrav „Merry Christmas“ koji datira još iz petnaestog veka. Ono što je najvažnije knjiga „Božićna bajka“ je uspela da definiše duh Božića sa akcentom na dobročinstvima i radosti, a ne na materijalnim stvarima i bogatstvu.

Uticaj koji je ova knjiga imala na popularnu kulturu je nemerljiv. Inspirisala je mnogobrojne filmove, knjige, stripove, serije… Nema junaka koji nije doživeo svoju verziju „Božićne bajke“. Čak je i Rouan Etkinson snimio svoju verziju priče „Božićna bajka Crnog Guje“, a postoji i „Mapetovska Božićna bajka“. Na osnovu ovog Dikensovog iskustva napisana je i knjiga, a snimljen je i istoimeni film „Čovek koji je izmislio Božić“.

Izdavači su sada počeli da se utrkuju u objavljivanju ove knjige, a na prelasku vekova jedino je Biblija bila prodavanija od Božićne priče.

Nakon ove, Dikens je objavio još četiri priče o Božiću. Ali to je, već, neka druga priča.

Klasik engleske književnosti prvi put na srpskom jeziku.

Čitajte

Nakon što je objavljen, roman Sumorna kuća opravdao je Dikensovu reputaciju ozbiljnog, zrelog, ali i duhovitog pisca. Ova uzbudljiva misterija uz pregršt neočekivanih zapleta istovremeno je i oštra kritika engleskog pravosudnog sistema.

Čitajte

• knjiga