Saradnica Bookmate Žurnala istražuje biografije pisaca / foto: Deana Malek
Saradnica Bookmate Žurnala istražuje biografije pisaca / foto: Deana Malek
Deana Malek |

Nezaboravni detalji iz života najpoznatijih pisaca

Kraljica zločina, oproštajna čitanja, sujeverje, morfijum i zabrane - predstavljam vam nezaboravne detalje iz života najpoznatijih pisaca

Kopanje po biografijama omiljenih pisaca neizostavan je posao svakog pravog knjigoljupca. Stoga, danas vam predstavljam najzanimljivije detalje iz života četiri znamenita autora.

Agata Kristi

Autorka brojnih kriminalističkih i detektivskih romana, ostala je upamćena kao kraljica zločina. Navedeni epitet dobila je zbog svoje dugogodišnje i zavidne spisateljske karijere koja je krunisana sa čak sedamdeset krimi romana i 165 kratkih detektivskih priča. Ova nadaleko poznata autorka nije imala jednostavan život. Naime, sa jedanaest godina ostala je bez oca, a odmalena je verovala da njena majka poseduje paranormalne moći. Školovala se od kuće, dok su njeni brat i sestra redovno išli u školu. Sa šesnaest godina, Agata se preselila u Pariz, gde je studirala pevanje i klavir. Međutim, iako je bila veoma uspešna u tome, zbog svoje stidljivosti, nikada nije nastavila svoju muzičku karijeru. Tokom Prvog svetskog rata, Agata je radila kao medicinska sestra, a u Drugom svetskom ratu radila je u jednoj apoteci, u kojoj se upoznala sa lekovima i njihovim dejstvima, što je mnogo uticalo na njeno kasnije stvaralaštvo, budući da je često u svojim delima pisala o ubistvima trovanjem različitim lekovima i otrovima. Agata se udala za četrnaest godina mlađeg arheologa Maksa Malovana koji je radio sa jednim veoma priznatim arheologom. Kako supruga tog arheologa nije volela Agatu, nije dozvoljavala da ona boravi u njihovom kampu. Tada je Agata napisala roman „Ubistvo u Mesopotamiji“, koji govori o ubistvu žene arheologa topuzom. Nakon objavljivanja navedenog romana, arheološki par se povukao i više nije sarađivao sa njenim suprugom. Agatin prvi roman bio je „Tajanstveni događaj u Stajlsu“, kada je prvi put na književnu scenu uvela belgijskog detektiva Herkula Poaroa.

Agata Kristi / izvor: wikipedia.org
Agata Kristi / izvor: wikipedia.org

Putem Bookmate servisa, možete čitati Agatine romane „Leš u biblioteci“, „Poneseni plimom“ i „Iskričavi cijanid“.

Čarls Dikens

Jedan od najpoznatijih pisaca svih vremena, tokom svog života radio je svakakve poslove, uključujući i lepljenje poštanskih etiketa na pošiljke, a sve kako bi izdržavao svoju porodicu. U jednom trenutku, Dikens se zaposlio u advokatskoj kancelariji, nakon čega je postao novinar. Svoju prvu priču, Dikens je napisao 1833. godine, da bi šest godina kasnije objavio jednu od svojih najčitanijih knjiga svih vremena – „Oliver Tvist“. Ubrzo je postao jedan od najpoznatijih engleskih romanopisaca iz viktorijanskog perioda. 1846. godine otvorio je prihvatilište za prostitutke, izgradnjom ustanove pod nazivom „Urania Cottage“. Pored navedenog, redovno je skupljao novčana sredstva za pomoć bolnici Great Ormond Street Hospital. U periodu između 1868. godine i 1869. godine, Dikens je organizovao turneju pod nazivom „oproštajna čitanja“, a poslednje javno čitanje organizovao je na banketu Kraljevske akademije u prisustvu princa i princeze od Velsa. Preminuo je od posledica moždanog udara.

Čarls Dikens / izvor: wikipedia.org
Čarls Dikens / izvor: wikipedia.org

Na Bookmate servisu dostupna je Dikensova knjiga „Velika očekivanja“.

Erik Artur Bler (Džordž Orvel)

Erik Artur Bler bio je engleski književnik koji je pisao pod pseudonimom Džordž Orvel. Zahvaljujući njegovom stvaralaštvu i doprinosu koji je dao književnosti, uveden je pridev „orvelijanski“, kojim se označava situacija/ideja destruktivnosti u odnosu na slobodu društva. Orvel je u detinjstvu bio izuzetno povučen i mrzovoljan. Često se selio, a ono što se primećivalo od njegovog najranijeg detinjstva jeste to da nije mogao da poštuje nikakav autoritet. Mnogi tvrde da je Orvel bio jako sujeveran, te da je verovao u crnu magiju. U toku školovanja, napravio je vudu lutku jednog dečka iz odeljenja kako bi mu se osvetio zbog stalnog maltretiranja. Nedugo nakon toga, dečko je slomio nogu, a kasnije umro od posledica raka. Orvel je zbog toga žalio celog života jer je sve vreme osećao krivicu za smrt tog momka. Na kraju je istetovirao plave krugove na ruci, verujući da je na taj način otklonio urok i posledice tog događaja. Orvelov rad naročito je cenio Ernest Hemingvej.

Džordž Orvel / izvor: wikipedia.org
Džordž Orvel / izvor: wikipedia.org

Na Bookmate aplikaciji možete poslušati Orvelovo kultno delo „1984“ u formi audio knjige koju čita Momčilo Murić.

Mihail Afanasijevič Bulgakov

Bulgakov je bio ruski pisac, dramaturg, reditelj i lekar. Svoju književnu karijeru započeo je 1919. godine kratkom pričom koju je napisao jedne noći tokom putovanja vozom. Bulgakov se ženio tri puta. Tokom rata radio je kao lekar kada je počeo da koristi morfijum za lične potrebe, te je nakon određenog vremena, postao zavisan od konzumiranja istog. Nekoliko godina kasnije, počeo je da radi kao venerolog, i u tom periodu prestao je da koristi morfijum. 1919. godine objavio je svoju prvu knjigu pod nazivom „Buduće perspektive“, a ubrzo je počeo da radi za jedne novine koje su redovno objavljivale njegove članke. Književna karijera krenula mu je uzlaznom putanjom. Prema Bulgakovljevim delima urađene su brojne predstave, a neki njegovi pozorišni komadi dobili su zabranu izvođenja. Ubrzo nakon toga uvedena je i zabrana objavljivanja nekih njegovih dela. 1939. godine konstatovana mu je hipertenzivna nefroskleroza, odnosno poremećaj rada bubrega, te je iste godine ponovo krenuo sa uzimanjem morfijuma. U teškom zdravstvenom stanju počeo je da svojom suprugom rad na poslednjoj verziji romana „Majstor i Margarita“, koji je pisao punih deset godina. Svetsku slavu stekao je posthumno.

Mihail Bulgakov / izvor: wikipedia.org
Mihail Bulgakov / izvor: wikipedia.org

Roman „Majstor i Margarita“, možete čitati putem Bookmate aplikacije.